Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   it Domande – Passato 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [ottantasei]

Domande – Passato 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Коју кравату си носио / носила? C-e--rava--a-hai -----s-t-? C-- c------- h-- i--------- C-e c-a-a-t- h-i i-d-s-a-o- --------------------------- Che cravatta hai indossato? 0
Који ауто си купио / купила? C-e---cc-ina-ha--c-mpra-o? C-- m------- h-- c-------- C-e m-c-h-n- h-i c-m-r-t-? -------------------------- Che macchina hai comprato? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? A---e gi----le--- -e- ab--n-t-? A c-- g------- t- s-- a-------- A c-e g-o-n-l- t- s-i a-b-n-t-? ------------------------------- A che giornale ti sei abbonato? 0
Кога сте видели? Chi-h---i-to? C-- h- v----- C-i h- v-s-o- ------------- Chi ha visto? 0
Кога сте срели? C-- h- -n-o-tr-t-? C-- h- i---------- C-i h- i-c-n-r-t-? ------------------ Chi ha incontrato? 0
Кога сте препознали? Ch- ha -i---o-c-u-o? C-- h- r------------ C-i h- r-c-n-s-i-t-? -------------------- Chi ha riconosciuto? 0
Када сте устали? Qu-n-o -- è ---a-o? Q----- s- è a------ Q-a-d- s- è a-z-t-? ------------------- Quando si è alzato? 0
Када сте почели? Qu---o-ha com--ci--o? Q----- h- c---------- Q-a-d- h- c-m-n-i-t-? --------------------- Quando ha cominciato? 0
Када сте престали? Quand---- -i-i--? Q----- h- f------ Q-a-d- h- f-n-t-? ----------------- Quando ha finito? 0
Зашто сте се пробудили? P----- -i-è s-eg-i-to? P----- s- è s--------- P-r-h- s- è s-e-l-a-o- ---------------------- Perché si è svegliato? 0
Зашто сте постали учитељ? P--c-é - di--nta-o i-seg---te? P----- è d-------- i---------- P-r-h- è d-v-n-a-o i-s-g-a-t-? ------------------------------ Perché è diventato insegnante? 0
Зашто сте узели такси? Perch--h- pr--- -n-t-s--? P----- h- p---- u- t----- P-r-h- h- p-e-o u- t-s-ì- ------------------------- Perché ha preso un tassì? 0
Одакле сте дошли? D--d---- ----t-? D- d---- v------ D- d-v-è v-n-t-? ---------------- Da dov’è venuto? 0
Где сте ишли? Dov-è----a-o? D---- a------ D-v-è a-d-t-? ------------- Dov’è andato? 0
Где сте били? D--’è st--o? D---- s----- D-v-è s-a-o- ------------ Dov’è stato? 0
Коме си помогао / помогла? C-i-hai ---tato? C-- h-- a------- C-i h-i a-u-a-o- ---------------- Chi hai aiutato? 0
Коме си писао / писала? A chi h-- -c--t-o? A c-- h-- s------- A c-i h-i s-r-t-o- ------------------ A chi hai scritto? 0
Коме си одговорио / одговорила? A-c-i-h-- -----s-o? A c-- h-- r-------- A c-i h-i r-s-o-t-? ------------------- A chi hai risposto? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...