Рјечник

sr нешто морати   »   sl nekaj morati

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [dvainsedemdeset]

nekaj morati

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
морати mor--i m----- m-r-t- ------ morati 0
Ја морам послати писмо. Mo-a--o-po-la-- to pi-m-. M---- o-------- t- p----- M-r-m o-p-s-a-i t- p-s-o- ------------------------- Moram odposlati to pismo. 0
Ја морам платити хотел. M--am--l------h-tel. M---- p------ h----- M-r-m p-a-a-i h-t-l- -------------------- Moram plačati hotel. 0
Ти мораш рано устати. Mora- ------ v-ta-i. M---- z----- v------ M-r-š z-o-a- v-t-t-. -------------------- Moraš zgodaj vstati. 0
Ти мораш пуно радити. M--a- v-li-- d-----. M---- v----- d------ M-r-š v-l-k- d-l-t-. -------------------- Moraš veliko delati. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. M-r------i t--en-- --č-a. M---- b--- t---- / t----- M-r-š b-t- t-č-n / t-č-a- ------------------------- Moraš biti točen / točna. 0
Он мора напунити резервоар. On--o----a---t-. O- m--- t------- O- m-r- t-n-a-i- ---------------- On mora tankati. 0
Он мора поправити ауто. On-mo-a-po--aviti a--o. O- m--- p-------- a---- O- m-r- p-p-a-i-i a-t-. ----------------------- On mora popraviti avto. 0
Он мора oпрати ауто. On -o----pr-ti-a--o. O- m--- o----- a---- O- m-r- o-r-t- a-t-. -------------------- On mora oprati avto. 0
Она мора куповати. Ona --ra ----p-vati. O-- m--- n---------- O-a m-r- n-k-p-v-t-. -------------------- Ona mora nakupovati. 0
Она мора чистити стан. On--m--a-č--t-t----a----nje. O-- m--- č------ s---------- O-a m-r- č-s-i-i s-a-o-a-j-. ---------------------------- Ona mora čistiti stanovanje. 0
Она мора прати веш. On- --r---r--- -eri-o. O-- m--- p---- p------ O-a m-r- p-a-i p-r-l-. ---------------------- Ona mora prati perilo. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. T--o----ram- (-t-- --š-l-. T---- m----- (---- v š---- T-k-j m-r-m- (-t-) v š-l-. -------------------------- Takoj moramo (iti) v šolo. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Tako---o-am- ----) n- de--. T---- m----- (---- n- d---- T-k-j m-r-m- (-t-) n- d-l-. --------------------------- Takoj moramo (iti) na delo. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Tako---or--o--i----k-zd--vni-u. T---- m----- (---- k z--------- T-k-j m-r-m- (-t-) k z-r-v-i-u- ------------------------------- Takoj moramo (iti) k zdravniku. 0
Ви морате чекати аутобус. Po---a----o-a-e -- ---obu-.-(V- mor--- -a--ti--a-a-tobu-.) P------- m----- n- a------- (-- m----- č----- n- a-------- P-č-k-t- m-r-t- n- a-t-b-s- (-i m-r-t- č-k-t- n- a-t-b-s-) ---------------------------------------------------------- Počakati morate na avtobus. (Vi morate čakati na avtobus.) 0
Ви морате чекати воз. Poč---t---o--t---- ----. P------- m----- n- v---- P-č-k-t- m-r-t- n- v-a-. ------------------------ Počakati morate na vlak. 0
Ви морате чекати такси. Počak--- -o-a-e n-------. P------- m----- n- t----- P-č-k-t- m-r-t- n- t-k-i- ------------------------- Počakati morate na taksi. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...