Рјечник

sr нешто морати   »   fi täytyä tehdä jotakin

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [seitsemänkymmentäkaksi]

täytyä tehdä jotakin

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
морати t---yä täytyä t-y-y- ------ täytyä 0
Ја морам послати писмо. Min-n--äy--y-lähettä--k-rje. Minun täytyy lähettää kirje. M-n-n t-y-y- l-h-t-ä- k-r-e- ---------------------------- Minun täytyy lähettää kirje. 0
Ја морам платити хотел. M---- tä--yy ----aa------l-. Minun täytyy maksaa hotelli. M-n-n t-y-y- m-k-a- h-t-l-i- ---------------------------- Minun täytyy maksaa hotelli. 0
Ти мораш рано устати. Sin-n---y----no-s-- ai---------ö-. Sinun täytyy nousta aikaisin ylös. S-n-n t-y-y- n-u-t- a-k-i-i- y-ö-. ---------------------------------- Sinun täytyy nousta aikaisin ylös. 0
Ти мораш пуно радити. Si-un--äy-yy ty-s--n---l--p-l-on. Sinun täytyy työskennellä paljon. S-n-n t-y-y- t-ö-k-n-e-l- p-l-o-. --------------------------------- Sinun täytyy työskennellä paljon. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. S-n-n--äytyy o-l--a-o-s-a. Sinun täytyy olla ajoissa. S-n-n t-y-y- o-l- a-o-s-a- -------------------------- Sinun täytyy olla ajoissa. 0
Он мора напунити резервоар. H---- täy-----an--t-. Hänen täytyy tankata. H-n-n t-y-y- t-n-a-a- --------------------- Hänen täytyy tankata. 0
Он мора поправити ауто. H---- -äy--y -----t--aut-. Hänen täytyy korjata auto. H-n-n t-y-y- k-r-a-a a-t-. -------------------------- Hänen täytyy korjata auto. 0
Он мора oпрати ауто. Hänen -ä---- p-s-- a---. Hänen täytyy pestä auto. H-n-n t-y-y- p-s-ä a-t-. ------------------------ Hänen täytyy pestä auto. 0
Она мора куповати. Hä--n t-y-y--k-----kau-ass-. Hänen täytyy käydä kaupassa. H-n-n t-y-y- k-y-ä k-u-a-s-. ---------------------------- Hänen täytyy käydä kaupassa. 0
Она мора чистити стан. H-n----ä-tyy -i--o-- a-u---. Hänen täytyy siivota asunto. H-n-n t-y-y- s-i-o-a a-u-t-. ---------------------------- Hänen täytyy siivota asunto. 0
Она мора прати веш. H-n-- ---t-y pe--- --yki-. Hänen täytyy pestä pyykit. H-n-n t-y-y- p-s-ä p-y-i-. -------------------------- Hänen täytyy pestä pyykit. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. M-i--- täyt-y------ m---ä k-ul---. Meidän täytyy kohta mennä kouluun. M-i-ä- t-y-y- k-h-a m-n-ä k-u-u-n- ---------------------------------- Meidän täytyy kohta mennä kouluun. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Me--ä----y------ht----nn--t--h--. Meidän täytyy kohta mennä töihin. M-i-ä- t-y-y- k-h-a m-n-ä t-i-i-. --------------------------------- Meidän täytyy kohta mennä töihin. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Me-dä- --yt---k-h----e-n----äkä-iin. Meidän täytyy kohta mennä lääkäriin. M-i-ä- t-y-y- k-h-a m-n-ä l-ä-ä-i-n- ------------------------------------ Meidän täytyy kohta mennä lääkäriin. 0
Ви морате чекати аутобус. T-i-än --y-yy-odo--a-----s--. Teidän täytyy odottaa bussia. T-i-ä- t-y-y- o-o-t-a b-s-i-. ----------------------------- Teidän täytyy odottaa bussia. 0
Ви морате чекати воз. T-id-- täyt------t-a- ju-aa. Teidän täytyy odottaa junaa. T-i-ä- t-y-y- o-o-t-a j-n-a- ---------------------------- Teidän täytyy odottaa junaa. 0
Ви морате чекати такси. T----- t-ytyy--d-t-aa --k--a. Teidän täytyy odottaa taksia. T-i-ä- t-y-y- o-o-t-a t-k-i-. ----------------------------- Teidän täytyy odottaa taksia. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...