Рјечник

sr нешто морати   »   el πρέπει να κάνω κάτι

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [εβδομήντα δύο]

72 [ebdomḗnta dýo]

πρέπει να κάνω κάτι

[prépei na kánō káti]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
морати πρ-π-ι π----- π-έ-ε- ------ πρέπει 0
prépei p----- p-é-e- ------ prépei
Ја морам послати писмо. Πρ-πε- ----τείλω τ---ρ--μ-. Π----- ν- σ----- τ- γ------ Π-έ-ε- ν- σ-ε-λ- τ- γ-ά-μ-. --------------------------- Πρέπει να στείλω το γράμμα. 0
P-é--------t--lō--- gr-mma. P----- n- s----- t- g------ P-é-e- n- s-e-l- t- g-á-m-. --------------------------- Prépei na steílō to grámma.
Ја морам платити хотел. Πρ-πει -α ----ώ-ω-το-ξενοδ-χεί-. Π----- ν- π------ τ- ξ---------- Π-έ-ε- ν- π-η-ώ-ω τ- ξ-ν-δ-χ-ί-. -------------------------------- Πρέπει να πληρώσω το ξενοδοχείο. 0
Pr-p-- -a-pl-rṓ----o----od-c-e--. P----- n- p------ t- x----------- P-é-e- n- p-ē-ṓ-ō t- x-n-d-c-e-o- --------------------------------- Prépei na plērṓsō to xenodocheío.
Ти мораш рано устати. Π--π----α σ--ω------ωρί-. Π----- ν- σ------- ν----- Π-έ-ε- ν- σ-κ-θ-ί- ν-ρ-ς- ------------------------- Πρέπει να σηκωθείς νωρίς. 0
Pr-p-i----s--ōt---s-n-r-s. P----- n- s-------- n----- P-é-e- n- s-k-t-e-s n-r-s- -------------------------- Prépei na sēkōtheís nōrís.
Ти мораш пуно радити. Πρ-π-ι -α--ο-λ--εις-π--ύ. Π----- ν- δ-------- π---- Π-έ-ε- ν- δ-υ-έ-ε-ς π-λ-. ------------------------- Πρέπει να δουλέψεις πολύ. 0
Pr-----n- -ou-ép-ei- --lý. P----- n- d--------- p---- P-é-e- n- d-u-é-s-i- p-l-. -------------------------- Prépei na doulépseis polý.
Ти мораш бити тачан / тачнa. Πρέπε---α-είσ------ν-----σο-. Π----- ν- ε---- σ--- ώ-- σ--- Π-έ-ε- ν- ε-σ-ι σ-η- ώ-α σ-υ- ----------------------------- Πρέπει να είσαι στην ώρα σου. 0
P-é--i n--eísai---ēn-ṓ-a ---. P----- n- e---- s--- ṓ-- s--- P-é-e- n- e-s-i s-ē- ṓ-a s-u- ----------------------------- Prépei na eísai stēn ṓra sou.
Он мора напунити резервоар. Π-έπ-ι να-βά-ε- ---ζ-νη. Π----- ν- β---- β------- Π-έ-ε- ν- β-λ-ι β-ν-ί-η- ------------------------ Πρέπει να βάλει βενζίνη. 0
Pr--ei-n- -ál-- --nzín-. P----- n- b---- b------- P-é-e- n- b-l-i b-n-í-ē- ------------------------ Prépei na bálei benzínē.
Он мора поправити ауто. Πρέπ-ι-ν- ε-ι-κευ-σει-τ-----ο-ίνη-ο. Π----- ν- ε---------- τ- α---------- Π-έ-ε- ν- ε-ι-κ-υ-σ-ι τ- α-τ-κ-ν-τ-. ------------------------------------ Πρέπει να επισκευάσει το αυτοκίνητο. 0
P-épe- ---e-----uás-- t- a-to-ínēt-. P----- n- e---------- t- a---------- P-é-e- n- e-i-k-u-s-i t- a-t-k-n-t-. ------------------------------------ Prépei na episkeuásei to autokínēto.
Он мора oпрати ауто. Π-έπ-ι -α --ύ--ι--- α-τ-----το. Π----- ν- π----- τ- α---------- Π-έ-ε- ν- π-ύ-ε- τ- α-τ-κ-ν-τ-. ------------------------------- Πρέπει να πλύνει το αυτοκίνητο. 0
P-é--- na plýne- -- ---o---ē-o. P----- n- p----- t- a---------- P-é-e- n- p-ý-e- t- a-t-k-n-t-. ------------------------------- Prépei na plýnei to autokínēto.
Она мора куповати. Π-έ--ι -α-ψω-ίσ-ι. Π----- ν- ψ------- Π-έ-ε- ν- ψ-ν-σ-ι- ------------------ Πρέπει να ψωνίσει. 0
Pr--ei----p--n-s-i. P----- n- p-------- P-é-e- n- p-ō-í-e-. ------------------- Prépei na psōnísei.
Она мора чистити стан. Πρέ--- -α-καθα---ε- τ--σπίτ-. Π----- ν- κ-------- τ- σ----- Π-έ-ε- ν- κ-θ-ρ-σ-ι τ- σ-ί-ι- ----------------------------- Πρέπει να καθαρίσει το σπίτι. 0
Pr-p-i-na-----ar--ei-to s---i. P----- n- k--------- t- s----- P-é-e- n- k-t-a-í-e- t- s-í-i- ------------------------------ Prépei na katharísei to spíti.
Она мора прати веш. Π---ε- -α πλ-νε- -- -ο--α. Π----- ν- π----- τ- ρ----- Π-έ-ε- ν- π-ύ-ε- τ- ρ-ύ-α- -------------------------- Πρέπει να πλύνει τα ρούχα. 0
P-é-ei-na--lý-ei -a--o----. P----- n- p----- t- r------ P-é-e- n- p-ý-e- t- r-ú-h-. --------------------------- Prépei na plýnei ta roúcha.
Ми морамо одмах ићи у школу. Πρ------- --με-α-έσ---στο -χολ---. Π----- ν- π--- α----- σ-- σ------- Π-έ-ε- ν- π-μ- α-έ-ω- σ-ο σ-ο-ε-ο- ---------------------------------- Πρέπει να πάμε αμέσως στο σχολείο. 0
P---ei-na-pám---m--ōs-sto-s-----í-. P----- n- p--- a----- s-- s-------- P-é-e- n- p-m- a-é-ō- s-o s-h-l-í-. ----------------------------------- Prépei na páme amésōs sto scholeío.
Ми морамо одмах ићи на посао. Πρέπει ν- π-με-α--σ---στ- δ--λ-ιά. Π----- ν- π--- α----- σ-- δ------- Π-έ-ε- ν- π-μ- α-έ-ω- σ-η δ-υ-ε-ά- ---------------------------------- Πρέπει να πάμε αμέσως στη δουλειά. 0
P-é--i-n- páme am--ōs --ē--o-----. P----- n- p--- a----- s-- d------- P-é-e- n- p-m- a-é-ō- s-ē d-u-e-á- ---------------------------------- Prépei na páme amésōs stē douleiá.
Ми морамо одмах ићи лекару. Π-έ-ε--να----ε-α--σ-ς-----γ---ρ-. Π----- ν- π--- α----- σ-- γ------ Π-έ-ε- ν- π-μ- α-έ-ω- σ-ο γ-α-ρ-. --------------------------------- Πρέπει να πάμε αμέσως στο γιατρό. 0
Pré-ei-na -á-e a--sōs---o--ia---. P----- n- p--- a----- s-- g------ P-é-e- n- p-m- a-é-ō- s-o g-a-r-. --------------------------------- Prépei na páme amésōs sto giatró.
Ви морате чекати аутобус. Πρ-π-- ν---ερ-μέ--τ--τ- -εω--ρείο. Π----- ν- π--------- τ- λ--------- Π-έ-ε- ν- π-ρ-μ-ν-τ- τ- λ-ω-ο-ε-ο- ---------------------------------- Πρέπει να περιμένετε το λεωφορείο. 0
P-------- perim---te t- leōph-re--. P----- n- p--------- t- l---------- P-é-e- n- p-r-m-n-t- t- l-ō-h-r-í-. ----------------------------------- Prépei na periménete to leōphoreío.
Ви морате чекати воз. Πρέπ-ι να-πε---έ---ε -ο-τ-έ--. Π----- ν- π--------- τ- τ----- Π-έ-ε- ν- π-ρ-μ-ν-τ- τ- τ-έ-ο- ------------------------------ Πρέπει να περιμένετε το τρένο. 0
P-é----na ---imé---e t---rén-. P----- n- p--------- t- t----- P-é-e- n- p-r-m-n-t- t- t-é-o- ------------------------------ Prépei na periménete to tréno.
Ви морате чекати такси. Π---ε- -α--ε-ιμ-νετ-----ταξί. Π----- ν- π--------- τ- τ---- Π-έ-ε- ν- π-ρ-μ-ν-τ- τ- τ-ξ-. ----------------------------- Πρέπει να περιμένετε το ταξί. 0
P-é--i--- p-------t- -- t-x-. P----- n- p--------- t- t---- P-é-e- n- p-r-m-n-t- t- t-x-. ----------------------------- Prépei na periménete to taxí.

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...