Zbirka izraza

hr trebati – htjeti   »   mk треба / има потреба – сака

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [шеесет и девет]

69 [shyeyesyet i dyevyet]

треба / има потреба – сака

[tryeba / ima potryeba – saka]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Trebam krevet. Ми тре-а крев--. Ми треба кревет. М- т-е-а к-е-е-. ---------------- Ми треба кревет. 0
M-------- -r-ev-e-. Mi tryeba kryevyet. M- t-y-b- k-y-v-e-. ------------------- Mi tryeba kryevyet.
Hoću spavati. Са-ам--- --ија-. Сакам да спијам. С-к-м д- с-и-а-. ---------------- Сакам да спијам. 0
Sak-m d- ---ј-m. Sakam da spiјam. S-k-m d- s-i-a-. ---------------- Sakam da spiјam.
Ima li ovdje krevet? И-а--и --де кр-вет? Има ли овде кревет? И-а л- о-д- к-е-е-? ------------------- Има ли овде кревет? 0
Ima--- ovdy- -rye---t? Ima li ovdye kryevyet? I-a l- o-d-e k-y-v-e-? ---------------------- Ima li ovdye kryevyet?
Trebam lampu. Ми тр-----в---л--. Ми треба светилка. М- т-е-а с-е-и-к-. ------------------ Ми треба светилка. 0
Mi-t-ye---sv-etilk-. Mi tryeba svyetilka. M- t-y-b- s-y-t-l-a- -------------------- Mi tryeba svyetilka.
Hoću čitati. Са-ам ---ч----. Сакам да читам. С-к-м д- ч-т-м- --------------- Сакам да читам. 0
S--a- da----tam. Sakam da chitam. S-k-m d- c-i-a-. ---------------- Sakam da chitam.
Ima li ovdje lampa? И------ов-е е-на с--ти---? Има ли овде една светилка? И-а л- о-д- е-н- с-е-и-к-? -------------------------- Има ли овде една светилка? 0
I-a li --dye --dn- svyet----? Ima li ovdye yedna svyetilka? I-a l- o-d-e y-d-a s-y-t-l-a- ----------------------------- Ima li ovdye yedna svyetilka?
Trebam telefon. М- тр-ба--е-е--н. Ми треба телефон. М- т-е-а т-л-ф-н- ----------------- Ми треба телефон. 0
M- try-b- ---l-----. Mi tryeba tyelyefon. M- t-y-b- t-e-y-f-n- -------------------- Mi tryeba tyelyefon.
Želim telefonirati. Сакам-да -елеф-----м. Сакам да телефонирам. С-к-м д- т-л-ф-н-р-м- --------------------- Сакам да телефонирам. 0
S--a- d------yef-nir-m. Sakam da tyelyefoniram. S-k-m d- t-e-y-f-n-r-m- ----------------------- Sakam da tyelyefoniram.
Ima li ovdje telefon? И---л- о--е-теле---? Има ли овде телефон? И-а л- о-д- т-л-ф-н- -------------------- Има ли овде телефон? 0
Im--li ----- t-e--e-o-? Ima li ovdye tyelyefon? I-a l- o-d-e t-e-y-f-n- ----------------------- Ima li ovdye tyelyefon?
Trebam jednu kameru. М--тр--а --м-ра. Ми треба камера. М- т-е-а к-м-р-. ---------------- Ми треба камера. 0
M----y-b--k------. Mi tryeba kamyera. M- t-y-b- k-m-e-a- ------------------ Mi tryeba kamyera.
Hoću fotografirati. С-к-- -а ---ог--фир-м. Сакам да фотографирам. С-к-м д- ф-т-г-а-и-а-. ---------------------- Сакам да фотографирам. 0
Sakam-d--fot--ur----a-. Sakam da fotogurafiram. S-k-m d- f-t-g-r-f-r-m- ----------------------- Sakam da fotogurafiram.
Ima li ovdje fotoaparat? И-а -и -в-- --м--а? Има ли овде камера? И-а л- о-д- к-м-р-? ------------------- Има ли овде камера? 0
Im---- --dy- k-my-r-? Ima li ovdye kamyera? I-a l- o-d-e k-m-e-a- --------------------- Ima li ovdye kamyera?
Trebam računalo. Ми-т-е----о--ј-тер. Ми треба компјутер. М- т-е-а к-м-ј-т-р- ------------------- Ми треба компјутер. 0
M- t--eb---o-p-o-t--r. Mi tryeba kompјootyer. M- t-y-b- k-m-ј-o-y-r- ---------------------- Mi tryeba kompјootyer.
Hoću poslati e-mail. С---м -- испр--ам е--- ---a-l-по-ак-. Сакам да испратам една E-mail порака. С-к-м д- и-п-а-а- е-н- E-m-i- п-р-к-. ------------------------------------- Сакам да испратам една E-mail порака. 0
Sa-a---a i-pr-t-m ye-na --m-il-p-ra--. Sakam da ispratam yedna E-mail poraka. S-k-m d- i-p-a-a- y-d-a E-m-i- p-r-k-. -------------------------------------- Sakam da ispratam yedna E-mail poraka.
Ima li ovdje računalo? Им- -и-о-де----пјуте-? Има ли овде компјутер? И-а л- о-д- к-м-ј-т-р- ---------------------- Има ли овде компјутер? 0
I------ov--- -o-p-ooty--? Ima li ovdye kompјootyer? I-a l- o-d-e k-m-ј-o-y-r- ------------------------- Ima li ovdye kompјootyer?
Trebam kemijsku. Ми треба-п---а-о. Ми треба пенкало. М- т-е-а п-н-а-о- ----------------- Ми треба пенкало. 0
M- trye-a--y-nkalo. Mi tryeba pyenkalo. M- t-y-b- p-e-k-l-. ------------------- Mi tryeba pyenkalo.
Hoću nešto napisati. С--а--д--------- н-што. Сакам да напишам нешто. С-к-м д- н-п-ш-м н-ш-о- ----------------------- Сакам да напишам нешто. 0
Sak-m d--napi-ha- -yeshto. Sakam da napisham nyeshto. S-k-m d- n-p-s-a- n-e-h-o- -------------------------- Sakam da napisham nyeshto.
Ima li ovdje papir i kemijska olovka? Има -и ов---ли-т-х--т--а-и-п-н---о? Има ли овде лист хартија и пенкало? И-а л- о-д- л-с- х-р-и-а и п-н-а-о- ----------------------------------- Има ли овде лист хартија и пенкало? 0
Im- -i-o-----l-st -har--јa ------k-lo? Ima li ovdye list khartiјa i pyenkalo? I-a l- o-d-e l-s- k-a-t-ј- i p-e-k-l-? -------------------------------------- Ima li ovdye list khartiјa i pyenkalo?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strojno prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevoditelji su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računalni jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevoditeljskih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, strojno prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevoditeljski program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti tisućama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računalo može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računala ne mogu zamijeniti ljude. Nijedan stroj ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevoditelji i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računala će u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...