Рјечник

sr нешто морати   »   ko 뭘 해야 해요

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [일흔둘]

72 [ilheundul]

뭘 해야 해요

[mwol haeya haeyo]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски корејски Игра Више
морати 해야--요 해- 해- 해- 해- ----- 해야 해요 0
h---- --eyo h---- h---- h-e-a h-e-o ----------- haeya haeyo
Ја морам послати писмо. 저는----지를-부-- --. 저- 그 편-- 부-- 해-- 저- 그 편-를 부-야 해-. ---------------- 저는 그 편지를 부쳐야 해요. 0
j--n----g-- -----j-l------c-yeo-a--ae--. j------ g-- p---------- b-------- h----- j-o-e-n g-u p-e-n-i-e-l b-c-y-o-a h-e-o- ---------------------------------------- jeoneun geu pyeonjileul buchyeoya haeyo.
Ја морам платити хотел. 저는-호텔비-------. 저- 호--- 내- 해-- 저- 호-비- 내- 해-. -------------- 저는 호텔비를 내야 해요. 0
jeon-u--h--e--i-eu- --eya -aey-. j------ h---------- n---- h----- j-o-e-n h-t-l-i-e-l n-e-a h-e-o- -------------------------------- jeoneun hotelbileul naeya haeyo.
Ти мораш рано устати. 당신--일찍 일--야 --. 당-- 일- 일--- 해-- 당-은 일- 일-나- 해-. --------------- 당신은 일찍 일어나야 해요. 0
d--gsi----- iljj--------naya--a---. d---------- i----- i-------- h----- d-n-s-n-e-n i-j-i- i---o-a-a h-e-o- ----------------------------------- dangsin-eun iljjig il-eonaya haeyo.
Ти мораш пуно радити. 당신은-일을-많---야---. 당-- 일- 많- 해- 해-- 당-은 일- 많- 해- 해-. ---------------- 당신은 일을 많이 해야 해요. 0
d-n-s-n-eu- -l-eu--ma---i -a--a h--yo. d---------- i----- m----- h---- h----- d-n-s-n-e-n i---u- m-n--- h-e-a h-e-o- -------------------------------------- dangsin-eun il-eul manh-i haeya haeyo.
Ти мораш бити тачан / тачнa. 당신은 시---지-야-해-. 당-- 시-- 지-- 해-- 당-은 시-을 지-야 해-. --------------- 당신은 시간을 지켜야 해요. 0
d-ng-i--eun s-----eu- jik-eo-a h-eyo. d---------- s-------- j------- h----- d-n-s-n-e-n s-g-n-e-l j-k-e-y- h-e-o- ------------------------------------- dangsin-eun sigan-eul jikyeoya haeyo.
Он мора напунити резервоар. 그- 기름을---야 해요. 그- 기-- 넣-- 해-- 그- 기-을 넣-야 해-. -------------- 그는 기름을 넣어야 해요. 0
geuneun --l-um-eul n-oh--oya-h-e-o. g------ g--------- n-------- h----- g-u-e-n g-l-u---u- n-o---o-a h-e-o- ----------------------------------- geuneun gileum-eul neoh-eoya haeyo.
Он мора поправити ауто. 그--그 자----고쳐야 --. 그- 그 자--- 고-- 해-- 그- 그 자-차- 고-야 해-. ----------------- 그는 그 자동차를 고쳐야 해요. 0
geune----eu ----n-ch-leu--goc--e-ya-haey-. g------ g-- j------------ g-------- h----- g-u-e-n g-u j-d-n-c-a-e-l g-c-y-o-a h-e-o- ------------------------------------------ geuneun geu jadongchaleul gochyeoya haeyo.
Он мора oпрати ауто. 그는-그 자동차- 세--야-해요. 그- 그 자--- 세--- 해-- 그- 그 자-차- 세-해- 해-. ------------------ 그는 그 자동차를 세차해야 해요. 0
g--neun -e- j-d-n--hal-ul----h--a-ya----yo. g------ g-- j------------ s--------- h----- g-u-e-n g-u j-d-n-c-a-e-l s-c-a-a-y- h-e-o- ------------------------------------------- geuneun geu jadongchaleul sechahaeya haeyo.
Она мора куповати. 그녀는-----해야 해-. 그-- 쇼-- 해- 해-- 그-는 쇼-을 해- 해-. -------------- 그녀는 쇼핑을 해야 해요. 0
ge--y--n-un--y-p-ng-e-l-haeya h----. g---------- s---------- h---- h----- g-u-y-o-e-n s-o-i-g-e-l h-e-a h-e-o- ------------------------------------ geunyeoneun syoping-eul haeya haeyo.
Она мора чистити стан. 그-는 ---- -소----요. 그-- 아--- 청--- 해-- 그-는 아-트- 청-해- 해-. ----------------- 그녀는 아파트를 청소해야 해요. 0
g--n-eon--n-ap-----e-l ch----soha----h----. g---------- a--------- c------------ h----- g-u-y-o-e-n a-a-e-l-u- c-e-n-s-h-e-a h-e-o- ------------------------------------------- geunyeoneun apateuleul cheongsohaeya haeyo.
Она мора прати веш. 그녀는-빨-를-해야 해-. 그-- 빨-- 해- 해-- 그-는 빨-를 해- 해-. -------------- 그녀는 빨래를 해야 해요. 0
ge-ny-one-n p-a-l-e------ae-a--a--o. g---------- p---------- h---- h----- g-u-y-o-e-n p-a-l-e-e-l h-e-a h-e-o- ------------------------------------ geunyeoneun ppallaeleul haeya haeyo.
Ми морамо одмах ићи у школу. 우리는 -----에----해요. 우-- 당- 학-- 가- 해-- 우-는 당- 학-에 가- 해-. ----------------- 우리는 당장 학교에 가야 해요. 0
u--n-u- ---g--ng-ha----e ---a-ha---. u------ d------- h------ g--- h----- u-i-e-n d-n-j-n- h-g-y-e g-y- h-e-o- ------------------------------------ ulineun dangjang haggyoe gaya haeyo.
Ми морамо одмах ићи на посао. 우-는 당장 직장에-가야-해요. 우-- 당- 직-- 가- 해-- 우-는 당- 직-에 가- 해-. ----------------- 우리는 당장 직장에 가야 해요. 0
u-in-un--an-jang ------g-- g-y--haey-. u------ d------- j-------- g--- h----- u-i-e-n d-n-j-n- j-g-a-g-e g-y- h-e-o- -------------------------------------- ulineun dangjang jigjang-e gaya haeyo.
Ми морамо одмах ићи лекару. 우-- 당---원에 -야-해요. 우-- 당- 병-- 가- 해-- 우-는 당- 병-에 가- 해-. ----------------- 우리는 당장 병원에 가야 해요. 0
u-i-e-n d--gj-ng -yeo-g-wo--- -ay--h-eyo. u------ d------- b----------- g--- h----- u-i-e-n d-n-j-n- b-e-n---o--- g-y- h-e-o- ----------------------------------------- ulineun dangjang byeong-won-e gaya haeyo.
Ви морате чекати аутобус. 당신들----를 ---야 해-. 당--- 버-- 기--- 해-- 당-들- 버-를 기-려- 해-. ----------------- 당신들은 버스를 기다려야 해요. 0
d----in-----eun--e-s---eu----dal-e-ya -a-y-. d-------------- b--------- g--------- h----- d-n-s-n-e-l-e-n b-o-e-l-u- g-d-l-e-y- h-e-o- -------------------------------------------- dangsindeul-eun beoseuleul gidalyeoya haeyo.
Ви морате чекати воз. 당신들은 -차- -다-- 해요. 당--- 기-- 기--- 해-- 당-들- 기-를 기-려- 해-. ----------------- 당신들은 기차를 기다려야 해요. 0
dang-inde---e-n---ch--e-l-g--alyeoy--haey-. d-------------- g-------- g--------- h----- d-n-s-n-e-l-e-n g-c-a-e-l g-d-l-e-y- h-e-o- ------------------------------------------- dangsindeul-eun gichaleul gidalyeoya haeyo.
Ви морате чекати такси. 당-들은 택시를-기-려야---. 당--- 택-- 기--- 해-- 당-들- 택-를 기-려- 해-. ----------------- 당신들은 택시를 기다려야 해요. 0
d-ngsind-ul-eu--t-----leul g-dal----a hae-o. d-------------- t--------- g--------- h----- d-n-s-n-e-l-e-n t-e-s-l-u- g-d-l-e-y- h-e-o- -------------------------------------------- dangsindeul-eun taegsileul gidalyeoya haeyo.

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...