Рјечник

sr Радити   »   it Lavorare

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [cinquantacinque]

Lavorare

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Шта сте по занимању? C---l--o-o -a? C__ l_____ f__ C-e l-v-r- f-? -------------- Che lavoro fa? 0
Мој муж је по занимању доктор. M-- -arit-----e-i-o. M__ m_____ è m______ M-o m-r-t- è m-d-c-. -------------------- Mio marito è medico. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. L-vo-- co---i---r-iera-p----t---. L_____ c___ i_________ p_________ L-v-r- c-m- i-f-r-i-r- p-r---i-e- --------------------------------- Lavoro come infermiera part-time. 0
Ускоро ћемо добити пензију. P--s-- an---m- in p--si--e. P_____ a______ i_ p________ P-e-t- a-d-e-o i- p-n-i-n-. --------------------------- Presto andremo in pensione. 0
Али су порези високи. Ma--- --s-- -o---alt-. M_ l_ t____ s___ a____ M- l- t-s-e s-n- a-t-. ---------------------- Ma le tasse sono alte. 0
И здравствено осигурање је високо. E-l’as-----azione -con-r- le-ma-a-t--)-è -o--os-. E l______________ (______ l_ m________ è c_______ E l-a-s-c-r-z-o-e (-o-t-o l- m-l-t-i-) è c-s-o-a- ------------------------------------------------- E l’assicurazione (contro le malattie) è costosa. 0
Шта желиш једном постати? C-sa v-rr-sti-fare? C___ v_______ f____ C-s- v-r-e-t- f-r-? ------------------- Cosa vorresti fare? 0
Ја желим постати инжењер. I----rr----iv--t-r----gegner-. I_ v_____ d________ i_________ I- v-r-e- d-v-n-a-e i-g-g-e-e- ------------------------------ Io vorrei diventare ingegnere. 0
Желим да студирам на универзитету. I- ----io --u-ia-- -ll’un-ve-sit-. I_ v_____ s_______ a______________ I- v-g-i- s-u-i-r- a-l-u-i-e-s-t-. ---------------------------------- Io voglio studiare all’università. 0
Ја сам приправник. I- ---o--r-ti-an-e. I_ s___ p__________ I- s-n- p-a-i-a-t-. ------------------- Io sono praticante. 0
Ја не зарађујем много. No--guad--no m-lt-. N__ g_______ m_____ N-n g-a-a-n- m-l-o- ------------------- Non guadagno molto. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Fac--o-----i-o---io -l---s--r-. F_____ u_ t________ a__________ F-c-i- u- t-r-c-n-o a-l-e-t-r-. ------------------------------- Faccio un tirocinio all’estero. 0
Ово је мој шеф. Q--st- è i--------po. Q_____ è i_ m__ c____ Q-e-t- è i- m-o c-p-. --------------------- Questo è il mio capo. 0
Имам драге колеге. H---e--c-ll---i ge--i---/---mpa--ci. H_ d__ c_______ g______ / s_________ H- d-i c-l-e-h- g-n-i-i / s-m-a-i-i- ------------------------------------ Ho dei colleghi gentili / simpatici. 0
У подне увек идемо у кантину. A-m--zo-iorn- a--iamo s-m-r- -- ----a. A m__________ a______ s_____ i_ m_____ A m-z-o-i-r-o a-d-a-o s-m-r- i- m-n-a- -------------------------------------- A mezzogiorno andiamo sempre in mensa. 0
Ја тражим радно место. Cerco -- --o--- ----la---o. C____ u_ (_____ d__ l______ C-r-o u- (-o-t- d-) l-v-r-. --------------------------- Cerco un (posto di) lavoro. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. S-no di-o--u-ato--a un -n-o orma-. S___ d__________ d_ u_ a___ o_____ S-n- d-s-c-u-a-o d- u- a-n- o-m-i- ---------------------------------- Sono disoccupato da un anno ormai. 0
У овој земљи има превише незапослених. I--que--- pa-se -- -ono-tro--i-d---ccupat-. I_ q_____ p____ c_ s___ t_____ d___________ I- q-e-t- p-e-e c- s-n- t-o-p- d-s-c-u-a-i- ------------------------------------------- In questo paese ci sono troppi disoccupati. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?