Zbirka izraza

hr trebati – htjeti   »   no trenge – ville

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [sekstini]

trenge – ville

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski norveški igra Više
Trebam krevet. Je--t--ng-r -n-sen-. J-- t------ e- s---- J-g t-e-g-r e- s-n-. -------------------- Jeg trenger en seng. 0
Hoću spavati. Je----l so-e. J-- v-- s---- J-g v-l s-v-. ------------- Jeg vil sove. 0
Ima li ovdje krevet? Fi-nes---t-en-s----her? F----- d-- e- s--- h--- F-n-e- d-t e- s-n- h-r- ----------------------- Finnes det en seng her? 0
Trebam lampu. J-g ---n--- -n --mp-. J-- t------ e- l----- J-g t-e-g-r e- l-m-e- --------------------- Jeg trenger en lampe. 0
Hoću čitati. J-- -il ----. J-- v-- l---- J-g v-l l-s-. ------------- Jeg vil lese. 0
Ima li ovdje lampa? F----s -e- -n lam---he-? F----- d-- e- l---- h--- F-n-e- d-t e- l-m-e h-r- ------------------------ Finnes det en lampe her? 0
Trebam telefon. J----r--g-- -n t-le-on. J-- t------ e- t------- J-g t-e-g-r e- t-l-f-n- ----------------------- Jeg trenger en telefon. 0
Želim telefonirati. Jeg vil-ri--e. J-- v-- r----- J-g v-l r-n-e- -------------- Jeg vil ringe. 0
Ima li ovdje telefon? Fi--es --t-e----l--on her? F----- d-- e- t------ h--- F-n-e- d-t e- t-l-f-n h-r- -------------------------- Finnes det en telefon her? 0
Trebam jednu kameru. J-g-----ge- et---m---. J-- t------ e- k------ J-g t-e-g-r e- k-m-r-. ---------------------- Jeg trenger et kamera. 0
Hoću fotografirati. Je--v-l t- bi--er. J-- v-- t- b------ J-g v-l t- b-l-e-. ------------------ Jeg vil ta bilder. 0
Ima li ovdje fotoaparat? Finne---et-et -amera he-? F----- d-- e- k----- h--- F-n-e- d-t e- k-m-r- h-r- ------------------------- Finnes det et kamera her? 0
Trebam računalo. J-g -re-g---e- dat-m-----. J-- t------ e- d---------- J-g t-e-g-r e- d-t-m-s-i-. -------------------------- Jeg trenger en datamaskin. 0
Hoću poslati e-mail. Je--vil se--e e- epos-. J-- v-- s---- e- e----- J-g v-l s-n-e e- e-o-t- ----------------------- Jeg vil sende en epost. 0
Ima li ovdje računalo? F----s --- -n-d-tam----n he-? F----- d-- e- d--------- h--- F-n-e- d-t e- d-t-m-s-i- h-r- ----------------------------- Finnes det en datamaskin her? 0
Trebam kemijsku. J----renger en--ulep-nn. J-- t------ e- k-------- J-g t-e-g-r e- k-l-p-n-. ------------------------ Jeg trenger en kulepenn. 0
Hoću nešto napisati. Jeg-v-l--k--v---oe. J-- v-- s----- n--- J-g v-l s-r-v- n-e- ------------------- Jeg vil skrive noe. 0
Ima li ovdje papir i kemijska olovka? F-n-e- d-t ----rk o- -- -ul--enn h-r? F----- d-- e- a-- o- e- k------- h--- F-n-e- d-t e- a-k o- e- k-l-p-n- h-r- ------------------------------------- Finnes det et ark og en kulepenn her? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strojno prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevoditelji su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računalni jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevoditeljskih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, strojno prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevoditeljski program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti tisućama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računalo može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računala ne mogu zamijeniti ljude. Nijedan stroj ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevoditelji i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računala će u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...