Рјечник

sr Везници 2   »   it Congiunzioni 2

95 [деведесет и пет]

Везници 2

Везници 2

95 [novantacinque]

Congiunzioni 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Од када она не ради више? D- --a-do-non -avor- p--? D- q----- n-- l----- p--- D- q-a-d- n-n l-v-r- p-ù- ------------------------- Da quando non lavora più? 0
Од њене удаје? D--d--- -- --o -a-ri-o--o? D- d--- i- s-- m---------- D- d-p- i- s-o m-t-i-o-i-? -------------------------- Da dopo il suo matrimonio? 0
Да, она не ради више од када се удала. Sì- --- no- l----- p-- da--u---o s----s-o-ata. S-- l-- n-- l----- p-- d- q----- s- è s------- S-, l-i n-n l-v-r- p-ù d- q-a-d- s- è s-o-a-a- ---------------------------------------------- Sì, lei non lavora più da quando si è sposata. 0
Од када се удала, она не ради више. D- quando -----s----t-----n -a--ra p-ù. D- q----- s- è s------- n-- l----- p--- D- q-a-d- s- è s-o-a-a- n-n l-v-r- p-ù- --------------------------------------- Da quando si è sposata, non lavora più. 0
Од када се они познају, срећни су. Da q-a--o s---o-o-----,--on--fel--i. D- q----- s- c--------- s--- f------ D- q-a-d- s- c-n-s-o-o- s-n- f-l-c-. ------------------------------------ Da quando si conoscono, sono felici. 0
Од када имају децу, излазе ређе. Da q-a-d--h-n-o ---b---- -------ra----nt-. D- q----- h---- b------- e----- r--------- D- q-a-d- h-n-o b-m-i-i- e-c-n- r-r-m-n-e- ------------------------------------------ Da quando hanno bambini, escono raramente. 0
Када ће она телефонирати? Q----o ----f--a? Q----- t-------- Q-a-d- t-l-f-n-? ---------------- Quando telefona? 0
За време вожње? D--ante-i- v-agg-o? D------ i- v------- D-r-n-e i- v-a-g-o- ------------------- Durante il viaggio? 0
Да, док вози ауто. Sì,---------u--a. S-- m----- g----- S-, m-n-r- g-i-a- ----------------- Sì, mentre guida. 0
Она телефонира док вози ауто. Le- --l----- -e-tr- -u-da. L-- t------- m----- g----- L-i t-l-f-n- m-n-r- g-i-a- -------------------------- Lei telefona mentre guida. 0
Она гледа телевизију док пегла. Lei---ar---la--V ---tr- s--r-. L-- g----- l- T- m----- s----- L-i g-a-d- l- T- m-n-r- s-i-a- ------------------------------ Lei guarda la TV mentre stira. 0
Она слуша музику док ради задатке. L-i a-col-a la -us--- men----f- ---om----. L-- a------ l- m----- m----- f- i c------- L-i a-c-l-a l- m-s-c- m-n-r- f- i c-m-i-i- ------------------------------------------ Lei ascolta la musica mentre fa i compiti. 0
Ја не видим ништа, када немам наочале. Non--edo-ni---e se--o--me-to-----oc--i---. N-- v--- n----- s- n-- m---- g-- o-------- N-n v-d- n-e-t- s- n-n m-t-o g-i o-c-i-l-. ------------------------------------------ Non vedo niente se non metto gli occhiali. 0
Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. N-n ----sco--ien-e-s- -a mus----è c--- for--. N-- c------ n----- s- l- m----- è c--- f----- N-n c-p-s-o n-e-t- s- l- m-s-c- è c-s- f-r-e- --------------------------------------------- Non capisco niente se la musica è così forte. 0
Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. No---ento -d-r-- q---d- ho-----a--r-ddo-e. N-- s---- o----- q----- h- i- r----------- N-n s-n-o o-o-i- q-a-d- h- i- r-f-r-d-o-e- ------------------------------------------ Non sento odori, quando ho il raffreddore. 0
Ми узимамо такси, ако пада киша. S--pi-ve, pr-n--a-o un-tas--. S- p----- p-------- u- t----- S- p-o-e- p-e-d-a-o u- t-s-ì- ----------------------------- Se piove, prendiamo un tassì. 0
Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. Se-v-nc-amo-al -ot-o- fa-c--mo--l-gir--del -on-o. S- v------- a- l----- f------- i- g--- d-- m----- S- v-n-i-m- a- l-t-o- f-c-i-m- i- g-r- d-l m-n-o- ------------------------------------------------- Se vinciamo al lotto, facciamo il giro del mondo. 0
Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. Se-n-n--rr--a-pre-t----o-inci--- ---angi--e. S- n-- a----- p------ c--------- a m-------- S- n-n a-r-v- p-e-t-, c-m-n-i-m- a m-n-i-r-. -------------------------------------------- Se non arriva presto, cominciamo a mangiare. 0

Језици Европске зједнице

Европску заједницу се састоји од преко 25 земаља. У будућности ће још већи број земаља постати њена чланица. Са новом земљом у ЕЗ улази и нови језик. У овом тренутку се у ЕЗ говори преко 20 језика. Сви језици Европске заједнице су равноправни. Ова језичка шароликост је фасцинирајућа појава. Али, она собом доноси и бројне проблеме. Скептици су мишљења да је језичка разноликост у ствари препрека. Они сматрају да омета ефикасну сарадњу. Многи су мишљења да треба увести један заједнички језик. Њиме би се споразумевале све земље. Али, ово није тако једноставно. Ни један језик се не може прогласити званичним језиком. Земље које говоре друге језике сматрале би се запостављеним. Сем тога, у Европи не постоји један истински неутралан језик... Чак ни један вештачки језик као што је есперанто не би функционисао. Разлог томе је да језици одражавају културу народа који их говоре. Зато ниједна земља не жели да се одрекне свог језика. Земље у језику виде део сопственог идентитета. Политика језика једна је од важнијих тема на дневном реду Европске заједнице. Чак постоји и институција Комесара за вишејезичност. Европска заједница има највећи број преводилаца. Око 3500 људи раде на омогућавању разумевања у оквиру ње. Ипак није увек могуће превести све документе. Ово би коштало много времена и превише новца. Највећи број докумената се углавном преводи само на неке језике. Ово мноштво језика за Европску заједницу представља један од највећих изазова. Европа треба да се уједини а да се толики идентитети при томе не изгубе.