Рјечник

sr нешто морати   »   tr bir şeyler yapmak zorunda olmak

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [yetmiş iki]

bir şeyler yapmak zorunda olmak

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
морати z-r-------mak z______ o____ z-r-n-a o-m-k ------------- zorunda olmak 0
Ја морам послати писмо. M-kt-b--gö-derm-k--o--n---ım. M______ g________ z__________ M-k-u-u g-n-e-m-k z-r-n-a-ı-. ----------------------------- Mektubu göndermek zorundayım. 0
Ја морам платити хотел. O--l ü----------e--k--or-nd---m. O___ ü_______ ö_____ z__________ O-e- ü-r-t-n- ö-e-e- z-r-n-a-ı-. -------------------------------- Otel ücretini ödemek zorundayım. 0
Ти мораш рано устати. E---n-----m-----r--das-n. E____ k______ z__________ E-k-n k-l-m-k z-r-n-a-ı-. ------------------------- Erken kalkmak zorundasın. 0
Ти мораш пуно радити. Çok çalışm-k -o---dasın. Ç__ ç_______ z__________ Ç-k ç-l-ş-a- z-r-n-a-ı-. ------------------------ Çok çalışmak zorundasın. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. Daki- --ma---o----a-ı-. D____ o____ z__________ D-k-k o-m-k z-r-n-a-ı-. ----------------------- Dakik olmak zorundasın. 0
Он мора напунити резервоар. O--er-e-- ---zin-al-ak zo-u---. O (______ b_____ a____ z_______ O (-r-e-) b-n-i- a-m-k z-r-n-a- ------------------------------- O (erkek) benzin almak zorunda. 0
Он мора поправити ауто. O-(--k--)--rabayı----i---t-ek-z-r--da. O (______ a______ t____ e____ z_______ O (-r-e-) a-a-a-ı t-m-r e-m-k z-r-n-a- -------------------------------------- O (erkek) arabayı tamir etmek zorunda. 0
Он мора oпрати ауто. O---a-a-ı-y-ka-ak--o-u---. O a______ y______ z_______ O a-a-a-ı y-k-m-k z-r-n-a- -------------------------- O arabayı yıkamak zorunda. 0
Она мора куповати. O-(kad-n)--lı-v---- --p--k -oru--a. O (______ a________ y_____ z_______ O (-a-ı-) a-ı-v-r-ş y-p-a- z-r-n-a- ----------------------------------- O (kadın) alışveriş yapmak zorunda. 0
Она мора чистити стан. O (k---n- e-- t--i-le-----orunda. O (______ e__ t_________ z_______ O (-a-ı-) e-i t-m-z-e-e- z-r-n-a- --------------------------------- O (kadın) evi temizlemek zorunda. 0
Она мора прати веш. O (kad----ç--a--r-yı-ama- z-r--da. O (______ ç______ y______ z_______ O (-a-ı-) ç-m-ş-r y-k-m-k z-r-n-a- ---------------------------------- O (kadın) çamaşır yıkamak zorunda. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. H-me----u----i------ l-zı-. H____ o____ g_______ l_____ H-m-n o-u-a g-t-e-i- l-z-m- --------------------------- Hemen okula gitmemiz lazım. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. He--n --- -itm---z-l-z--. H____ i__ g_______ l_____ H-m-n i-e g-t-e-i- l-z-m- ------------------------- Hemen işe gitmemiz lazım. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Hem-n-----or----t-em-- -a-ı-. H____ d______ g_______ l_____ H-m-n d-k-o-a g-t-e-i- l-z-m- ----------------------------- Hemen doktora gitmemiz lazım. 0
Ви морате чекати аутобус. Ot---s---e-----niz--a--m. O______ b_________ l_____ O-o-ü-ü b-k-e-e-i- l-z-m- ------------------------- Otobüsü beklemeniz lazım. 0
Ви морате чекати воз. T---i-be--e---i-----ı-. T____ b_________ l_____ T-e-i b-k-e-e-i- l-z-m- ----------------------- Treni beklemeniz lazım. 0
Ви морате чекати такси. T--si-i --kleme-i- lazım. T______ b_________ l_____ T-k-i-i b-k-e-e-i- l-z-m- ------------------------- Taksiyi beklemeniz lazım. 0

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...