Ordlista

sv Adjektiv 2   »   sr Придеви 2

79 [sjuttionio]

Adjektiv 2

Adjektiv 2

79 [седамдесет и девет]

79 [sedamdeset i devet]

Придеви 2

[Pridevi 2]

Välj hur du vill se översättningen:   
svenska serbiska Spela Mer
Jag har en blå klänning på mig. Ја ---м--а --б----ав- х--ин-. Ј- и--- н- с--- п---- х------ Ј- и-а- н- с-б- п-а-у х-љ-н-. ----------------------------- Ја имам на себи плаву хаљину. 0
J----a---a --bi ---vu ----in-. J- i--- n- s--- p---- h------- J- i-a- n- s-b- p-a-u h-l-i-u- ------------------------------ Ja imam na sebi plavu haljinu.
Jag har en röd klänning på mig. Ј--и--- -а с-б- цр--ну ---и-у. Ј- и--- н- с--- ц----- х------ Ј- и-а- н- с-б- ц-в-н- х-љ-н-. ------------------------------ Ја имам на себи црвену хаљину. 0
J--im-- ------i --v--- h--ji--. J- i--- n- s--- c----- h------- J- i-a- n- s-b- c-v-n- h-l-i-u- ------------------------------- Ja imam na sebi crvenu haljinu.
Jag har en grön klänning på mig. Ј- -ма- -а -еби зел-ну х-----. Ј- и--- н- с--- з----- х------ Ј- и-а- н- с-б- з-л-н- х-љ-н-. ------------------------------ Ја имам на себи зелену хаљину. 0
Ja--m-m----s-b- ze---u -alji-u. J- i--- n- s--- z----- h------- J- i-a- n- s-b- z-l-n- h-l-i-u- ------------------------------- Ja imam na sebi zelenu haljinu.
Jag köper en svart väska. Ја --пује- ц-ну-торбу. Ј- к------ ц--- т----- Ј- к-п-ј-м ц-н- т-р-у- ---------------------- Ја купујем црну торбу. 0
Ja---pu-----r-u--orbu. J- k------ c--- t----- J- k-p-j-m c-n- t-r-u- ---------------------- Ja kupujem crnu torbu.
Jag köper en brun väska. Ја---п-ј-м см--у ----у. Ј- к------ с---- т----- Ј- к-п-ј-м с-е-у т-р-у- ----------------------- Ја купујем смеђу торбу. 0
Ja ---u-e- ---đ---o-b-. J- k------ s---- t----- J- k-p-j-m s-e-u t-r-u- ----------------------- Ja kupujem smeđu torbu.
Jag köper en vit väska. Ј--к---јем -е-у--ор--. Ј- к------ б--- т----- Ј- к-п-ј-м б-л- т-р-у- ---------------------- Ја купујем белу торбу. 0
Ja----ujem b-l--t-rb-. J- k------ b--- t----- J- k-p-j-m b-l- t-r-u- ---------------------- Ja kupujem belu torbu.
Jag behöver en ny bil. Ја-----ам---в------. Ј- т----- н--- а---- Ј- т-е-а- н-в- а-т-. -------------------- Ја требам ново ауто. 0
Ja-tr---- n--- a---. J- t----- n--- a---- J- t-e-a- n-v- a-t-. -------------------- Ja trebam novo auto.
Jag behöver en snabb bil. Ја -реба- б-зо а--о. Ј- т----- б--- а---- Ј- т-е-а- б-з- а-т-. -------------------- Ја требам брзо ауто. 0
Ja ----am-b--o a-to. J- t----- b--- a---- J- t-e-a- b-z- a-t-. -------------------- Ja trebam brzo auto.
Jag behöver en bekväm bil. Ј----е--м уд---н--уто. Ј- т----- у----- а---- Ј- т-е-а- у-о-а- а-т-. ---------------------- Ја требам удобан ауто. 0
J- --e-a---d-b-- aut-. J- t----- u----- a---- J- t-e-a- u-o-a- a-t-. ---------------------- Ja trebam udoban auto.
Där uppe bor en gammal dam. Т--о-г-ре----н-ј------а --ар-----а. Т--- г--- с------ ј---- с---- ж---- Т-м- г-р- с-а-у-е ј-д-а с-а-а ж-н-. ----------------------------------- Тамо горе станује једна стара жена. 0
Ta-o--o-e --anu-e jedna ---ra--en-. T--- g--- s------ j---- s---- ž---- T-m- g-r- s-a-u-e j-d-a s-a-a ž-n-. ----------------------------------- Tamo gore stanuje jedna stara žena.
Där uppe bor en tjock dam. Та-о--о-- ста---е --дн---ебела--е-а. Т--- г--- с------ ј---- д----- ж---- Т-м- г-р- с-а-у-е ј-д-а д-б-л- ж-н-. ------------------------------------ Тамо горе станује једна дебела жена. 0
Tamo g--e--t---j- -edn----be-a že-a. T--- g--- s------ j---- d----- ž---- T-m- g-r- s-a-u-e j-d-a d-b-l- ž-n-. ------------------------------------ Tamo gore stanuje jedna debela žena.
Där nere bor en nyfiken dam. Тамо-доле с---у-- ----а ра----ала ----. Т--- д--- с------ ј---- р-------- ж---- Т-м- д-л- с-а-у-е ј-д-а р-д-з-а-а ж-н-. --------------------------------------- Тамо доле станује једна радознала жена. 0
T-mo-d-l- -t-nuj- j--n----d-z-al-----a. T--- d--- s------ j---- r-------- ž---- T-m- d-l- s-a-u-e j-d-a r-d-z-a-a ž-n-. --------------------------------------- Tamo dole stanuje jedna radoznala žena.
Våra gäster var trevliga människor. Н-ш--гос-- с----ли др-----уди. Н--- г---- с- б--- д---- љ---- Н-ш- г-с-и с- б-л- д-а-и љ-д-. ------------------------------ Наши гости су били драги људи. 0
Naš- -osti s- b-l- d--gi------. N--- g---- s- b--- d---- l----- N-š- g-s-i s- b-l- d-a-i l-u-i- ------------------------------- Naši gosti su bili dragi ljudi.
Våra gäster var artiga människor. Н-ши-гос-и -- -и----ул-урн- -у--. Н--- г---- с- б--- к------- љ---- Н-ш- г-с-и с- б-л- к-л-у-н- љ-д-. --------------------------------- Наши гости су били културни људи. 0
N-ši---s-i-s- bil- ku-t---- ---d-. N--- g---- s- b--- k------- l----- N-š- g-s-i s- b-l- k-l-u-n- l-u-i- ---------------------------------- Naši gosti su bili kulturni ljudi.
Våra gäster var intressanta människor. Наши-г---- -у --ли --тере-а--н- љу-и. Н--- г---- с- б--- и----------- љ---- Н-ш- г-с-и с- б-л- и-т-р-с-н-н- љ-д-. ------------------------------------- Наши гости су били интересантни људи. 0
Na-- -o-t- s-----i-inte-es---n- lj---. N--- g---- s- b--- i----------- l----- N-š- g-s-i s- b-l- i-t-r-s-n-n- l-u-i- -------------------------------------- Naši gosti su bili interesantni ljudi.
Jag har snälla barn. Ј- имам-др-г- ---у. Ј- и--- д---- д---- Ј- и-а- д-а-у д-ц-. ------------------- Ја имам драгу децу. 0
Ja--m-m -r-gu--ec-. J- i--- d---- d---- J- i-a- d-a-u d-c-. ------------------- Ja imam dragu decu.
Men våra grannar har elaka barn. А-и--о----- имају-безо-ра--- д---. А-- к------ и---- б--------- д---- А-и к-м-и-е и-а-у б-з-б-а-н- д-ц-. ---------------------------------- Али комшије имају безобразну децу. 0
Al- --m--------j----zo--a-n- dec-. A-- k------ i---- b--------- d---- A-i k-m-i-e i-a-u b-z-b-a-n- d-c-. ---------------------------------- Ali komšije imaju bezobraznu decu.
Är era barn väluppfostrade? Ј-су-л--В-ша----а добр-? Ј--- л- В--- д--- д----- Ј-с- л- В-ш- д-ц- д-б-а- ------------------------ Јесу ли Ваша деца добра? 0
J-s- -------------d-br-? J--- l- V--- d--- d----- J-s- l- V-š- d-c- d-b-a- ------------------------ Jesu li Vaša deca dobra?

Ladda ner MP3 (.zip filer)

Ingen video hittades!

Ett språk, många varianter

Även om vi bara talar ett språk, talar vi många språk. Inget språk har ett fristående system. Alla språk uppvisar många olika dimensioner. Språket är ett levande system. De som talar orienterar sig alltid mot sina samtalspartners. Därför varierar människor det språk de talar. Dessa variationer förekommer i olika former. Till exempel har alla språk en historia. Den har förändrats och fortsätter att förändras. Detta känns igen i det faktum att gamla människor talar annorlunda än ungdomar. Det finns också olika dialekter i de flesta språk. Men många som talar dialekt anpassar sig till sin omgivning. I vissa situationer talar de sitt standardspråk. Olika socialgrupper har olika språk. Ungdomsspråk eller jaktjargong är exempel på detta. De flesta människor talar annorlunda på jobbet än hemma. Många använder också en professionell jargong på jobbet. Det finns också skillnader i tal och skrift. Det talade språket är vanligtvis mycket enklare än det skrivna. Skillnaden kan vara ganska stor. Detta är fallet när skriftspråket inte förändras under en längre tid. De som talar språket måste då lära sig språket i skriftlig form först. Kvinnors och mäns språk är ofta olika också. Denna skillnad är inte så stor i västerländska samhällen. Men det finns länder, där kvinnor talar mycket annorlunda än män. I vissa kulturer har artighet sin egen språkliga form. Att tala är därför inte alls så lätt! Vi måste vara uppmärksamma på många olika saker på samma gång…