Рјечник

sr У банци   »   eo En la banko

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [sesdek]

En la banko

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Ја желим отворити рачун. M- ŝ--u- m-lf-r---k-----. Mi ŝatus malfermi konton. M- ŝ-t-s m-l-e-m- k-n-o-. ------------------------- Mi ŝatus malfermi konton. 0
Овде је мој пасош. Jen mi- p-sp---o. Jen mia pasporto. J-n m-a p-s-o-t-. ----------------- Jen mia pasporto. 0
А овде је моја адреса. K-j -----i-----es-. Kaj jen mia adreso. K-j j-n m-a a-r-s-. ------------------- Kaj jen mia adreso. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. Mi ŝatu----po-- m---n --- mi-- ko-t--. Mi ŝatus deponi monon sur mian konton. M- ŝ-t-s d-p-n- m-n-n s-r m-a- k-n-o-. -------------------------------------- Mi ŝatus deponi monon sur mian konton. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. M- ----s --ldep-ni-m---n-el---a-ko-to. Mi ŝatus maldeponi monon el mia konto. M- ŝ-t-s m-l-e-o-i m-n-n e- m-a k-n-o- -------------------------------------- Mi ŝatus maldeponi monon el mia konto. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. M--------r--e-- --a--k-ntel-iro-. Mi ŝatus ricevi mian konteltiron. M- ŝ-t-s r-c-v- m-a- k-n-e-t-r-n- --------------------------------- Mi ŝatus ricevi mian konteltiron. 0
Ја желим уновчити путнички чек. M--ŝa-us-e-ka-i-- --jaĝis-a- -e-on. Mi ŝatus enkasigi vojaĝistan ĉekon. M- ŝ-t-s e-k-s-g- v-j-ĝ-s-a- ĉ-k-n- ----------------------------------- Mi ŝatus enkasigi vojaĝistan ĉekon. 0
Колики су трошкови? Ki-m---tas-l- ma-l-r-ĵ-? Kiom altas la makleraĵo? K-o- a-t-s l- m-k-e-a-o- ------------------------ Kiom altas la makleraĵo? 0
Где морам потписати? Ki-----s-----i-u? Kie mi subskribu? K-e m- s-b-k-i-u- ----------------- Kie mi subskribu? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. M- a--ndas -i-o- e--Ge-m--u--. Mi atendas ĝiron el Germanujo. M- a-e-d-s ĝ-r-n e- G-r-a-u-o- ------------------------------ Mi atendas ĝiron el Germanujo. 0
Овде је мој број рачуна. Jen-m-a---nt--um-r-. Jen mia kontonumero. J-n m-a k-n-o-u-e-o- -------------------- Jen mia kontonumero. 0
Да ли је новац стигао? Ĉ--l- ---o-alve-is? Ĉu la mono alvenis? Ĉ- l- m-n- a-v-n-s- ------------------- Ĉu la mono alvenis? 0
Ја желим заменити тај новац. M--ŝa--s-ŝ-nĝi ---n---m--. Mi ŝatus ŝanĝi tiun sumon. M- ŝ-t-s ŝ-n-i t-u- s-m-n- -------------------------- Mi ŝatus ŝanĝi tiun sumon. 0
Ја требам америчке доларе. M----zon-s uson-j----lar-j-. Mi bezonas usonajn dolarojn. M- b-z-n-s u-o-a-n d-l-r-j-. ---------------------------- Mi bezonas usonajn dolarojn. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. Bo-v--u----i -l-mi----a---ajn bilet-jn. Bonvolu doni al mi etvalorajn biletojn. B-n-o-u d-n- a- m- e-v-l-r-j- b-l-t-j-. --------------------------------------- Bonvolu doni al mi etvalorajn biletojn. 0
Има ли овде банкомат? Ĉ- e--a- -ankaŭt--ato----t--? Ĉu estas bankaŭtomato ĉi-tie? Ĉ- e-t-s b-n-a-t-m-t- ĉ---i-? ----------------------------- Ĉu estas bankaŭtomato ĉi-tie? 0
Колико новца се може подигнути? Ki-- -a-mon- -b-a- el-i-i? Kiom da mono eblas eltiri? K-o- d- m-n- e-l-s e-t-r-? -------------------------- Kiom da mono eblas eltiri? 0
Које кредитне картице се могу користити? Ki-j kred---a--o- -ze-l--? Kiuj kreditkartoj uzeblas? K-u- k-e-i-k-r-o- u-e-l-s- -------------------------- Kiuj kreditkartoj uzeblas? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.