Zbirka izraza

hr Osobe   »   sr Лица

1 [jedan]

Osobe

Osobe

1 [један]

1 [jedan]

Лица

[Lica]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
ja ј- ја ј- -- ја 0
j- ja j- -- ja
ja i ti ја и ти ја и ти ј- и т- ------- ја и ти 0
ja i-ti ja i ti j- i t- ------- ja i ti
nas dvoje на---воје нас двоје н-с д-о-е --------- нас двоје 0
n-s---o-e nas dvoje n-s d-o-e --------- nas dvoje
on о- он о- -- он 0
-n on o- -- on
on i ona о- и -на он и она о- и о-а -------- он и она 0
o- --ona on i ona o- i o-a -------- on i ona
njih dvoje њих -в--е њих двоје њ-х д-о-е --------- њих двоје 0
n-i---vo-e njih dvoje n-i- d-o-e ---------- njih dvoje
muškarac муш-арац мушкарац м-ш-а-а- -------- мушкарац 0
muškarac muškarac m-š-a-a- -------- muškarac
žena ж-на жена ж-н- ---- жена 0
ž--a žena ž-n- ---- žena
dijete д-те дете д-т- ---- дете 0
d--e dete d-t- ---- dete
jedna obitelj је--- -о---и-а једна породица ј-д-а п-р-д-ц- -------------- једна породица 0
j--na-por-di-a jedna porodica j-d-a p-r-d-c- -------------- jedna porodica
moja obitelj моја---р-ди-а моја породица м-ј- п-р-д-ц- ------------- моја породица 0
moja-por-di-a moja porodica m-j- p-r-d-c- ------------- moja porodica
Moja obitelj je ovdje. Мо-а-п-род-ц--је ов-е. Моја породица је овде. М-ј- п-р-д-ц- ј- о-д-. ---------------------- Моја породица је овде. 0
M-j--p------a-je ov--. Moja porodica je ovde. M-j- p-r-d-c- j- o-d-. ---------------------- Moja porodica je ovde.
Ja sam ovdje. Ја---м---де. Ја сам овде. Ј- с-м о-д-. ------------ Ја сам овде. 0
J- sa--o-de. Ja sam ovde. J- s-m o-d-. ------------ Ja sam ovde.
Ti si ovdje. Ти--и---д-. Ти си овде. Т- с- о-д-. ----------- Ти си овде. 0
T- s--ov-e. Ti si ovde. T- s- o-d-. ----------- Ti si ovde.
On je ovdje i ona je ovdje. О--је--вд--и ------ овд-. Он је овде и она је овде. О- ј- о-д- и о-а ј- о-д-. ------------------------- Он је овде и она је овде. 0
O- j- o-de-i on- -e --d-. On je ovde i ona je ovde. O- j- o-d- i o-a j- o-d-. ------------------------- On je ovde i ona je ovde.
Mi smo ovdje. М--с-- о-де. Ми смо овде. М- с-о о-д-. ------------ Ми смо овде. 0
M- -mo----e. Mi smo ovde. M- s-o o-d-. ------------ Mi smo ovde.
Vi ste ovdje. Ви с-- о--е. Ви сте овде. В- с-е о-д-. ------------ Ви сте овде. 0
V----e -vde. Vi ste ovde. V- s-e o-d-. ------------ Vi ste ovde.
Oni su svi ovdje. Он- су-св--о--е. Они су сви овде. О-и с- с-и о-д-. ---------------- Они су сви овде. 0
O-- -u---- ov--. Oni su svi ovde. O-i s- s-i o-d-. ---------------- Oni su svi ovde.

Jezicima protiv Alzheimera

Tko želi ostati oštrouman trebao bi učiti jezike. Jezične vještine štite od demencije. Brojne znastvene studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redovito vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su višejezični govornici pažljiviji. Oni posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zbog toga jer je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban birati između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezične vještine također predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičnim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičnih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Dali si znao?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke skupine. Još se ne zna kako je točno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 milijuna ljudi to je materinski jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim točkama se ova dva narječja značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. stoljeću. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunjskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Tko se zanima za jezike, trebao bi obvezno učiti albanski! To je odista jedinstven jezik!