Рјечник

sr Куповина   »   it Fare spese

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [cinquantaquattro]

Fare spese

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Ја желим купити поклон. V-rr-- c-m-r--e-un -egalo. V----- c------- u- r------ V-r-e- c-m-r-r- u- r-g-l-. -------------------------- Vorrei comprare un regalo. 0
Али ништа превише скупо. M- -i-nt- -i--ro--o -a--. M- n----- d- t----- c---- M- n-e-t- d- t-o-p- c-r-. ------------------------- Ma niente di troppo caro. 0
Имате ли можда ташну? Fo--- una ---s---a? F---- u-- b-------- F-r-e u-a b-r-e-t-? ------------------- Forse una borsetta? 0
Коју боју желите? Di -he-c---re? D- c-- c------ D- c-e c-l-r-? -------------- Di che colore? 0
Црну, браон или белу? Ne-------r----o-bi--ca? N---- m------ o b------ N-r-, m-r-o-e o b-a-c-? ----------------------- Nera, marrone o bianca? 0
Велику или малу? Un---r--d- - u-a ----o-a? U-- g----- o u-- p------- U-a g-a-d- o u-a p-c-o-a- ------------------------- Una grande o una piccola? 0
Могу ли видети ову? Po--o ve-e-e ---po’-------? P---- v----- u- p-- q------ P-s-o v-d-r- u- p-’ q-e-t-? --------------------------- Posso vedere un po’ questa? 0
Је ли од коже? È -i pe--e? È d- p----- È d- p-l-e- ----------- È di pelle? 0
Или је од вештачког материјала? O - -i -at--ia-e-s--t-ti-o? O è d- m-------- s--------- O è d- m-t-r-a-e s-n-e-i-o- --------------------------- O è di materiale sintetico? 0
Наравно, од коже. D- -el-e na-ur-----t-. D- p---- n------------ D- p-l-e n-t-r-l-e-t-. ---------------------- Di pelle naturalmente. 0
То је нарочито добар квалитет. Q-est-----i--------q-al-t-. Q----- è d- o----- q------- Q-e-t- è d- o-t-m- q-a-i-à- --------------------------- Questa è di ottima qualità. 0
А ташна је заиста повољна. E--a-bo-----a-è ver--ent- a-un buo-------o. E l- b------- è v-------- a u- b--- p------ E l- b-r-e-t- è v-r-m-n-e a u- b-o- p-e-z-. ------------------------------------------- E la borsetta è veramente a un buon prezzo. 0
Ова ми се допада. Q---t--mi p--c-. Q----- m- p----- Q-e-t- m- p-a-e- ---------------- Questa mi piace. 0
Ову ћу узети. L----e--o. L- p------ L- p-e-d-. ---------- La prendo. 0
Могу ли је евентуално заменити? Po--- ca--i-r-a--v-n-ua--e---? P---- c-------- e------------- P-s-o c-m-i-r-a e-e-t-a-m-n-e- ------------------------------ Posso cambiarla eventualmente? 0
Подразумева се. Nat--al-ente. N------------ N-t-r-l-e-t-. ------------- Naturalmente. 0
Запаковаћемо је као поклон. Fa-c---o u--pacco --g--o. F------- u- p---- r------ F-c-i-m- u- p-c-o r-g-l-. ------------------------- Facciamo un pacco regalo. 0
Тамо преко је благајна. L---a-sa-- da --el-- parte. L- c---- è d- q----- p----- L- c-s-a è d- q-e-l- p-r-e- --------------------------- La cassa è da quella parte. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.