Рјечник

sr Куповина   »   tr Alışveriş yapmak

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [elli dört]

Alışveriş yapmak

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Ја желим купити поклон. B---h----- al--- i-t--orum. Bir hediye almak istiyorum. B-r h-d-y- a-m-k i-t-y-r-m- --------------------------- Bir hediye almak istiyorum. 0
Али ништа превише скупо. A---çok fazla ---a-ı o---y-n. Ama çok fazla pahalı olmayan. A-a ç-k f-z-a p-h-l- o-m-y-n- ----------------------------- Ama çok fazla pahalı olmayan. 0
Имате ли можда ташну? Be--- bir el-ç----sı? Belki bir el çantası? B-l-i b-r e- ç-n-a-ı- --------------------- Belki bir el çantası? 0
Коју боју желите? H---- --n-i is-e--i---? Hangi rengi istersiniz? H-n-i r-n-i i-t-r-i-i-? ----------------------- Hangi rengi istersiniz? 0
Црну, браон или белу? Si-ah- k--ver-ng----y----y--? Siyah, kahverengi veya beyaz? S-y-h- k-h-e-e-g- v-y- b-y-z- ----------------------------- Siyah, kahverengi veya beyaz? 0
Велику или малу? B--ük ---- ----k? Büyük veya küçük? B-y-k v-y- k-ç-k- ----------------- Büyük veya küçük? 0
Могу ли видети ову? Bu----ir -ö-eb-lir-mi-im? Bunu bir görebilir miyim? B-n- b-r g-r-b-l-r m-y-m- ------------------------- Bunu bir görebilir miyim? 0
Је ли од коже? B- ----den m-? Bu deriden mi? B- d-r-d-n m-? -------------- Bu deriden mi? 0
Или је од вештачког материјала? Y--s- -l--t---e--mi? Yoksa plastikten mi? Y-k-a p-a-t-k-e- m-? -------------------- Yoksa plastikten mi? 0
Наравно, од коже. D-r- ---i-. Deri tabii. D-r- t-b-i- ----------- Deri tabii. 0
То је нарочито добар квалитет. B---ze-l-kl---yi -ir-k---t-. Bu özellikle iyi bir kalite. B- ö-e-l-k-e i-i b-r k-l-t-. ---------------------------- Bu özellikle iyi bir kalite. 0
А ташна је заиста повољна. Ve -u e--çan-as-n-n-f--tı ge-çe-t-n --gun. Ve bu el çantasının fiatı gerçekten uygun. V- b- e- ç-n-a-ı-ı- f-a-ı g-r-e-t-n u-g-n- ------------------------------------------ Ve bu el çantasının fiatı gerçekten uygun. 0
Ова ми се допада. Bu h-ş--a ----i. Bu hoşuma gitti. B- h-ş-m- g-t-i- ---------------- Bu hoşuma gitti. 0
Ову ћу узети. B--u a-ı---u-. Bunu alıyorum. B-n- a-ı-o-u-. -------------- Bunu alıyorum. 0
Могу ли је евентуално заменити? B---------i-se --ğ----r---l------im? Bunu gerekirse değiştirebilir miyim? B-n- g-r-k-r-e d-ğ-ş-i-e-i-i- m-y-m- ------------------------------------ Bunu gerekirse değiştirebilir miyim? 0
Подразумева се. Tabi- -i. Tabiî ki. T-b-î k-. --------- Tabiî ki. 0
Запаковаћемо је као поклон. H-d-ye--la-ak-------ey---ğ--. Hediye olarak paketleyeceğiz. H-d-y- o-a-a- p-k-t-e-e-e-i-. ----------------------------- Hediye olarak paketleyeceğiz. 0
Тамо преко је благајна. Ka-a ora---k-rş--a. Kasa orada karşıda. K-s- o-a-a k-r-ı-a- ------------------- Kasa orada karşıda. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.