Рјечник

sr Везници 3   »   eo Konjunkcioj 3

96 [деведесет и шест]

Везници 3

Везници 3

96 [naŭdek ses]

Konjunkcioj 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Ја устајем чим будилник зазвони. M- e-li--ĝ-- e--e-ki-- -- v--h-r-oĝ- ---o--s. M- e-------- e--- k--- l- v--------- s------- M- e-l-t-ĝ-s e-d- k-a- l- v-k-o-l-ĝ- s-n-r-s- --------------------------------------------- Mi ellitiĝas ekde kiam la vekhorloĝo sonoras. 0
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. M- ---iĝ-s e--e-ki----i dev-----r--. M- l------ e--- k--- m- d---- l----- M- l-c-ĝ-s e-d- k-a- m- d-v-s l-r-i- ------------------------------------ Mi laciĝas ekde kiam mi devas lerni. 0
Ја престајем радити чим напуним 60. Mi ĉe--- ----r----de---a--0-a-iĝ-. M- ĉ---- l----- e--- m-- 6-------- M- ĉ-s-s l-b-r- e-d- m-a 6-j-r-ĝ-. ---------------------------------- Mi ĉesos labori ekde mia 60jariĝo. 0
Када ћете позвати? K--- v---ok--? K--- v- v----- K-a- v- v-k-s- -------------- Kiam vi vokos? 0
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. E-----i---mi h--o- m-m-n-on. E--- k--- m- h---- m-------- E-d- k-a- m- h-v-s m-m-n-o-. ---------------------------- Ekde kiam mi havos momenton. 0
Он ће звати чим буде имао нешто времена. L- -o-------e---a- -i --v----om--a -em-o. L- v---- e--- k--- l- h---- i-- d- t----- L- v-k-s e-d- k-a- l- h-v-s i-m d- t-m-o- ----------------------------------------- Li vokas ekde kiam li havas iom da tempo. 0
Колико дуго ћете радити? Kio----n-- vi ---oros? K--- l---- v- l------- K-o- l-n-e v- l-b-r-s- ---------------------- Kiom longe vi laboros? 0
Ја ћу радити док будем могао / могла. Mi---bo-os --om-l-ng- k-o---i---v-s. M- l------ t--- l---- k--- m- p----- M- l-b-r-s t-o- l-n-e k-o- m- p-v-s- ------------------------------------ Mi laboros tiom longe kiom mi povos. 0
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. M---ab--o---i-m-l---e --o---i---nos. M- l------ t--- l---- k--- m- s----- M- l-b-r-s t-o- l-n-e k-o- m- s-n-s- ------------------------------------ Mi laboros tiom longe kiom mi sanos. 0
Он лежи у кревету уместо да ради. L- ---a- -n----o--ns----ŭ -ab-r-. L- k---- e- l--- a------- l------ L- k-ŝ-s e- l-t- a-s-a-a- l-b-r-. --------------------------------- Li kuŝas en lito anstataŭ labori. 0
Она чита новине уместо да кува. Ŝi le-a- l---aze-o--a--t---ŭ--ui-i. Ŝ- l---- l- g------ a------- k----- Ŝ- l-g-s l- g-z-t-n a-s-a-a- k-i-i- ----------------------------------- Ŝi legas la gazeton anstataŭ kuiri. 0
Он седи у кафани уместо да иде кући. Li----as e--l- d----ejo a--t--a- i-i --j-e-. L- s---- e- l- d------- a------- i-- h------ L- s-d-s e- l- d-i-k-j- a-s-a-a- i-i h-j-e-. -------------------------------------------- Li sidas en la drinkejo anstataŭ iri hejmen. 0
Колико ја знам, он станује овде. La- mia-----, -------s-ĉ--t-e. L-- m-- s---- l- l---- ĉ------ L-ŭ m-a s-i-, l- l-ĝ-s ĉ---i-. ------------------------------ Laŭ mia scio, li loĝas ĉi-tie. 0
Колико ја знам, његова жена је болесна. L-ŭ--i- s--o,--i- e-z-----al-ana-. L-- m-- s---- l-- e----- m-------- L-ŭ m-a s-i-, l-a e-z-n- m-l-a-a-. ---------------------------------- Laŭ mia scio, lia edzino malsanas. 0
Колико ја знам, он је незапослен. L-- mia s------i est-s -e---bo-a. L-- m-- s---- l- e---- s--------- L-ŭ m-a s-i-, l- e-t-s s-n-a-o-a- --------------------------------- Laŭ mia scio, li estas senlabora. 0
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. Se -- ne-------nge-dor--n-u-, ----s-int-s-akur---. S- m- n- t-- l---- d--------- m- e------- a------- S- m- n- t-o l-n-e d-r-i-t-s- m- e-t-n-u- a-u-a-a- -------------------------------------------------- Se mi ne tro longe dormintus, mi estintus akurata. 0
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. S------e malt--f--t-- ---b--o----i e-ti-tus ak-r--a. S- m- n- m----------- l- b----- m- e------- a------- S- m- n- m-l-r-f-n-u- l- b-s-n- m- e-t-n-u- a-u-a-a- ---------------------------------------------------- Se mi ne maltrafintus la buson, mi estintus akurata. 0
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. Se-m- n--v-j-ra----us, -- --t-n-u- akurat-. S- m- n- v------------ m- e------- a------- S- m- n- v-j-r-r-n-u-, m- e-t-n-u- a-u-a-a- ------------------------------------------- Se mi ne vojerarintus, mi estintus akurata. 0

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека. Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!