Zbirka izraza

hr Veznici 3   »   sr Везници 3

96 [devedeset i šest]

Veznici 3

Veznici 3

96 [деведесет и шест]

96 [devedeset i šest]

Везници 3

[Veznici 3]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   

hrvatski srpski igra Više
Ja ustajem čim budilica zazvoni. Ја у------ ч-- б------- з------. Ја устајем чим будилник зазвони. 0
Ja u------ č-- b------- z------.Ja ustajem čim budilnik zazvoni.
Postanem umoran čim moram učiti. Ја п------- у----- / у----- ч-- т----- у----. Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. 0
Ja p------- u----- / u----- č-- t----- u----.Ja postajem umoran / umorna čim trebam učiti.
Prestajem raditi čim napunim 60. Ја п-------- р----- ч-- н------ 60. Ја престајем радити чим напуним 60. 0
Ja p-------- r----- č-- n------ 60.Ja prestajem raditi čim napunim 60.
   
Kada ćete nazvati? Ка-- ћ--- п------? Када ћете позвати? 0
Ka-- c---- p------?Kada ćete pozvati?
Čim budem imao / imala trenutak slobodnog vremena. Чи- б---- и--- / и---- т------- с-------- в------. Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. 0
Či- b---- i--- / i---- t------- s-------- v------.Čim budem imao / imala trenutak slobodnog vremena.
Nazvat će čim bude imao nešto vremena. Он ћ- з---- ч-- б--- и--- н---- в------. Он ће звати чим буде имао нешто времена. 0
On c-- z---- č-- b--- i--- n---- v------.On će zvati čim bude imao nešto vremena.
   
Koliko dugo ćete raditi? Ко---- д--- ћ--- р-----? Колико дуго ћете радити? 0
Ko---- d--- c---- r-----?Koliko dugo ćete raditi?
Radit ću dok budem mogao / mogla. Ја ћ- р----- д-- б---- м---- / м----. Ја ћу радити док будем могао / могла. 0
Ja c-- r----- d-- b---- m--- / m----.Ja ću raditi dok budem mogo / mogla.
Radit ću dok budem zdrav / zdrava. Ја ћ- р----- д-- б---- з---- / з-----. Ја ћу радити док будем здрав / здрава. 0
Ja c-- r----- d-- b---- z---- / z-----.Ja ću raditi dok budem zdrav / zdrava.
   
On leži u krevetu umjesto da radi. Он л--- у к------ у----- д- р---. Он лежи у кревету уместо да ради. 0
On l--- u k------ u----- d- r---.On leži u krevetu umesto da radi.
Ona čita novine umjesto da kuha. Он- ч--- н----- у----- д- к---. Она чита новине уместо да кува. 0
On- č--- n----- u----- d- k---.Ona čita novine umesto da kuva.
On sjedi u krčmi umjesto da ide kući. Он с--- у к----- у----- д- и-- к---. Он седи у кафани уместо да иде кући. 0
On s--- u k----- u----- d- i-- k----.On sedi u kafani umesto da ide kući.
   
Koliko ja znam, on stanuje ovdje. Ко---- ј- з---- о- с------ о---. Колико ја знам, он станује овде. 0
Ko---- j- z---- o- s------ o---.Koliko ja znam, on stanuje ovde.
Koliko ja znam, njegova žena je bolesna. Ко---- ј- з---- њ----- ж--- ј- б------. Колико ја знам, његова жена је болесна. 0
Ko---- j- z---- n------ ž--- j- b------.Koliko ja znam, njegova žena je bolesna.
Koliko ja znam, on je nezaposlen. Ко---- ј- з---- о- ј- н---------. Колико ја знам, он је незапослен. 0
Ko---- j- z---- o- j- n---------.Koliko ja znam, on je nezaposlen.
   
Prespavao sam, inače bih bio točan. Ја с-- п-------- / п---------- и---- б-- б-- т---- / б--- т----. Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. 0
Ja s-- p-------- / p---------- i---- b-- b-- t---- / b--- t----.Ja sam prespavao / prespavala, inače bih bio tačan / bila tačna.
Propustio sam autobus, inače bih bio točan. Ја с-- п-------- / п--------- а------- и---- б-- б-- т---- / б--- т----. Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. 0
Ja s-- p-------- / p--------- a------- i---- b-- b-- t---- / b--- t----.Ja sam propustio / propustila autobus, inače bih bio tačan / bila tačna.
Nisam našao put, inače bih bio točan. Ја н---- н---- / н---- п--- и---- б-- б-- т---- / б--- т----. Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. 0
Ja n---- n---- / n---- p--- i---- b-- b-- t---- / b--- t----.Ja nisam našao / našla put, inače bih bio tačan / bila tačna.
   

preuzimanje datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik i matematika

Razmišljanje i jezik idu jedno s drugim. Uzajamno utječu jedno na drugo. Jezične strukture oblikuju strukturu našeg mišljenja. U pojedinim jezicima, na primjer, ne postoje riječi za brojeve. Govornici ne razumiju koncept brojeva. Matematika i jezici također nekako idu jedno s drugim. Gramatičke i matematičke strukture često sliče jedna drugoj. Neki istraživači smatraju da se također slično obrađuju. Smatraju da je centar za govor zadužen i za matematiku. Mogao bi pomoći mozgu računati. Međutim, nova istraživanja dolaze do drugog zaključka. Ona pokazuju da naš mozak obrađuje matematiku bez jezika. Istraživači su ispitivali tri čovjeka. Mozak tih ispitanika je bio ozlijeđen. I centar za govor je bio oštećen. Muškarci su kod pričanja imali velikih poteškoća. Više nisu mogli oblikovati jednostavne rečenice. Riječi također nisu razumjeli. Nakon jezičnog testa muškarci su morali riješiti matematičke zadatke. Neki od tih zadataka su bili veoma složeni. Unatoč tomu, ispitanici su ih mogli riješiti! Rezultat ovog istraživanja je veoma zanimljiv. On pokazuje da matematika nije kodirana riječima. Moguće je da matematika i jezik imaju isti temelj. Oboje obrađuje isti centar. Matematika se pritom ne mora prvo prevesti na jezik. Možda se jezik i matematika zajedno razvijaju... Kad je razvoj mozga završen, oni onda egzistiraju odvojeno!