Zbirka izraza

hr Zavisne rečenice sa li   »   am የበታች አንቀጾች: ከሆነ

93 [devedeset i tri]

Zavisne rečenice sa li

Zavisne rečenice sa li

93 [ዘጠና ሶስት]

93 [zet’ena sositi]

የበታች አንቀጾች: ከሆነ

[ni’usi ḥāregi – kehone]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski amharik igra Više
Ne znam da li on mene voli. ያፈቅ-- -ንደ-- --ውቅም። ያ---- እ---- አ----- ያ-ቅ-ኝ እ-ደ-ነ አ-ው-ም- ------------------ ያፈቅረኝ እንደሆነ አላውቅም። 0
y----’-r-n-i--n-deh-ne --aw-k’im-. y----------- i-------- ā---------- y-f-k-i-e-y- i-i-e-o-e ā-a-i-’-m-. ---------------------------------- yafek’irenyi inidehone ālawik’imi.
Ne znam da li će se on vratiti. ተ--- --መ---ን-ሆነ--ላው-ም። ተ--- የ--- እ---- አ----- ተ-ል- የ-መ- እ-ደ-ነ አ-ው-ም- ---------------------- ተመልሶ የሚመጣ እንደሆነ አላውቅም። 0
t--e-i-o-----m-t-a-i-id-h--- āla-ik-im-. t------- y-------- i-------- ā---------- t-m-l-s- y-m-m-t-a i-i-e-o-e ā-a-i-’-m-. ---------------------------------------- temeliso yemīmet’a inidehone ālawik’imi.
Ne znam da li će me nazvati. እ-ደ-ደ---ኝ-አላውቅ-። እ-------- አ----- እ-ደ-ደ-ል-ኝ አ-ው-ም- ---------------- እንደሚደውልልኝ አላውቅም። 0
i----m---w-l-l---- ā-a---’-mi. i----------------- ā---------- i-i-e-ī-e-i-i-i-y- ā-a-i-’-m-. ------------------------------ inidemīdewililinyi ālawik’imi.
Da li on mene ipak voli? ድን-ት -ያፈ---- ይ--？ ድ--- አ------ ይ--- ድ-ገ- አ-ፈ-ረ-ም ይ-ን- ----------------- ድንገት አያፈቅረኝም ይሆን？ 0
d-n--et- ā--f--’-r--yi-------ni？ d------- ā-------------- y------ d-n-g-t- ā-a-e-’-r-n-i-i y-h-n-？ -------------------------------- dinigeti āyafek’irenyimi yihoni？
Da li će se on ipak vratiti? ድ--ት-ተመ-- -ይ--- ---？ ድ--- ተ--- አ---- ይ--- ድ-ገ- ተ-ል- አ-መ-ም ይ-ን- -------------------- ድንገት ተመልሶ አይመጣም ይሆን？ 0
di----ti ---e-is--āyi-e---m--y----i？ d------- t------- ā--------- y------ d-n-g-t- t-m-l-s- ā-i-e-’-m- y-h-n-？ ------------------------------------ dinigeti temeliso āyimet’ami yihoni？
Da li će me on ipak nazvati? ድ-ገት------ልኝም-ይ-ን? ድ--- አ------- ይ--- ድ-ገ- አ-ደ-ል-ኝ- ይ-ን- ------------------ ድንገት አይደውልልኝም ይሆን? 0
di--g-t--āyi-ew--------mi-y-----? d------- ā--------------- y------ d-n-g-t- ā-i-e-i-i-i-y-m- y-h-n-? --------------------------------- dinigeti āyidewililinyimi yihoni?
Pitam se da li on misli na mene. ስለ----ቢያስብ--ዬ-እ--ን ጠ-ኩኝ። ስ- እ- ቢ--- ብ- እ--- ጠ---- ስ- እ- ቢ-ስ- ብ- እ-ሴ- ጠ-ኩ-። ------------------------ ስለ እኔ ቢያስብ ብዬ እራሴን ጠየኩኝ። 0
s--- in- ---a---i b----ira-ēn- t--y--unyi. s--- i-- b------- b--- i------ t---------- s-l- i-ē b-y-s-b- b-y- i-a-ē-i t-e-e-u-y-. ------------------------------------------ sile inē bīyasibi biyē irasēni t’eyekunyi.
Pitam se da li on ima drugu. ሌላ--ው-ቢ--- -- እራሴ- ጠየ-ኝ። ሌ- ሰ- ቢ--- ብ- እ--- ጠ---- ሌ- ሰ- ቢ-ዝ- ብ- እ-ሴ- ጠ-ኩ-። ------------------------ ሌላ ሰው ቢይዝስ ብዬ እራሴን ጠየኩኝ። 0
lē-a --w- -īy-zi-- -----i-as--- t----k-ny-. l--- s--- b------- b--- i------ t---------- l-l- s-w- b-y-z-s- b-y- i-a-ē-i t-e-e-u-y-. ------------------------------------------- lēla sewi bīyizisi biyē irasēni t’eyekunyi.
Pitam se da li on laže. ቢ---ብዬ እራ---ጠየ-ኝ። ቢ-- ብ- እ--- ጠ---- ቢ-ሽ ብ- እ-ሴ- ጠ-ኩ-። ----------------- ቢዋሽ ብዬ እራሴን ጠየኩኝ። 0
bīwa--i bi---ir---n---’eyekunyi. b------ b--- i------ t---------- b-w-s-i b-y- i-a-ē-i t-e-e-u-y-. -------------------------------- bīwashi biyē irasēni t’eyekunyi.
Misli li on ipak na mene? እ-- እያሰ-ኝ ይሆ- -ይ？ እ-- እ---- ይ-- ወ-- እ-ን እ-ሰ-ኝ ይ-ን ወ-？ ----------------- እኔን እያሰበኝ ይሆን ወይ？ 0
in-n- -yas---nyi yi------eyi？ i---- i--------- y----- w---- i-ē-i i-a-e-e-y- y-h-n- w-y-？ ----------------------------- inēni iyasebenyi yihoni weyi？
Ima li on ipak neku drugu? ሌ- ----ዞ ይሆን ወይ？ ሌ- ሰ- ይ- ይ-- ወ-- ሌ- ሰ- ይ- ይ-ን ወ-？ ---------------- ሌላ ሰው ይዞ ይሆን ወይ？ 0
l--a se-i-y--- y---ni -e-i？ l--- s--- y--- y----- w---- l-l- s-w- y-z- y-h-n- w-y-？ --------------------------- lēla sewi yizo yihoni weyi？
Govori li on ipak istinu? እ-ነ-ን----ኝ-ይሆን-ወ-？ እ---- ነ--- ይ-- ወ-- እ-ነ-ን ነ-ሮ- ይ-ን ወ-？ ------------------ እውነቱን ነግሮኝ ይሆን ወይ？ 0
iw-n---ni neg-r-----y-h-----e--？ i-------- n-------- y----- w---- i-i-e-u-i n-g-r-n-i y-h-n- w-y-？ -------------------------------- iwinetuni negironyi yihoni weyi？
Nisam sigurna voli li on mene zaista. በ--ጥ ይ-ደኛ- ----ዬ እ--ጥ--ው። በ--- ይ---- ወ- ብ- እ------- በ-ግ- ይ-ደ-ል ወ- ብ- እ-ረ-ራ-ው- ------------------------- በርግጥ ይወደኛል ወይ ብዬ እጠረጥራለው። 0
b--i----i--i--de-y--- w----b-y--it--r---i--l-wi. b-------- y---------- w--- b--- i--------------- b-r-g-t-i y-w-d-n-a-i w-y- b-y- i-’-r-t-i-a-e-i- ------------------------------------------------ berigit’i yiwedenyali weyi biyē it’eret’iralewi.
Nisam sigurna hoće li mi on pisati. ይ--ል-ል-ወይ-ብዬ-እ-ረ-ራለው። ይ----- ወ- ብ- እ------- ይ-ፍ-ኛ- ወ- ብ- እ-ረ-ራ-ው- --------------------- ይጽፍልኛል ወይ ብዬ እጠረጥራለው። 0
y-------li-ya-i we-- -i-ē---’er-----al---. y-------------- w--- b--- i--------------- y-t-’-f-l-n-a-i w-y- b-y- i-’-r-t-i-a-e-i- ------------------------------------------ yits’ifilinyali weyi biyē it’eret’iralewi.
Nisam sigurna ho će li me on oženiti. ያ--ኛ- ----ዬ እጠረጥ-ለ-። ያ---- ወ- ብ- እ------- ያ-ባ-ል ወ- ብ- እ-ረ-ራ-ው- -------------------- ያገባኛል ወይ ብዬ እጠረጥራለው። 0
y--e---y-li---y--biyē---’-re--ira--w-. y---------- w--- b--- i--------------- y-g-b-n-a-i w-y- b-y- i-’-r-t-i-a-e-i- -------------------------------------- yagebanyali weyi biyē it’eret’iralewi.
Da li on mene stvarno voli? በውነ- ይ--ኝ-ይሆ-? በ--- ይ--- ይ--- በ-ነ- ይ-ደ- ይ-ን- -------------- በውነት ይወደኝ ይሆን? 0
be-inet- -iwede--i---ho-i? b------- y-------- y------ b-w-n-t- y-w-d-n-i y-h-n-? -------------------------- bewineti yiwedenyi yihoni?
Da li će mi ipak pisati? ይፅ-ልኝ ---? ይ---- ይ--- ይ-ፍ-ኝ ይ-ን- ---------- ይፅፍልኝ ይሆን? 0
yit͟-’-fi-i-y- -ihoni? y------------- y------ y-t-s-i-i-i-y- y-h-n-? ---------------------- yit͟s’ifilinyi yihoni?
Da li će me ipak oženiti? ያገባኝ -ሆን? ያ--- ይ--- ያ-ባ- ይ-ን- --------- ያገባኝ ይሆን? 0
y-g---ny- -ih---? y-------- y------ y-g-b-n-i y-h-n-? ----------------- yagebanyi yihoni?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kako mozak uči gramatiku?

Svoj materinji jezik počinjemo učiti kao bebe. To se dešava potpuno automatski. Mi to ne primjećujemo. Prilikom učenja naš mozak mora puno raditi. Na primjer, dok učimo gramatiku, on ima jako puno posla. Svaki dan čuje nove stvari. Stalno dobija nova impulse. Međutim, mozak ne može obraditi svaki impuls pojedinačno. Mora se ponašati ekonomično. Zato se orijentira na pravilnosti. Mozak pamti ono što često čuje. On registrira koliko često se neka stvar ponavlja. Iz tih primjera zatim izvlači gramatičko pravilo. Djeca znaju da li je neka rečenica točna ili netočna. Međutim, ne znaju zašto je to tako. Njihov mozak poznaje pravila iako ih nije učio. Odrasli drugačije uče jezike. Oni već poznaju strukturu svog materinjeg jezika. One je temelj za nova gramatička pravila. Odraslima je za učenje potrebna nastava. Mozak ima utvrđen sustav prilikom učenja gramatike. To je recimo vidljivo na imenicama i glagolima. Oni se pohranjuju u različitа područja mozga. Prilikom njihove obrade aktiviraju se različiti dijelovi mozga. Nadalje, jednostavna pravila se uče na drugačiji način od složenih. Kod složenih pravila više moždanih područja radi skupa. Još nije istraženo na koji točno način mozak uči gramatiku. No zna se da teoretski može naučiti svaku gramatiku...