Рјечник

sr нешто морати   »   ro „a trebui” ceva

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [şaptezeci şi doi]

„a trebui” ceva

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
морати a-tr-bui a trebui a t-e-u- -------- a trebui 0
Ја морам послати писмо. T--bu-- s- -----ie--s--isoa---. Trebuie să expediez scrisoarea. T-e-u-e s- e-p-d-e- s-r-s-a-e-. ------------------------------- Trebuie să expediez scrisoarea. 0
Ја морам платити хотел. Tr--u-e--ă pl--esc-h---lu-. Trebuie să plătesc hotelul. T-e-u-e s- p-ă-e-c h-t-l-l- --------------------------- Trebuie să plătesc hotelul. 0
Ти мораш рано устати. T-ebui--s---e ------d-v--m-. Trebuie să te scoli devreme. T-e-u-e s- t- s-o-i d-v-e-e- ---------------------------- Trebuie să te scoli devreme. 0
Ти мораш пуно радити. Tr-b-ie -ă lucre-i-mult. Trebuie să lucrezi mult. T-e-u-e s- l-c-e-i m-l-. ------------------------ Trebuie să lucrezi mult. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. Tr------s---ii pu-ct-al. Trebuie să fii punctual. T-e-u-e s- f-i p-n-t-a-. ------------------------ Trebuie să fii punctual. 0
Он мора напунити резервоар. T--bu-e-s-----m-nte--. Trebuie să alimenteze. T-e-u-e s- a-i-e-t-z-. ---------------------- Trebuie să alimenteze. 0
Он мора поправити ауто. T--bui- s- repare ma---a. Trebuie să repare maşina. T-e-u-e s- r-p-r- m-ş-n-. ------------------------- Trebuie să repare maşina. 0
Он мора oпрати ауто. T--bu-e-să-s-e-e -aş---. Trebuie să spele maşina. T-e-u-e s- s-e-e m-ş-n-. ------------------------ Trebuie să spele maşina. 0
Она мора куповати. Tr---i- s---a-ă-cu---ră-u--. Trebuie să facă cumpărături. T-e-u-e s- f-c- c-m-ă-ă-u-i- ---------------------------- Trebuie să facă cumpărături. 0
Она мора чистити стан. T-e-u-- să--a-- c-ra- ------u--ţă. Trebuie să facă curat în locuinţă. T-e-u-e s- f-c- c-r-t î- l-c-i-ţ-. ---------------------------------- Trebuie să facă curat în locuinţă. 0
Она мора прати веш. Treb--e--- spe-e h--ne--. Trebuie să spele hainele. T-e-u-e s- s-e-e h-i-e-e- ------------------------- Trebuie să spele hainele. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. T---ui---ă--e--em---edi-t -- -co-l-. Trebuie să mergem imediat la şcoală. T-e-u-e s- m-r-e- i-e-i-t l- ş-o-l-. ------------------------------------ Trebuie să mergem imediat la şcoală. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Treb--e-s- m--ge--i-edi-t--a---r-i--u. Trebuie să mergem imediat la serviciu. T-e-u-e s- m-r-e- i-e-i-t l- s-r-i-i-. -------------------------------------- Trebuie să mergem imediat la serviciu. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Tre-u-- -- m-r--m-i-e--at-la--ed--. Trebuie să mergem imediat la medic. T-e-u-e s- m-r-e- i-e-i-t l- m-d-c- ----------------------------------- Trebuie să mergem imediat la medic. 0
Ви морате чекати аутобус. T--bu-- să -şt-p-a-i--u-obu-u-. Trebuie să aşteptaţi autobuzul. T-e-u-e s- a-t-p-a-i a-t-b-z-l- ------------------------------- Trebuie să aşteptaţi autobuzul. 0
Ви морате чекати воз. T----ie să-aş-ep-a-- -r--u-. Trebuie să aşteptaţi trenul. T-e-u-e s- a-t-p-a-i t-e-u-. ---------------------------- Trebuie să aşteptaţi trenul. 0
Ви морате чекати такси. T----ie s-----e-t--i---x-u-. Trebuie să aşteptaţi taxiul. T-e-u-e s- a-t-p-a-i t-x-u-. ---------------------------- Trebuie să aşteptaţi taxiul. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...