Zbirka izraza

hr Orijentacija   »   sr Оријентација

41 [četrdeset i jedan]

Orijentacija

Orijentacija

41 [четрдесет и један]

41 [četrdeset i jedan]

Оријентација

[Orijentacija]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Gdje je turistički ured? Где ј-----ис--ч-а-аг--ци-а? Г__ ј_ т_________ а________ Г-е ј- т-р-с-и-к- а-е-ц-ј-? --------------------------- Где је туристичка агенција? 0
Gde--- t--i-tič---a-e-cij-? G__ j_ t_________ a________ G-e j- t-r-s-i-k- a-e-c-j-? --------------------------- Gde je turistička agencija?
Imate li plan grada za mene? Има-е--- ---т--г---а за --не? И____ л_ к____ г____ з_ м____ И-а-е л- к-р-у г-а-а з- м-н-? ----------------------------- Имате ли карту града за мене? 0
I-a-- l- k-rtu-g-ad- za me--? I____ l_ k____ g____ z_ m____ I-a-e l- k-r-u g-a-a z- m-n-? ----------------------------- Imate li kartu grada za mene?
Može li se ovdje rezervirati hotelska soba? М-ж- -и -- о--е р--ер-----и -о-е-ска --б-? М___ л_ с_ о___ р__________ х_______ с____ М-ж- л- с- о-д- р-з-р-и-а-и х-т-л-к- с-б-? ------------------------------------------ Може ли се овде резервисати хотелска соба? 0
Mož---- -- ov-e-re----i-a-i hote-s-a so--? M___ l_ s_ o___ r__________ h_______ s____ M-ž- l- s- o-d- r-z-r-i-a-i h-t-l-k- s-b-? ------------------------------------------ Može li se ovde rezervisati hotelska soba?
Gdje je stari grad? Г-е је с-ар- г-а-? Г__ ј_ с____ г____ Г-е ј- с-а-и г-а-? ------------------ Где је стари град? 0
G----e sta-- -rad? G__ j_ s____ g____ G-e j- s-a-i g-a-? ------------------ Gde je stari grad?
Gdje je katedrala? Г-е -е--ате-ра-а? Г__ ј_ к_________ Г-е ј- к-т-д-а-а- ----------------- Где је катедрала? 0
Gde -e -ate-r---? G__ j_ k_________ G-e j- k-t-d-a-a- ----------------- Gde je katedrala?
Gdje je muzej? Г-е ј- -у-е-? Г__ ј_ м_____ Г-е ј- м-з-ј- ------------- Где је музеј? 0
G-- je--u-e-? G__ j_ m_____ G-e j- m-z-j- ------------- Gde je muzej?
Gdje se mogu kupiti poštanske marke? Г---с----г---у-и-и -о--а---- ма-----? Г__ с_ м___ к_____ п________ м_______ Г-е с- м-г- к-п-т- п-ш-а-с-е м-р-и-е- ------------------------------------- Где се могу купити поштанске маркице? 0
Gde-se --gu k-pi-i ---ta--ke -a-k---? G__ s_ m___ k_____ p________ m_______ G-e s- m-g- k-p-t- p-š-a-s-e m-r-i-e- ------------------------------------- Gde se mogu kupiti poštanske markice?
Gdje se može kupiti cvijeće? Г-е--е -о-е купи-и ц--ћ-? Г__ с_ м___ к_____ ц_____ Г-е с- м-ж- к-п-т- ц-е-е- ------------------------- Где се може купити цвеће? 0
G-e -e-mo-- ---i-i--v-c-e? G__ s_ m___ k_____ c_____ G-e s- m-ž- k-p-t- c-e-́-? -------------------------- Gde se može kupiti cveće?
Gdje se mogu kupiti vozne karte? Где-се м-гу-ку-и-и -оз-е к-рт-? Г__ с_ м___ к_____ в____ к_____ Г-е с- м-г- к-п-т- в-з-е к-р-е- ------------------------------- Где се могу купити возне карте? 0
Gde -- -o-u----iti vozn- ka--e? G__ s_ m___ k_____ v____ k_____ G-e s- m-g- k-p-t- v-z-e k-r-e- ------------------------------- Gde se mogu kupiti vozne karte?
Gdje je luka? Где је--ука? Г__ ј_ л____ Г-е ј- л-к-? ------------ Где је лука? 0
Gd- je -uk-? G__ j_ l____ G-e j- l-k-? ------------ Gde je luka?
Gdje je tržnica? Г-- ј- п---ца? Г__ ј_ п______ Г-е ј- п-ј-ц-? -------------- Где је пијаца? 0
G----e-p---ca? G__ j_ p______ G-e j- p-j-c-? -------------- Gde je pijaca?
Gdje je dvorac? Гд--је зам-к? Г__ ј_ з_____ Г-е ј- з-м-к- ------------- Где је замак? 0
Gde ---za--k? G__ j_ z_____ G-e j- z-m-k- ------------- Gde je zamak?
Kada počinje (turistički) obilazak? Када --ч-њ----урис---ки- --ил---к? К___ п_____ (___________ о________ К-д- п-ч-њ- (-у-и-т-ч-и- о-и-а-а-? ---------------------------------- Када почиње (туристички) обилазак? 0
Ka---p--i----(tu--st-č--- ob------? K___ p______ (___________ o________ K-d- p-č-n-e (-u-i-t-č-i- o-i-a-a-? ----------------------------------- Kada počinje (turistički) obilazak?
Kada se završava (turistički) obilazak? К--а с---аврш-ва-(--ри-ти-к------ла---? К___ с_ з_______ (___________ о________ К-д- с- з-в-ш-в- (-у-и-т-ч-a- о-и-а-а-? --------------------------------------- Када се завршава (туристичкa) обилазак? 0
Kad- -e--av-š--a (---i-t--k----b-laz-k? K___ s_ z_______ (___________ o________ K-d- s- z-v-š-v- (-u-i-t-č-a- o-i-a-a-? --------------------------------------- Kada se završava (turistička) obilazak?
Koliko dugo traje (turistički) obilazak? К--ик---уго т-аје ---рист-чкa-----л-з--? К_____ д___ т____ (___________ о________ К-л-к- д-г- т-а-е (-у-и-т-ч-a- о-и-а-а-? ---------------------------------------- Колико дуго траје (туристичкa) обилазак? 0
Koli-- -ug- ------(tu-i--i-ka)-o-i-az-k? K_____ d___ t____ (___________ o________ K-l-k- d-g- t-a-e (-u-i-t-č-a- o-i-a-a-? ---------------------------------------- Koliko dugo traje (turistička) obilazak?
Želim vodiča koji govori njemački. Ја --л------и-а -ој- г--о-и -е----и. Ј_ ж____ в_____ к___ г_____ н_______ Ј- ж-л-м в-д-ч- к-ј- г-в-р- н-м-ч-и- ------------------------------------ Ја желим водича који говори немачки. 0
Ja-ž-l-- vo--č- --ji--ovo---ne-ač-i. J_ ž____ v_____ k___ g_____ n_______ J- ž-l-m v-d-č- k-j- g-v-r- n-m-č-i- ------------------------------------ Ja želim vodiča koji govori nemački.
Želim vodiča koji govori talijanski. Ја---л-м -од--а -оји -ов--и -та-иј-н---. Ј_ ж____ в_____ к___ г_____ и___________ Ј- ж-л-м в-д-ч- к-ј- г-в-р- и-а-и-а-с-и- ---------------------------------------- Ја желим водича који говори италијански. 0
J--ž-l---v-di-a k--- -ov--- ita--j--s-i. J_ ž____ v_____ k___ g_____ i___________ J- ž-l-m v-d-č- k-j- g-v-r- i-a-i-a-s-i- ---------------------------------------- Ja želim vodiča koji govori italijanski.
Želim vodiča koji govori francuski. Ја--ели- -од-ча-ко-и -----и---ан-у---. Ј_ ж____ в_____ к___ г_____ ф_________ Ј- ж-л-м в-д-ч- к-ј- г-в-р- ф-а-ц-с-и- -------------------------------------- Ја желим водича који говори француски. 0
Ja žel----o---a-k-j--gov-ri-f-anc-sk-. J_ ž____ v_____ k___ g_____ f_________ J- ž-l-m v-d-č- k-j- g-v-r- f-a-c-s-i- -------------------------------------- Ja želim vodiča koji govori francuski.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Video nije pronađen!

Svjetski jezik – Engleski

Engleski je najrašireniji jezik na svijetu. No mandarinski ili standardni kineski ima najviše izvornih govornika. Engleski kao materinji jezik govori “samo” 350 milijuna ljudi. Međutim, engleski ima velik utjecaj na druge jezike. Od sredine 20. stoljeća je uveliko dobio na važnosti. To je prije svega zbog toga što je SAD postao supersila. U mnogim zemljama engleski je prvi strani jezik u školama. Međunarodne organizacije koriste engleski kao službeni jezik. Engleski je također u mnogim zemljama službeni jezik ili lingua franca. Moguće je međutim da će drugi jezici uskoro preuzeti tu funkciju. Engleski jezik spada u skupinu zapadnogermanskih jezika. Stoga je vrlo srodan jezicima kao što je njemački. U zadnjih 1.000 godina jezik se značajno promijenio. Prije su se u enleskom koristili nastavci. Međutim, većina nastavaka s gramatičkkom funkcijom je otpala. Stoga se engleski danas može uvrstiti u izolirajuće jezike. Dakle, engleski više sliči kineskom nego njemačkom. U budućnosti će engleski jezik postati još jednostavniji. Nepravilni glagoli će vjerojatno nestati. U usporedbi s ostalim indoeuropskim jezicima engleski je jednostavan. Međutim, engleski pravopis je jako težak. Budući da se izgovor i pravopis dosta razlikuju jedan od drugog. Engleski pravopis je već stoljećima isti. Međutim, izgovor se prilično promijenio. Zato se danas još uvijek piše kao i 1400. godine. Također postoji jako puno nepravilnosti kod izgovora. Postoji 6 varijanti za kombinaciju slova ough ! Isprobajte sami! - thorough, thought, through, rough, bough, cough
Dali si znao?
Slovački spada u zapadnoslavenske jezike. To je materinski jezik za više od 5 milijuna ljudi. U uskom je srodstvu sa susjednim češkim. Razlog tome je zajednička prošlost u bivšoj Čehoslovačkoj. Leksički fond obaju jezika je većinom identičan. Razlike se odnose prije svega na glasovni sistem. Slovački je nastao u 10. stoljeću u vidu više dijalekata. Međutim, dugo vremena je bio pod utjecajem susjednih jezika. Zato je današnji književni slovački dobio svoj oblik tek u 19. stoljeću. Tako su se mogli pojednostaviti neki elementi u usporedbi s češkim. Ali mnogi različiti dijalekti su se održali do danas. U slovačkom jeziku se koristi latinično pismo. To je jezik koji drugi slavenski govornici najlakše razumiju... Moglo bi se reći da je slovački neka vrsta međujezika u slavenskom prostoru. Dobar razlog da se pozabavite ovim lijepim jezikom.