Рјечник

sr нешто морати   »   it dover fare qualcosa

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [settantadue]

dover fare qualcosa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
морати do---e dovere 0
Ја морам послати писмо. De-- s------ l- l------. Devo spedire la lettera. 0
Ја морам платити хотел. De-- p----- l--------. Devo pagare l’albergo. 0
Ти мораш рано устати. De-- a------ p-----. Devi alzarti presto. 0
Ти мораш пуно радити. De-- l------- m----. Devi lavorare molto. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. De-- e----- p-------. Devi essere puntuale. 0
Он мора напунити резервоар. Lu- d--- f--- b------. Lui deve fare benzina. 0
Он мора поправити ауто. Lu- d--- a--------- l- m-------. Lui deve aggiustare la macchina. 0
Он мора oпрати ауто. Lu- d--- l----- l- m-------. Lui deve lavare la macchina. 0
Она мора куповати. Le- d--- f--- l- s----. Lei deve fare la spesa. 0
Она мора чистити стан. Le- d--- p----- l- c---. Lei deve pulire la casa. 0
Она мора прати веш. Le- d--- l----- l- b---------. Lei deve lavare la biancheria. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. Do------ a----- s----- a s-----. Dobbiamo andare subito a scuola. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Do------ a----- s----- a- l-----. Dobbiamo andare subito al lavoro. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Do------ a----- s----- d-- m-----. Dobbiamo andare subito dal medico. 0
Ви морате чекати аутобус. Do---- a-------- l--------. Dovete aspettare l’autobus. 0
Ви морате чекати воз. Do---- a-------- i- t----. Dovete aspettare il treno. 0
Ви морате чекати такси. Do---- a-------- i- t----. Dovete aspettare il tassì. 0

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...