Рјечник

sr Радити   »   eo Labori

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [kvindek kvin]

Labori

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Шта сте по занимању? Ki- e-t-s -----ro--s--? K-- e---- v-- p-------- K-o e-t-s v-a p-o-e-i-? ----------------------- Kio estas via profesio? 0
Мој муж је по занимању доктор. M----dz- e--as --r----t-. M-- e--- e---- k--------- M-a e-z- e-t-s k-r-c-s-o- ------------------------- Mia edzo estas kuracisto. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Mi la--r----uon----- -iel -l-gi--i--. M- l------ d-------- k--- f---------- M- l-b-r-s d-o-t-m-e k-e- f-e-i-t-n-. ------------------------------------- Mi laboras duontempe kiel flegistino. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Ni---l--- pe-si-l--os. N- b----- p----------- N- b-l-a- p-n-i-l-ĝ-s- ---------------------- Ni baldaŭ pensiuliĝos. 0
Али су порези високи. S-d-la-imp-s-o- ----s tro -lt-j. S-- l- i------- e---- t-- a----- S-d l- i-p-s-o- e-t-s t-o a-t-j- -------------------------------- Sed la impostoj estas tro altaj. 0
И здравствено осигурање је високо. Kaj-la-ma---------k-r- m-l-e-os---. K-- l- m-------------- m----------- K-j l- m-l-a-u-a-e-u-o m-l-e-o-t-s- ----------------------------------- Kaj la malsanulasekuro multekostas. 0
Шта желиш једном постати? Ki---- -a--vo-a--i-i? K-- v- i-- v---- i--- K-o v- i-m v-l-s i-i- --------------------- Kio vi iam volas iĝi? 0
Ја желим постати инжењер. Mi ŝat-- -ĝ- i-ĝ-nie--. M- ŝ---- i-- i--------- M- ŝ-t-s i-i i-ĝ-n-e-o- ----------------------- Mi ŝatus iĝi inĝeniero. 0
Желим да студирам на универзитету. M- -a--s ---di--n-un-versita--. M- ŝ---- s---- e- u------------ M- ŝ-t-s s-u-i e- u-i-e-s-t-t-. ------------------------------- Mi ŝatus studi en universitato. 0
Ја сам приправник. M- esta----a-a--o. M- e---- s-------- M- e-t-s s-a-a-t-. ------------------ Mi estas staĝanto. 0
Ја не зарађујем много. M---- -ajna---ul---. M- n- g----- m------ M- n- g-j-a- m-l-o-. -------------------- Mi ne gajnas multon. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Mi sta--s eks-e--a---. M- s----- e----------- M- s-a-a- e-s-e-l-n-e- ---------------------- Mi staĝas eksterlande. 0
Ово је мој шеф. Tio-e-ta- m-- e-tr-. T-- e---- m-- e----- T-o e-t-s m-a e-t-o- -------------------- Tio estas mia estro. 0
Имам драге колеге. Mi hava- -fa--ajn-kole---n. M- h---- a------- k-------- M- h-v-s a-a-l-j- k-l-g-j-. --------------------------- Mi havas afablajn kolegojn. 0
У подне увек идемо у кантину. T--meze n---i-m -r-- a- la-labo-e-a -es--r----. T------ n- ĉ--- i--- a- l- l------- r---------- T-g-e-e n- ĉ-a- i-a- a- l- l-b-r-j- r-s-o-a-i-. ----------------------------------------------- Tagmeze ni ĉiam iras al la laboreja restoracio. 0
Ја тражим радно место. M- ser-as-la--r-n. M- s----- l------- M- s-r-a- l-b-r-n- ------------------ Mi serĉas laboron. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. M- esta---e-l---ra-d--j-- un- ja--. M- e---- s-------- d- j-- u-- j---- M- e-t-s s-n-a-o-a d- j-m u-u j-r-. ----------------------------------- Mi estas senlabora de jam unu jaro. 0
У овој земљи има превише незапослених. E---s t-- -ult---------o--lo---n--i-t-- -a---. E---- t-- m----- s----------- e- ĉ----- l----- E-t-s t-o m-l-a- s-n-a-o-u-o- e- ĉ---i- l-n-o- ---------------------------------------------- Estas tro multaj senlaboruloj en ĉi-tiu lando. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?