Рјечник

sr нешто морати   »   tr bir şeyler yapmak zorunda olmak

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [yetmiş iki]

bir şeyler yapmak zorunda olmak

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
морати zo-un-a-----k z------ o---- z-r-n-a o-m-k ------------- zorunda olmak 0
Ја морам послати писмо. M----b- g---e---k ---u----ım. M------ g-------- z---------- M-k-u-u g-n-e-m-k z-r-n-a-ı-. ----------------------------- Mektubu göndermek zorundayım. 0
Ја морам платити хотел. Otel ---et--i -d--e- --rundayım. O--- ü------- ö----- z---------- O-e- ü-r-t-n- ö-e-e- z-r-n-a-ı-. -------------------------------- Otel ücretini ödemek zorundayım. 0
Ти мораш рано устати. E------a-k-a- ----n---ın. E---- k------ z---------- E-k-n k-l-m-k z-r-n-a-ı-. ------------------------- Erken kalkmak zorundasın. 0
Ти мораш пуно радити. Ç-k---l-ş--k-z-rundası-. Ç-- ç------- z---------- Ç-k ç-l-ş-a- z-r-n-a-ı-. ------------------------ Çok çalışmak zorundasın. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. Da--k o-ma----r-ndasın. D---- o---- z---------- D-k-k o-m-k z-r-n-a-ı-. ----------------------- Dakik olmak zorundasın. 0
Он мора напунити резервоар. O -e--e-- be-z---a-m-k-zoru---. O (------ b----- a---- z------- O (-r-e-) b-n-i- a-m-k z-r-n-a- ------------------------------- O (erkek) benzin almak zorunda. 0
Он мора поправити ауто. O-(e---k) a---a-ı tam-- e---k-zorunda. O (------ a------ t---- e---- z------- O (-r-e-) a-a-a-ı t-m-r e-m-k z-r-n-a- -------------------------------------- O (erkek) arabayı tamir etmek zorunda. 0
Он мора oпрати ауто. O--rab--ı ---a--- ---u-da. O a------ y------ z------- O a-a-a-ı y-k-m-k z-r-n-a- -------------------------- O arabayı yıkamak zorunda. 0
Она мора куповати. O--ka-ı----lışv-r-ş--apm-k -o-u---. O (------ a-------- y----- z------- O (-a-ı-) a-ı-v-r-ş y-p-a- z-r-n-a- ----------------------------------- O (kadın) alışveriş yapmak zorunda. 0
Она мора чистити стан. O ----ın)---- t---z-em-- z---nda. O (------ e-- t--------- z------- O (-a-ı-) e-i t-m-z-e-e- z-r-n-a- --------------------------------- O (kadın) evi temizlemek zorunda. 0
Она мора прати веш. O --a---)-ç-ma-ı- -----a----r-n--. O (------ ç------ y------ z------- O (-a-ı-) ç-m-ş-r y-k-m-k z-r-n-a- ---------------------------------- O (kadın) çamaşır yıkamak zorunda. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. Heme------- --t---iz -az--. H---- o---- g------- l----- H-m-n o-u-a g-t-e-i- l-z-m- --------------------------- Hemen okula gitmemiz lazım. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. H-m-- i-e -it-e--z l--ı-. H---- i-- g------- l----- H-m-n i-e g-t-e-i- l-z-m- ------------------------- Hemen işe gitmemiz lazım. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Hemen do-t-------me-i----zı-. H---- d------ g------- l----- H-m-n d-k-o-a g-t-e-i- l-z-m- ----------------------------- Hemen doktora gitmemiz lazım. 0
Ви морате чекати аутобус. O--büsü--ekle---i- la-ım. O------ b--------- l----- O-o-ü-ü b-k-e-e-i- l-z-m- ------------------------- Otobüsü beklemeniz lazım. 0
Ви морате чекати воз. T--n- b--le-e-iz l-zım. T---- b--------- l----- T-e-i b-k-e-e-i- l-z-m- ----------------------- Treni beklemeniz lazım. 0
Ви морате чекати такси. T----yi-be--em-n-z--a--m. T------ b--------- l----- T-k-i-i b-k-e-e-i- l-z-m- ------------------------- Taksiyi beklemeniz lazım. 0

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...