Рјечник

sr Радити   »   it Lavorare

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [cinquantacinque]

Lavorare

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Шта сте по занимању? C-e --v-r----? C-- l----- f-- C-e l-v-r- f-? -------------- Che lavoro fa? 0
Мој муж је по занимању доктор. Mio-m-r--o - m----o. M-- m----- è m------ M-o m-r-t- è m-d-c-. -------------------- Mio marito è medico. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. L---r- come---f--m-er- p-rt--ime. L----- c--- i--------- p--------- L-v-r- c-m- i-f-r-i-r- p-r---i-e- --------------------------------- Lavoro come infermiera part-time. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Pr-sto --dr-----n--ensio--. P----- a------ i- p-------- P-e-t- a-d-e-o i- p-n-i-n-. --------------------------- Presto andremo in pensione. 0
Али су порези високи. Ma ---t--s--s-n- ---e. M- l- t---- s--- a---- M- l- t-s-e s-n- a-t-. ---------------------- Ma le tasse sono alte. 0
И здравствено осигурање је високо. E -’-ssi-u---io-e -c-n--o le-m---ttie)-è ---t---. E l-------------- (------ l- m-------- è c------- E l-a-s-c-r-z-o-e (-o-t-o l- m-l-t-i-) è c-s-o-a- ------------------------------------------------- E l’assicurazione (contro le malattie) è costosa. 0
Шта желиш једном постати? Cos- -o-re-ti---r-? C--- v------- f---- C-s- v-r-e-t- f-r-? ------------------- Cosa vorresti fare? 0
Ја желим постати инжењер. Io v---ei -----t-r- i-gegn-r-. I- v----- d-------- i--------- I- v-r-e- d-v-n-a-e i-g-g-e-e- ------------------------------ Io vorrei diventare ingegnere. 0
Желим да студирам на универзитету. Io------- ---di-re--l-’u--v--si-à. I- v----- s------- a-------------- I- v-g-i- s-u-i-r- a-l-u-i-e-s-t-. ---------------------------------- Io voglio studiare all’università. 0
Ја сам приправник. I- so-- pr-tica---. I- s--- p---------- I- s-n- p-a-i-a-t-. ------------------- Io sono praticante. 0
Ја не зарађујем много. No- ----ag-o -o---. N-- g------- m----- N-n g-a-a-n- m-l-o- ------------------- Non guadagno molto. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. F----o -- ---o----- -ll’---e--. F----- u- t-------- a---------- F-c-i- u- t-r-c-n-o a-l-e-t-r-. ------------------------------- Faccio un tirocinio all’estero. 0
Ово је мој шеф. Que-t--è il --o c-p-. Q----- è i- m-- c---- Q-e-t- è i- m-o c-p-. --------------------- Questo è il mio capo. 0
Имам драге колеге. Ho -e- -ol--g-- g---ili---sim-at--i. H- d-- c------- g------ / s--------- H- d-i c-l-e-h- g-n-i-i / s-m-a-i-i- ------------------------------------ Ho dei colleghi gentili / simpatici. 0
У подне увек идемо у кантину. A m-zz---o--o an--amo se-pr---n-me-sa. A m---------- a------ s----- i- m----- A m-z-o-i-r-o a-d-a-o s-m-r- i- m-n-a- -------------------------------------- A mezzogiorno andiamo sempre in mensa. 0
Ја тражим радно место. Ce-c---- (p-s-o---- lavo--. C---- u- (----- d-- l------ C-r-o u- (-o-t- d-) l-v-r-. --------------------------- Cerco un (posto di) lavoro. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Sono----o--u-a---da-u- an-- -----. S--- d---------- d- u- a--- o----- S-n- d-s-c-u-a-o d- u- a-n- o-m-i- ---------------------------------- Sono disoccupato da un anno ormai. 0
У овој земљи има превише незапослених. In-q--------e-e ------o----pp- -i-o----ati. I- q----- p---- c- s--- t----- d----------- I- q-e-t- p-e-e c- s-n- t-o-p- d-s-c-u-a-i- ------------------------------------------- In questo paese ci sono troppi disoccupati. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?