Рјечник

sr Везници 2   »   eo Konjunkcioj 2

95 [деведесет и пет]

Везници 2

Везници 2

95 [naŭdek kvin]

Konjunkcioj 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Од када она не ради више? D---iam -i -- --- la-oras? D- k--- ŝ- n- p-- l------- D- k-a- ŝ- n- p-u l-b-r-s- -------------------------- De kiam ŝi ne plu laboras? 0
Од њене удаје? Ĉ- de si- edzi-i-o? Ĉ- d- s-- e-------- Ĉ- d- s-a e-z-n-ĝ-? ------------------- Ĉu de sia edziniĝo? 0
Да, она не ради више од када се удала. Je-, ŝ--n- plu-----r-s--e ki----i-edz-ni---. J--- ŝ- n- p-- l------ d- k--- ŝ- e--------- J-s- ŝ- n- p-u l-b-r-s d- k-a- ŝ- e-z-n-ĝ-s- -------------------------------------------- Jes, ŝi ne plu laboras de kiam ŝi edziniĝis. 0
Од када се удала, она не ради више. De -i-m ŝ- ----niĝ-s---i ne-p-u --bora-. D- k--- ŝ- e--------- ŝ- n- p-- l------- D- k-a- ŝ- e-z-n-ĝ-s- ŝ- n- p-u l-b-r-s- ---------------------------------------- De kiam ŝi edziniĝis, ŝi ne plu laboras. 0
Од када се они познају, срећни су. D- k--m--l- -o-a- u-u l--al------l- -sta--fe-iĉaj. D- k--- i-- k---- u-- l- a----- i-- e---- f------- D- k-a- i-i k-n-s u-u l- a-i-n- i-i e-t-s f-l-ĉ-j- -------------------------------------------------- De kiam ili konas unu la alian, ili estas feliĉaj. 0
Од када имају децу, излазе ређе. D--ki-- --i-ha--s gef--o-n--i-i---l--te eli---. D- k--- i-- h---- g-------- i-- m------ e------ D- k-a- i-i h-v-s g-f-l-j-, i-i m-l-f-e e-i-a-. ----------------------------------------------- De kiam ili havas gefilojn, ili malofte eliras. 0
Када ће она телефонирати? Kia- -i--e---o-as? K--- ŝ- t--------- K-a- ŝ- t-l-f-n-s- ------------------ Kiam ŝi telefonas? 0
За време вожње? Ĉ- -u- la-stir--o? Ĉ- d-- l- s------- Ĉ- d-m l- s-i-a-o- ------------------ Ĉu dum la stirado? 0
Да, док вози ауто. J--, s--rant-. J--- s-------- J-s- s-i-a-t-. -------------- Jes, stirante. 0
Она телефонира док вози ауто. Ŝi -el-f-n-- s--r-nte. Ŝ- t-------- s-------- Ŝ- t-l-f-n-s s-i-a-t-. ---------------------- Ŝi telefonas stirante. 0
Она гледа телевизију док пегла. Ŝi -----i-as g--da-t-. Ŝ- t-------- g-------- Ŝ- t-l-v-d-s g-a-a-t-. ---------------------- Ŝi televidas gladante. 0
Она слуша музику док ради задатке. Ŝ- -ŭsku---s ---iko- f---nt--s---n-tas----. Ŝ- a-------- m------ f------ s---- t------- Ŝ- a-s-u-t-s m-z-k-n f-r-n-e s-a-n t-s-o-n- ------------------------------------------- Ŝi aŭskultas muzikon farante siajn taskojn. 0
Ја не видим ништа, када немам наочале. Mi vida---en--n ki-- mi ne----as---ulvit-ojn. M- v---- n----- k--- m- n- h---- o----------- M- v-d-s n-n-o- k-a- m- n- h-v-s o-u-v-t-o-n- --------------------------------------------- Mi vidas nenion kiam mi ne havas okulvitrojn. 0
Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. Mi-kom--enas-n-n-o- -ia- l---u-iko -ro la----. M- k-------- n----- k--- l- m----- t-- l------ M- k-m-r-n-s n-n-o- k-a- l- m-z-k- t-o l-ŭ-a-. ---------------------------------------------- Mi komprenas nenion kiam la muziko tro laŭtas. 0
Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. Mi-fl---s-ne-i-n--i----i-malv----mas. M- f----- n----- k--- m- m----------- M- f-a-a- n-n-o- k-a- m- m-l-a-m-m-s- ------------------------------------- Mi flaras nenion kiam mi malvarmumas. 0
Ми узимамо такси, ако пада киша. N- -re-os-t--sio- -e p-u--s. N- p----- t------ s- p------ N- p-e-o- t-k-i-n s- p-u-o-. ---------------------------- Ni prenos taksion se pluvos. 0
Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. N--vo----- ĉirk-ŭ-l---on----e--i ----os--n -o---do. N- v------ ĉ----- l- m---- s- n- g----- e- l------- N- v-j-ĝ-s ĉ-r-a- l- m-n-o s- n- g-j-o- e- l-t-u-o- --------------------------------------------------- Ni vojaĝos ĉirkaŭ la mondo se ni gajnos en lotludo. 0
Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. N---om-nc-----------n se -- ne -eno- b--da-. N- k------- l- m----- s- l- n- v---- b------ N- k-m-n-o- l- m-n-o- s- l- n- v-n-s b-l-a-. -------------------------------------------- Ni komencos la manĝon se li ne venos baldaŭ. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језици Европске зједнице

Европску заједницу се састоји од преко 25 земаља. У будућности ће још већи број земаља постати њена чланица. Са новом земљом у ЕЗ улази и нови језик. У овом тренутку се у ЕЗ говори преко 20 језика. Сви језици Европске заједнице су равноправни. Ова језичка шароликост је фасцинирајућа појава. Али, она собом доноси и бројне проблеме. Скептици су мишљења да је језичка разноликост у ствари препрека. Они сматрају да омета ефикасну сарадњу. Многи су мишљења да треба увести један заједнички језик. Њиме би се споразумевале све земље. Али, ово није тако једноставно. Ни један језик се не може прогласити званичним језиком. Земље које говоре друге језике сматрале би се запостављеним. Сем тога, у Европи не постоји један истински неутралан језик... Чак ни један вештачки језик као што је есперанто не би функционисао. Разлог томе је да језици одражавају културу народа који их говоре. Зато ниједна земља не жели да се одрекне свог језика. Земље у језику виде део сопственог идентитета. Политика језика једна је од важнијих тема на дневном реду Европске заједнице. Чак постоји и институција Комесара за вишејезичност. Европска заједница има највећи број преводилаца. Око 3500 људи раде на омогућавању разумевања у оквиру ње. Ипак није увек могуће превести све документе. Ово би коштало много времена и превише новца. Највећи број докумената се углавном преводи само на неке језике. Ово мноштво језика за Европску заједницу представља један од највећих изазова. Европа треба да се уједини а да се толики идентитети при томе не изгубе.