Zbirka izraza

hr Zanimanja   »   uk Види діяльності

13 [trinaest]

Zanimanja

Zanimanja

13 [тринадцять]

13 [trynadtsyatʹ]

Види діяльності

[Vydy diyalʹnosti]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Što radi Marta? Щ--роб-т- -арт-? Щ_ р_____ М_____ Щ- р-б-т- М-р-а- ---------------- Що робить Марта? 0
Sh-ho---b-----ar--? S____ r_____ M_____ S-c-o r-b-t- M-r-a- ------------------- Shcho robytʹ Marta?
Marta radi u uredu. Вона-п--цю- в -ф-с-. В___ п_____ в о_____ В-н- п-а-ю- в о-і-і- -------------------- Вона працює в офісі. 0
Von----at----- ---fisi. V___ p________ v o_____ V-n- p-a-s-u-e v o-i-i- ----------------------- Vona pratsyuye v ofisi.
Ona radi na računalu. Вон---рацює за------ют---м. В___ п_____ з_ к___________ В-н- п-а-ю- з- к-м-’-т-р-м- --------------------------- Вона працює за комп’ютером. 0
Von----at-yuy--z- ----'y------. V___ p________ z_ k____________ V-n- p-a-s-u-e z- k-m-'-u-e-o-. ------------------------------- Vona pratsyuye za komp'yuterom.
Gdje je Marta? Д--М-р--? Д_ М_____ Д- М-р-а- --------- Де Марта? 0
De-Ma-ta? D_ M_____ D- M-r-a- --------- De Marta?
U kinu. У-к---. У к____ У к-н-. ------- У кіно. 0
U -in-. U k____ U k-n-. ------- U kino.
Ona gleda film. Вона--и---ьс---і-ь-. В___ д_______ ф_____ В-н- д-в-т-с- ф-л-м- -------------------- Вона дивиться фільм. 0
V--a -y-ytʹ-y- f-lʹ-. V___ d________ f_____ V-n- d-v-t-s-a f-l-m- --------------------- Vona dyvytʹsya filʹm.
Što radi Petar? Щ--ро--т- -е-ро? Щ_ р_____ П_____ Щ- р-б-т- П-т-о- ---------------- Що робить Петро? 0
Sh-h---obyt---et--? S____ r_____ P_____ S-c-o r-b-t- P-t-o- ------------------- Shcho robytʹ Petro?
On studira na sveučilištu. В-- ------ться в-ун--ер---ет-. В__ н_________ в у____________ В-н н-в-а-т-с- в у-і-е-с-т-т-. ------------------------------ Він навчається в університеті. 0
V-n---vc--y-tʹ-ya --uni--------i. V__ n____________ v u____________ V-n n-v-h-y-t-s-a v u-i-e-s-t-t-. --------------------------------- Vin navchayetʹsya v universyteti.
On studira jezike. В-н-----а- м--и. В__ в_____ м____ В-н в-в-а- м-в-. ---------------- Він вивчає мови. 0
Vi- v-vch-ye-mov-. V__ v_______ m____ V-n v-v-h-y- m-v-. ------------------ Vin vyvchaye movy.
Gdje je Petar? Д- -----? Д_ П_____ Д- П-т-о- --------- Де Петро? 0
D- -----? D_ P_____ D- P-t-o- --------- De Petro?
U kafiću. У -а-е. У к____ У к-ф-. ------- У кафе. 0
U k-fe. U k____ U k-f-. ------- U kafe.
On pije kavu. В-н п’є-к-в-. В__ п__ к____ В-н п-є к-в-. ------------- Він п’є каву. 0
Vin--ʺye-k-v-. V__ p___ k____ V-n p-y- k-v-. -------------- Vin pʺye kavu.
Kuda rado idu? Ку-- -о-----б-ят--------? К___ в___ л______ х______ К-д- в-н- л-б-я-ь х-д-т-? ------------------------- Куди вони люблять ходити? 0
K-dy -o-y-l--b----- kh-dy--? K___ v___ l________ k_______ K-d- v-n- l-u-l-a-ʹ k-o-y-y- ---------------------------- Kudy vony lyublyatʹ khodyty?
Na koncert. Н- --н-е-ти. Н_ к________ Н- к-н-е-т-. ------------ На концерти. 0
N-----tserty. N_ k_________ N- k-n-s-r-y- ------------- Na kontserty.
Oni rado slušaju glazbu. Вон-----л--- сл--ати-му--ку. В___ л______ с______ м______ В-н- л-б-я-ь с-у-а-и м-з-к-. ---------------------------- Вони люблять слухати музику. 0
Von--lyu---atʹ slukha-----z-ku. V___ l________ s_______ m______ V-n- l-u-l-a-ʹ s-u-h-t- m-z-k-. ------------------------------- Vony lyublyatʹ slukhaty muzyku.
Kuda oni ne idu rado? Куди -о-- не-л----т---о-и--? К___ в___ н_ л______ х______ К-д- в-н- н- л-б-я-ь х-д-т-? ---------------------------- Куди вони не люблять ходити? 0
Ku-- -ony-n------ly-t---------? K___ v___ n_ l________ k_______ K-d- v-n- n- l-u-l-a-ʹ k-o-y-y- ------------------------------- Kudy vony ne lyublyatʹ khodyty?
U disko. На -и----ек-. Н_ д_________ Н- д-с-о-е-у- ------------- На дискотеку. 0
Na-dy---t-k-. N_ d_________ N- d-s-o-e-u- ------------- Na dyskoteku.
Oni ne plešu rado. Вон- не-л--лять т-нцю-ати. В___ н_ л______ т_________ В-н- н- л-б-я-ь т-н-ю-а-и- -------------------------- Вони не люблять танцювати. 0
V----n----ublya-- --nt-yu-at-. V___ n_ l________ t___________ V-n- n- l-u-l-a-ʹ t-n-s-u-a-y- ------------------------------ Vony ne lyublyatʹ tantsyuvaty.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Video nije pronađen!

Kreolski jezici

Jeste li znali da se njemački jezik govori i na Južnom Pacifiku? Zaista je tako! U predjelima Papue Nove Gvineje i Australije govori se Unserdeutsch . To je kreolski jezik. Kreolski jezici nastaju u govornim situacijama. To se događa pri susretu više različitih jezika. Mnogi kreolski jezici su u međuvremenu skoro izumrli. Doduše, još uvijek 15 milijuna ljudi diljem svijeta govori jedan kreolski jezik. Kreolski jezici su uvijek materinji jezici. Kod pidžinskih jezika je situacija drugačija. Pidžinski jezici imaju jako pojednostavljene jezične oblike. Oni služe samo skroz jednostavnom sporazumijevanju. Većina kreolskih jezika nastala je za vrijeme kolonijalizma. Stoga se kreolski jezici često temelje na europskim jezicima. Jedna značajka kreolskih jezika je ograničen vokabular. Kreolski jezici također imaju vlastitu fonologiju. Gramatika kreolskih jezika je veoma pojednostavljena. Govornici jednostavno ignoriraju komplicirana pravila. Svaki kreolski jezik je važan dio nacionalnog identiteta. Stoga postoji jako puno književnosti na kreolskim jezicima. Kreolski jezici su posebno zanimljivi jezikoslovcima. To je stoga što su kreolski jezici pokazatelji nastanka i ponovnog izumiranja jezika. Tako se na temelju kreolskih jezika može proučavati razvoj jezika. Također dokazuju da se jezik može mijenjati i prilagođavati. Disciplina koja proučava kreolske jezike zove se kreolistika. Jedna od najpoznatijih rečenica na kreolskom jeziku potječe iz Jamajke. Proslavio ju je Bob Marley -- znate li je? Ona glasi: No woman, no cry! (=No, woman, don't cry!)
Dali si znao?
Finski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u ugro-finske jezike. U uskom je srodstvu s estonskim, dok je s madžarskim u dalekom srodstvu. Kao uralski jezik puno se razlikuje od indogermanskih jezika. Primjer za to je aglutinirajuća jezična struktura. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju slogovima koji se dodaju na osnovni oblik. Tako nastaju duge riječi koje su tako tipične za finski jezik. Još jedno obilježje finskog jezika su mnogi vokali. U finskoj gramatici postoji 15 različitih padeža. Kod naglaska je važno da se razlikuje između dugih i kratkih vokala. Pisani i govorni finski značajno se međusobno razlikuju. U drugim evropskim jezicima ovaj fenomen je manje izražen. Sve to čini finski ne baš jednostavnim jezikom… Svih pravila se, međutim, dosljedno pridržava. A ono što je lijepo u finskom je da je to apsolutno logičan jezik!