Рјечник

sr У банци   »   tr Bankada

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [altmış]

Bankada

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Ја желим отворити рачун. Bir--es-- -çtırm---i-t---ru-. B-- h---- a------- i--------- B-r h-s-p a-t-r-a- i-t-y-r-m- ----------------------------- Bir hesap açtırmak istiyorum. 0
Овде је мој пасош. İş-e----a-o-tum. İ--- p---------- İ-t- p-s-p-r-u-. ---------------- İşte pasaportum. 0
А овде је моја адреса. V- i-t--a-resim. V- i--- a------- V- i-t- a-r-s-m- ---------------- Ve işte adresim. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. H--a-ı-a --ra-y---------st--orum. H------- p--- y------- i--------- H-s-b-m- p-r- y-t-r-a- i-t-y-r-m- --------------------------------- Hesabıma para yatırmak istiyorum. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. He--b--dan-p-r---e-------tiy--um. H--------- p--- ç----- i--------- H-s-b-m-a- p-r- ç-k-e- i-t-y-r-m- --------------------------------- Hesabımdan para çekmek istiyorum. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. H---- e-s-re-e--n--a--a- i--iyorum. H---- e----------- a---- i--------- H-s-p e-s-r-l-r-n- a-m-k i-t-y-r-m- ----------------------------------- Hesap ekstrelerini almak istiyorum. 0
Ја желим уновчити путнички чек. S-y--at-çek- bo---rm---i-ti-o-um. S------ ç--- b-------- i--------- S-y-h-t ç-k- b-z-u-m-k i-t-y-r-m- --------------------------------- Seyahat çeki bozdurmak istiyorum. 0
Колики су трошкови? Masraf-ar---- -ada-? M--------- n- k----- M-s-a-l-r- n- k-d-r- -------------------- Masrafları ne kadar? 0
Где морам потписати? Ne--yi imz-la--- gere-iyo-? N----- i-------- g--------- N-r-y- i-z-l-m-m g-r-k-y-r- --------------------------- Nereyi imzalamam gerekiyor? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. A----ya’dan --r haval--bek--yo---. A---------- b-- h----- b---------- A-m-n-a-d-n b-r h-v-l- b-k-i-o-u-. ---------------------------------- Almanya’dan bir havale bekliyorum. 0
Овде је мој број рачуна. Hesa- n-m-ram---r-da. H---- n------ b------ H-s-p n-m-r-m b-r-d-. --------------------- Hesap numaram burada. 0
Да ли је новац стигао? P--- ge--i -i? P--- g---- m-- P-r- g-l-i m-? -------------- Para geldi mi? 0
Ја желим заменити тај новац. B--pa-a---b--d-rmak-ist--oru-. B- p----- b-------- i--------- B- p-r-y- b-z-u-m-k i-t-y-r-m- ------------------------------ Bu parayı bozdurmak istiyorum. 0
Ја требам америчке доларе. A---i-----ol-r--a ---i--c------. A------- d------- i-------- v--- A-e-i-a- d-l-r-n- i-t-y-c-m v-r- -------------------------------- Amerikan dolarına ihtiyacım var. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. L--fe- ------üçük --n-no---- -e-i--z. L----- b--- k---- b--------- v------- L-t-e- b-n- k-ç-k b-n-n-t-a- v-r-n-z- ------------------------------------- Lütfen bana küçük banknotlar veriniz. 0
Има ли овде банкомат? B-rada-b-- -a-a -a-i-e-i --r mı? B----- b-- p--- m------- v-- m-- B-r-d- b-r p-r- m-k-n-s- v-r m-? -------------------------------- Burada bir para makinesi var mı? 0
Колико новца се може подигнути? Ne kadar -----ç-k--ebil-r? N- k---- p--- ç----------- N- k-d-r p-r- ç-k-l-b-l-r- -------------------------- Ne kadar para çekilebilir? 0
Које кредитне картице се могу користити? Hang----e---k--t-ar- k--la-ı-ab---r? H---- k---- k------- k-------------- H-n-i k-e-i k-r-l-r- k-l-a-ı-a-i-i-? ------------------------------------ Hangi kredi kartları kullanılabilir? 0

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.