Рјечник

sr У банци   »   it In banca

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [sessanta]

In banca

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Ја желим отворити рачун. V--r-i -p---- -n--onto. V----- a----- u- c----- V-r-e- a-r-r- u- c-n-o- ----------------------- Vorrei aprire un conto. 0
Овде је мој пасош. E--o -l --- -a-s-p--t-. E--- i- m-- p---------- E-c- i- m-o p-s-a-o-t-. ----------------------- Ecco il mio passaporto. 0
А овде је моја адреса. Ed ecco -l-m-----di-iz--. E- e--- i- m-- i--------- E- e-c- i- m-o i-d-r-z-o- ------------------------- Ed ecco il mio indirizzo. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. V-rre- -are u---e-sa-en-o-s-- --o -o-t-. V----- f--- u- v--------- s-- m-- c----- V-r-e- f-r- u- v-r-a-e-t- s-l m-o c-n-o- ---------------------------------------- Vorrei fare un versamento sul mio conto. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. V-r-e---are--- ------v--d-l mi--co---. V----- f--- u- p------- d-- m-- c----- V-r-e- f-r- u- p-e-i-v- d-l m-o c-n-o- -------------------------------------- Vorrei fare un prelievo dal mio conto. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. Vor--i ri-irare -’------t--c-n--. V----- r------- l--------- c----- V-r-e- r-t-r-r- l-e-t-a-t- c-n-o- --------------------------------- Vorrei ritirare l’estratto conto. 0
Ја желим уновчити путнички чек. Vorre- i---s--r- ---as--g---/---av-l-ch-ck. V----- i-------- u- a------ / t----- c----- V-r-e- i-c-s-a-e u- a-s-g-o / t-a-e- c-e-k- ------------------------------------------- Vorrei incassare un assegno / travel check. 0
Колики су трошкови? Qu---’è la--a--f-a? Q------ l- t------- Q-a-t-è l- t-r-f-a- ------------------- Quant’è la tariffa? 0
Где морам потписати? D-ve-d-vo----ma-e? D--- d--- f------- D-v- d-v- f-r-a-e- ------------------ Dove devo firmare? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. Sto as-e-tan-o un ---i------al----e---ni-. S-- a--------- u- b------- d---- G-------- S-o a-p-t-a-d- u- b-n-f-c- d-l-a G-r-a-i-. ------------------------------------------ Sto aspettando un bonifico dalla Germania. 0
Овде је мој број рачуна. Ec-o-i- m---num--- -i con--. E--- i- m-- n----- d- c----- E-c- i- m-o n-m-r- d- c-n-o- ---------------------------- Ecco il mio numero di conto. 0
Да ли је новац стигао? S-no a-r-vat--i--o-di? S--- a------- i s----- S-n- a-r-v-t- i s-l-i- ---------------------- Sono arrivati i soldi? 0
Ја желим заменити тај новац. Vor-e--c-m--ar- questi--o---. V----- c------- q----- s----- V-r-e- c-m-i-r- q-e-t- s-l-i- ----------------------------- Vorrei cambiare questi soldi. 0
Ја требам америчке доларе. M---cc-r-----d---a-i U-- ----atuni---si. M- o-------- d------ U-- / S------------ M- o-c-r-o-o d-l-a-i U-A / S-a-u-i-e-s-. ---------------------------------------- Mi occorrono dollari USA / Statunitensi. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. P---fav-r- m---ia b-n-o--t- -i-p---o---ta-l--. P-- f----- m- d-- b-------- d- p------ t------ P-r f-v-r- m- d-a b-n-o-o-e d- p-c-o-o t-g-i-. ---------------------------------------------- Per favore mi dia banconote di piccolo taglio. 0
Има ли овде банкомат? C-- un b-n--mat-q-i? C-- u- b------- q--- C-è u- b-n-o-a- q-i- -------------------- C’è un bancomat qui? 0
Колико новца се може подигнути? Qu--e--omma-si-p-ò -r----a--? Q---- s---- s- p-- p--------- Q-a-e s-m-a s- p-ò p-e-e-a-e- ----------------------------- Quale somma si può prelevare? 0
Које кредитне картице се могу користити? Qu--- c-r------cred-to--i----e--ano? Q---- c---- d- c------ s- a--------- Q-a-i c-r-e d- c-e-i-o s- a-c-t-a-o- ------------------------------------ Quali carte di credito si accettano? 0

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.