Рјечник

sr У природи   »   it Nella natura

26 [двадесет и шест]

У природи

У природи

26 [ventisei]

Nella natura

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Видиш ли тамо кулу? Ve-i---el-a-t-r---lì? V--- q----- t---- l-- V-d- q-e-l- t-r-e l-? --------------------- Vedi quella torre lì? 0
Видиш ли тамо планину? V--- q--l--------g---lì? V--- q----- m------- l-- V-d- q-e-l- m-n-a-n- l-? ------------------------ Vedi quella montagna lì? 0
Видиш ли тамо село? Ve-- ---- vi----gio---? V--- q--- v-------- l-- V-d- q-e- v-l-a-g-o l-? ----------------------- Vedi quel villaggio lì? 0
Видиш ли тамо реку? V-d--q-e--f--m--lì? V--- q--- f---- l-- V-d- q-e- f-u-e l-? ------------------- Vedi quel fiume lì? 0
Видиш ли тамо мост? V--i q-el-p-n-e--ì? V--- q--- p---- l-- V-d- q-e- p-n-e l-? ------------------- Vedi quel ponte lì? 0
Видиш ли тамо језеро? Vedi ---l l-g- lì? V--- q--- l--- l-- V-d- q-e- l-g- l-? ------------------ Vedi quel lago lì? 0
Она птица тамо ми се свиђа. Qu---- u-c--lo qui-mi-----e. Q----- u------ q-- m- p----- Q-e-t- u-c-l-o q-i m- p-a-e- ---------------------------- Questo uccello qui mi piace. 0
Оно дрво тамо ми се свиђа. Quest’a--e-o-qui -- p---e. Q----------- q-- m- p----- Q-e-t-a-b-r- q-i m- p-a-e- -------------------------- Quest’albero qui mi piace. 0
Овај камен овде ми се свиђа. Qu--t---i-tr------m---i-c-. Q----- p----- q-- m- p----- Q-e-t- p-e-r- q-i m- p-a-e- --------------------------- Questa pietra qui mi piace. 0
Онај парк тамо ми се свиђа. Qu-st- pa--o---i -i---ace. Q----- p---- q-- m- p----- Q-e-t- p-r-o q-i m- p-a-e- -------------------------- Questo parco qui mi piace. 0
Онај врт тамо ми се свиђа. Q-e-to-g--r-ino-q-- -i-pia-e. Q----- g------- q-- m- p----- Q-e-t- g-a-d-n- q-i m- p-a-e- ----------------------------- Questo giardino qui mi piace. 0
Овај цвет овде ми се свиђа. Q-es-o fior--qu------i-ce. Q----- f---- q-- m- p----- Q-e-t- f-o-e q-i m- p-a-e- -------------------------- Questo fiore qui mi piace. 0
Мислим да је лепо. L- --ov--c----o. L- t---- c------ L- t-o-o c-r-n-. ---------------- Lo trovo carino. 0
Мислим да је интересантно. Lo-----------res--nte. L- t---- i------------ L- t-o-o i-t-r-s-a-t-. ---------------------- Lo trovo interessante. 0
Мислим да је прелепо. Lo--r------ra--g-ioso. L- t---- m------------ L- t-o-o m-r-v-g-i-s-. ---------------------- Lo trovo meraviglioso. 0
Мислим да је ружно. Lo --ovo-b-u---. L- t---- b------ L- t-o-o b-u-t-. ---------------- Lo trovo brutto. 0
Мислим да је досадно. Lo t---o -o-os-. L- t---- n------ L- t-o-o n-i-s-. ---------------- Lo trovo noioso. 0
Мислим да је страшно. Lo----vo--rr-bile. L- t---- o-------- L- t-o-o o-r-b-l-. ------------------ Lo trovo orribile. 0

Језици и изреке

Изреке постоје у сваком језику. Зато су оне важна одлика националног идентитета. У њима се одражавају вредности и норме једне земље. Оне имају општепознату, трајну форму - односно, не могу се мењати. Изреке су увек кратке и сажете. У њима се врло често употребљавају метафоре. Такође су многе од њих поетски конструисане. Већина изрека нам даје савете или објашњава правила понашања. Но неке од њих садрже у себи отворену критику. У њима се такође врло често употребљавају стереотипове. У њима се, дакле, ради о наводно типичним карактеристикама земаља и народа. Изреке имају дугу традицију. Аристотел их је хвалио, називајући их малим мудростима. Оне су важно стилско средство и у реторици и у књижевности. Њихова посебност је у томе да не губе на актуелности. У лингвистици постоји дисциплина која се бави само њима. Многе изреке постоје у неколиким језицима. При том могу бити лексички сличне. У том случају они који говоре различитим језиком употребљавају исте речи. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Друге изреке су семантички сличне. Оне исту идеју изражавају различитим речима. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Изреке нам помажу у бољем разумевању људи и култура. Најинтересантније су изреке које налазимо широм света. Оне се односе на “важне” теме из људског живота. Оне, дакле, обрађују универзална искуства. Оне нам показују да смо слични - без обзира којим језиком говоримо.
Да ли си знао?
Латвијски спада у источну групу балтичких језика. Говори га више од 2 милиона људи. Латвијски је с литванским у најужем сродству. Ипак, ова два језика нису пуно слични. Може се, значи, десити да се један Литванац и један Латвијац споразумевају на руском. И структура латвијског језика је мање архаична од литванског. У традиционалним песмама и стиховима има још пуно старинских елемената. Они указују на сродност латвијског у односу на литвански. Латвијски лексички фонд је веома занимљиво структуриран. Садржи пуно речи из других језика. Као на пример из немачког, шведског, руског или енглеског. Али неке речи су такође тек недавно створене јер су до сада једноставно недостајале у језику. Латвијски се пише латиничним словима и нагласак је на првом слогу у речи. Граматика познаје пуно посебности којих нема у другим језицима. Граматичка правила су, међутим, увек јасна и недвосмислена.