Рјечник

sr нешто морати   »   et midagi pidama

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [seitsekümmend kaks]

midagi pidama

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
морати p-da-a pidama p-d-m- ------ pidama 0
Ја морам послати писмо. M--pe-n k---a-ära----t--. Ma pean kirja ära saatma. M- p-a- k-r-a ä-a s-a-m-. ------------------------- Ma pean kirja ära saatma. 0
Ја морам платити хотел. Ma-p-a- h-tel-il---a--m-. Ma pean hotellile maksma. M- p-a- h-t-l-i-e m-k-m-. ------------------------- Ma pean hotellile maksma. 0
Ти мораш рано устати. S---ea- ---a-u-- tõu---. Sa pead varakult tõusma. S- p-a- v-r-k-l- t-u-m-. ------------------------ Sa pead varakult tõusma. 0
Ти мораш пуно радити. Sa p--d---lj---ö-t-m-. Sa pead palju töötama. S- p-a- p-l-u t-ö-a-a- ---------------------- Sa pead palju töötama. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. Sa -e-d-tä--e --e--. Sa pead täpne olema. S- p-a- t-p-e o-e-a- -------------------- Sa pead täpne olema. 0
Он мора напунити резервоар. T--p-ab --n-ima. Ta peab tankima. T- p-a- t-n-i-a- ---------------- Ta peab tankima. 0
Он мора поправити ауто. T--p--b-----------nda--. Ta peab autot parandama. T- p-a- a-t-t p-r-n-a-a- ------------------------ Ta peab autot parandama. 0
Он мора oпрати ауто. Ta--e---a---t--esema. Ta peab autot pesema. T- p-a- a-t-t p-s-m-. --------------------- Ta peab autot pesema. 0
Она мора куповати. T- pe----i-s-o-t- --g-m-. Ta peab sisseoste tegema. T- p-a- s-s-e-s-e t-g-m-. ------------------------- Ta peab sisseoste tegema. 0
Она мора чистити стан. T--p--b---rt-ri- p--astam-. Ta peab korterit puhastama. T- p-a- k-r-e-i- p-h-s-a-a- --------------------------- Ta peab korterit puhastama. 0
Она мора прати веш. T----a- pe---ä----es--a. Ta peab pesu ära pesema. T- p-a- p-s- ä-a p-s-m-. ------------------------ Ta peab pesu ära pesema. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. M----a-e k-he --ol-----e--. Me peame kohe kooli minema. M- p-a-e k-h- k-o-i m-n-m-. --------------------------- Me peame kohe kooli minema. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. M----a-- ko-e -ö--e--i-e--. Me peame kohe tööle minema. M- p-a-e k-h- t-ö-e m-n-m-. --------------------------- Me peame kohe tööle minema. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Me--ea-e-k-h- a--t--j----e----e--. Me peame kohe arsti juurde minema. M- p-a-e k-h- a-s-i j-u-d- m-n-m-. ---------------------------------- Me peame kohe arsti juurde minema. 0
Ви морате чекати аутобус. T---eat- --s-- -ot-m-. Te peate bussi ootama. T- p-a-e b-s-i o-t-m-. ---------------------- Te peate bussi ootama. 0
Ви морате чекати воз. Te-----e--ongi o--a-a. Te peate rongi ootama. T- p-a-e r-n-i o-t-m-. ---------------------- Te peate rongi ootama. 0
Ви морате чекати такси. Te-pe-te tak-----o-a-a. Te peate taksot ootama. T- p-a-e t-k-o- o-t-m-. ----------------------- Te peate taksot ootama. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...