Zbirka izraza

hr Zavisne rečenice sa li   »   it Frasi secondarie con se

93 [devedeset i tri]

Zavisne rečenice sa li

Zavisne rečenice sa li

93 [novantatré]

Frasi secondarie con se

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   

hrvatski talijanski igra Više
Ne znam da li on mene voli. No- s- s- m- a--. Non so se mi ama. 0
Ne znam da li će se on vratiti. No- s- s- r------. Non so se ritorna. 0
Ne znam da li će me nazvati. No- s- s- m- t-------. Non so se mi telefona. 0
   
Da li on mene ipak voli? Ch---- s- m- a--. Chissà se mi ama. 0
Da li će se on ipak vratiti? Ch---- s- r------. Chissà se ritorna. 0
Da li će me on ipak nazvati? Ch---- s- m- t-------. Chissà se mi telefona. 0
   
Pitam se da li on misli na mene. Mi c----- s- m- p----. Mi chiedo se mi pensi. 0
Pitam se da li on ima drugu. Mi c----- s- a---- u-------. Mi chiedo se abbia un’altra. 0
Pitam se da li on laže. Mi c----- s- m----. Mi chiedo se menta. 0
   
Misli li on ipak na mene? Ch---- s- m- p----. Chissà se mi pensa. 0
Ima li on ipak neku drugu? Ch---- s- h- u-------. Chissà se ha un’altra. 0
Govori li on ipak istinu? Ch---- s- d--- l- v-----. Chissà se dice la verità. 0
   
Nisam sigurna voli li on mene zaista. Du---- c-- m- v----- v-------- b---. Dubito che mi voglia veramente bene. 0
Nisam sigurna hoće li mi on pisati. Du---- c-- m- s-----. Dubito che mi scriva. 0
Nisam sigurna ho će li me on oženiti. Du---- c-- m- s----. Dubito che mi sposi. 0
   
Da li on mene stvarno voli? Ch---- s- m- a-- v--------. Chissà se mi ama veramente. 0
Da li će mi ipak pisati? Ch---- s- m- s-----. Chissà se mi scrive. 0
Da li će me ipak oženiti? Ch---- s- m- s----. Chissà se mi sposa. 0
   

preuzimanje datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kako mozak uči gramatiku?

Svoj materinji jezik počinjemo učiti kao bebe. To se dešava potpuno automatski. Mi to ne primjećujemo. Prilikom učenja naš mozak mora puno raditi. Na primjer, dok učimo gramatiku, on ima jako puno posla. Svaki dan čuje nove stvari. Stalno dobija nova impulse. Međutim, mozak ne može obraditi svaki impuls pojedinačno. Mora se ponašati ekonomično. Zato se orijentira na pravilnosti. Mozak pamti ono što često čuje. On registrira koliko često se neka stvar ponavlja. Iz tih primjera zatim izvlači gramatičko pravilo. Djeca znaju da li je neka rečenica točna ili netočna. Međutim, ne znaju zašto je to tako. Njihov mozak poznaje pravila iako ih nije učio. Odrasli drugačije uče jezike. Oni već poznaju strukturu svog materinjeg jezika. One je temelj za nova gramatička pravila. Odraslima je za učenje potrebna nastava. Mozak ima utvrđen sustav prilikom učenja gramatike. To je recimo vidljivo na imenicama i glagolima. Oni se pohranjuju u različitа područja mozga. Prilikom njihove obrade aktiviraju se različiti dijelovi mozga. Nadalje, jednostavna pravila se uče na drugačiji način od složenih. Kod složenih pravila više moždanih područja radi skupa. Još nije istraženo na koji točno način mozak uči gramatiku. No zna se da teoretski može naučiti svaku gramatiku...