Рјечник

sr нешто морати   »   eo devi fari ion

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [sepdek du]

devi fari ion

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
морати d--i d--- d-v- ---- devi 0
Ја морам послати писмо. M- -e-a----n---l- leter-n. M- d---- s---- l- l------- M- d-v-s s-n-i l- l-t-r-n- -------------------------- Mi devas sendi la leteron. 0
Ја морам платити хотел. M- d-va- p--- ---h-te---. M- d---- p--- l- h------- M- d-v-s p-g- l- h-t-l-n- ------------------------- Mi devas pagi la hotelon. 0
Ти мораш рано устати. Vi---vas --ue-e-liti-i. V- d---- f--- e-------- V- d-v-s f-u- e-l-t-ĝ-. ----------------------- Vi devas frue ellitiĝi. 0
Ти мораш пуно радити. V- ---a- -ul-- -ab-r-. V- d---- m---- l------ V- d-v-s m-l-e l-b-r-. ---------------------- Vi devas multe labori. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. Vi-d--as----i-a-ur-t-. V- d---- e--- a------- V- d-v-s e-t- a-u-a-a- ---------------------- Vi devas esti akurata. 0
Он мора напунити резервоар. Li de--s-p-e---- -a b-nzi-----. L- d---- p------ l- b---------- L- d-v-s p-e-i-i l- b-n-i-u-o-. ------------------------------- Li devas plenigi la benzinujon. 0
Он мора поправити ауто. Li-deva--ripa-- -a-aŭ--n. L- d---- r----- l- a----- L- d-v-s r-p-r- l- a-t-n- ------------------------- Li devas ripari la aŭton. 0
Он мора oпрати ауто. Li --va---av--la aŭ-on. L- d---- l--- l- a----- L- d-v-s l-v- l- a-t-n- ----------------------- Li devas lavi la aŭton. 0
Она мора куповати. Ŝ---ev---------i. Ŝ- d---- a------- Ŝ- d-v-s a-e-u-i- ----------------- Ŝi devas aĉetumi. 0
Она мора чистити стан. Ŝi d--a---urigadi--a---ĝe-on. Ŝ- d---- p------- l- l------- Ŝ- d-v-s p-r-g-d- l- l-ĝ-j-n- ----------------------------- Ŝi devas purigadi la loĝejon. 0
Она мора прати веш. Ŝ--d-v---la-i--- la--taĵ-n. Ŝ- d---- l--- l- l--------- Ŝ- d-v-s l-v- l- l-v-t-ĵ-n- --------------------------- Ŝi devas lavi la lavotaĵon. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. N-----a--t-j ir- a--la-lern-jo. N- d---- t-- i-- a- l- l------- N- d-v-s t-j i-i a- l- l-r-e-o- ------------------------------- Ni devas tuj iri al la lernejo. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. N--deva----- ir- a---a-la-orej-. N- d---- t-- i-- a- l- l-------- N- d-v-s t-j i-i a- l- l-b-r-j-. -------------------------------- Ni devas tuj iri al la laborejo. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. N--de-as--u- -r-----l--d-k-or-. N- d---- t-- i-- a- l- d------- N- d-v-s t-j i-i a- l- d-k-o-o- ------------------------------- Ni devas tuj iri al la doktoro. 0
Ви морате чекати аутобус. V- -e--s -te-----a buso-. V- d---- a----- l- b----- V- d-v-s a-e-d- l- b-s-n- ------------------------- Vi devas atendi la buson. 0
Ви морате чекати воз. Vi-de--s a--nd--l----a-n-n. V- d---- a----- l- t------- V- d-v-s a-e-d- l- t-a-n-n- --------------------------- Vi devas atendi la trajnon. 0
Ви морате чекати такси. V- de-a---t-n----a t-k-i--. V- d---- a----- l- t------- V- d-v-s a-e-d- l- t-k-i-n- --------------------------- Vi devas atendi la taksion. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...