Zbirka izraza

hr Javni lokalni promet   »   fa ‫حمل و نقل عمومی‌‫/ عبور و مرور درون شهری‬

36 [trideset i šest]

Javni lokalni promet

Javni lokalni promet

‫36 [سی و شش]‬

36 [see-o-shesh]

‫حمل و نقل عمومی‌‫/ عبور و مرور درون شهری‬

[haml va naghle omomi /bur-o morure darun shahri]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Gdje je autobusni kolodvor? ‫ای-تگ----ت-بو--کجاست؟‬ ‫------- ا----- ک------ ‫-ی-ت-ا- ا-و-و- ک-ا-ت-‬ ----------------------- ‫ایستگاه اتوبوس کجاست؟‬ 0
i---âhe -t-b---k---st? i------ o----- k------ i-t-â-e o-o-u- k-j-s-? ---------------------- istgâhe otobus kojâst?
Koji autobus vozi u centar? ‫-د---ات--وس-ب- -----شه--می--و--‬ ‫---- ا----- ب- م--- ش-- م------- ‫-د-م ا-و-و- ب- م-ک- ش-ر م-‌-و-؟- --------------------------------- ‫کدام اتوبوس به مرکز شهر می‌رود؟‬ 0
k---- o--b-- b--ma-k--e --a-r m-ra---? k---- o----- b- m------ s---- m------- k-d-m o-o-u- b- m-r-a-e s-a-r m-r-v-d- -------------------------------------- kodâm otobus be markaze shahr miravad?
Koju liniju moram uzeti? ‫کدا--خ- --ه -توبو--) ب-ید -----شوم؟‬ ‫---- خ- (-- ا------- ب--- س--- ش---- ‫-د-م خ- (-ه ا-و-و-ی- ب-ی- س-ا- ش-م-‬ ------------------------------------- ‫کدام خط (چه اتوبوسی) باید سوار شوم؟‬ 0
c-e -ha--t--(c-- ---busi- --ya- --v-- sh----? c-- k------ (--- o------- b---- s---- s------ c-e k-a---i (-h- o-o-u-i- b-y-d s-v-r s-a-a-? --------------------------------------------- che khat-ti (che otobusi) bâyad savâr shavam?
Moram li presjedati? ‫ب--- -ت--وس ع---ک---‬ ‫---- ا----- ع-- ک---- ‫-ا-د ا-و-و- ع-ض ک-م-‬ ---------------------- ‫باید اتوبوس عوض کنم؟‬ 0
bây-d -as--e--- --ghli-ye -- avaz k-n--? b---- v-------- n-------- r- a--- k----- b-y-d v-s-l---e n-g-l---e r- a-a- k-n-m- ---------------------------------------- bâyad vasile-ye naghli-ye râ avaz konam?
Gdje moram presjesti? ‫ک-ا ---- ات--وس را--وض-----‬ ‫--- ب--- ا----- ر- ع-- ک---- ‫-ج- ب-ی- ا-و-و- ر- ع-ض ک-م-‬ ----------------------------- ‫کجا باید اتوبوس را عوض کنم؟‬ 0
k-j---â-a- vas-le-----a--li-ye--â----- --n--? k--- b---- v-------- n-------- r- a--- k----- k-j- b-y-d v-s-l---e n-g-l---e r- a-a- k-n-m- --------------------------------------------- kojâ bâyad vasile-ye naghli-ye râ avaz konam?
Koliko košta karta? ‫قیمت-ی---لیط -ند است؟‬ ‫---- ی- ب--- چ-- ا---- ‫-ی-ت ی- ب-ی- چ-د ا-ت-‬ ----------------------- ‫قیمت یک بلیط چند است؟‬ 0
ghym------k --li- --an--a-t? g------ y-- b---- c---- a--- g-y-a-e y-k b-l-t c-a-d a-t- ---------------------------- ghymate yek belit chand ast?
Koliko stanica ima do centra? ‫-- م-----ه--چ-د -یست------ت؟‬ ‫-- م--- ش-- چ-- ا------ ا---- ‫-ا م-ک- ش-ر چ-د ا-س-گ-ه ا-ت-‬ ------------------------------ ‫تا مرکز شهر چند ایستگاه است؟‬ 0
tâ ma-kaze ---h- -h-n---s--âh a--? t- m------ s---- c---- i----- a--- t- m-r-a-e s-a-r c-a-d i-t-â- a-t- ---------------------------------- tâ markaze shahr chand istgâh ast?
Morate ovdje izaći. ‫شما ب-ید اینجا--یا-ه شوید.‬ ‫--- ب--- ا---- پ---- ش----- ‫-م- ب-ی- ا-ن-ا پ-ا-ه ش-ی-.- ---------------------------- ‫شما باید اینجا پیاده شوید.‬ 0
s-om- bâ--- i--â--iâ-- -h----. s---- b---- i--- p---- s------ s-o-â b-y-d i-j- p-â-e s-a-i-. ------------------------------ shomâ bâyad injâ piâde shavid.
Morate izaći otraga. ‫--- -ا-د -ز-ق-مت -قب -ا-ی- پ---- -و--.‬ ‫--- ب--- ا- ق--- ع-- م---- پ---- ش----- ‫-م- ب-ی- ا- ق-م- ع-ب م-ش-ن پ-ا-ه ش-ی-.- ---------------------------------------- ‫شما باید از قسمت عقب ماشین پیاده شوید.‬ 0
sh-mâ-bây-d--z---e--a-e-a-h-b--m--h-- -i--e--h--i-. s---- b---- a- g------- a----- m----- p---- s------ s-o-â b-y-d a- g-e-m-t- a-h-b- m-s-i- p-â-e s-a-i-. --------------------------------------------------- shomâ bâyad az ghesmate aghabe mâshin piâde shavid.
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. ‫----ی-(-ی------ -ع-- - دق-----ی-- م-‌آ-د.‬ ‫----- (-------- ب--- 5 د---- د--- م------- ‫-ت-و- (-ی-م-ن-) ب-د- 5 د-ی-ه د-گ- م-‌-ی-.- ------------------------------------------- ‫متروی (زیرمینی) بعدی 5 دقیقه دیگر می‌آید.‬ 0
m--ro--e---i--z---n-) ----d--p-n- --ghi-----e--i-a--m--ây-d. m------- (--- z------ b----- p--- d---------- d---- m------- m-t-o-y- (-i- z-m-n-) b---d- p-n- d-g-i-h---e d-g-r m---y-d- ------------------------------------------------------------ metro-ye (zir zamini) ba-adi panj daghighe-ye digar mi-âyad.
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. ‫-را-وای بعدی 10 د-ی-- د-گ- ---آ-د.‬ ‫------- ب--- 1- د---- د--- م------- ‫-ر-م-ا- ب-د- 1- د-ی-ه د-گ- م-‌-ی-.- ------------------------------------ ‫تراموای بعدی 10 دقیقه دیگر می‌آید.‬ 0
m-tro--e-ba--di da--d---ig-e-y- -iga-----â-a-. m------- b----- d-- d---------- d---- m------- m-t-o-y- b---d- d-h d-g-i-h---e d-g-r m---y-d- ---------------------------------------------- metro-ye ba-adi dah daghighe-ye digar mi-âyad.
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. ‫ات-ب-- بع-ی 1--دقی-ه-دی-ر می‌--د.‬ ‫------ ب--- 1- د---- د--- م------- ‫-ت-ب-س ب-د- 1- د-ی-ه د-گ- م-‌-ی-.- ----------------------------------- ‫اتوبوس بعدی 15 دقیقه دیگر می‌آید.‬ 0
oto-use ----d- -----a----g-i-----e digar--i---ad. o------ b----- p------ d---------- d---- m------- o-o-u-e b---d- p-n-d-h d-g-i-h---e d-g-r m---y-d- ------------------------------------------------- otobuse ba-adi pânzdah daghighe-ye digar mi-âyad.
Kada vozi zadnji metro? ‫آ--ین م-------رزم-نی) ک--ح-کت---‌----‬ ‫----- م--- (--------- ک- ح--- م------- ‫-خ-ی- م-ر- (-ی-ز-ی-ی- ک- ح-ک- م-‌-ن-؟- --------------------------------------- ‫آخرین مترو (زیرزمینی) کی حرکت می‌کند؟‬ 0
â---ri- metro (--r -a---i) --y-h-r-k---m-k---d? â------ m---- (--- z------ k-- h------ m------- â-h-r-n m-t-o (-i- z-m-n-) k-y h-r-k-t m-k-n-d- ----------------------------------------------- âkharin metro (zir zamini) key harekat mikonad?
Kada vozi zadnji tramvaj? ‫----ن -راموا----حرک--م-‌کن--‬ ‫----- ت----- ک- ح--- م------- ‫-خ-ی- ت-ا-و- ک- ح-ک- م-‌-ن-؟- ------------------------------ ‫آخرین تراموا کی حرکت می‌کند؟‬ 0
â-h--i---e------y -arekat-mi-o--d? â------ m---- k-- h------ m------- â-h-r-n m-t-o k-y h-r-k-t m-k-n-d- ---------------------------------- âkharin metro key harekat mikonad?
Kada vozi zadnji autobus? ‫آخر-ن ا-و--- -- حرکت-م--ک-د-‬ ‫----- ا----- ک- ح--- م------- ‫-خ-ی- ا-و-و- ک- ح-ک- م-‌-ن-؟- ------------------------------ ‫آخرین اتوبوس کی حرکت می‌کند؟‬ 0
âk-ari- -tob-s-k-y------at----onad? â------ o----- k-- h------ m------- â-h-r-n o-o-u- k-y h-r-k-t m-k-n-d- ----------------------------------- âkharin otobus key harekat mikonad?
Imate li putnu kartu? ‫شم- ب--- داری--‬ ‫--- ب--- د------ ‫-م- ب-ی- د-ر-د-‬ ----------------- ‫شما بلیط دارید؟‬ 0
sh--------t d--id? s---- b---- d----- s-o-â b-l-t d-r-d- ------------------ shomâ belit dârid?
Putnu kartu? – Ne, nemam. ‫ب-ی-؟ -- --ا--.‬ ‫----- ن- ن------ ‫-ل-ط- ن- ن-ا-م-‬ ----------------- ‫بلیط؟ نه ندارم.‬ 0
be--t--n-----â---. b----- n- n------- b-l-t- n- n-d-r-m- ------------------ belit? na nadâram.
Onda morate platiti kaznu. ‫پ--باید --ی-ه-ب----زید-‬ ‫-- ب--- ج---- ب--------- ‫-س ب-ی- ج-ی-ه ب-ر-ا-ی-.- ------------------------- ‫پس باید جریمه بپردازید.‬ 0
p-----ya--j---me b--a----id. p-- b---- j----- b---------- p-s b-y-d j-r-m- b-p-r-â-i-. ---------------------------- pas bâyad jarime bepardâzid.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je točno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s time. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduvjet za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost koristiti svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas bio je potreban za obranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 milijuna godina. Prvi jezični elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičnih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Dali si znao?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz europskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 milijuna ljudi govori brazilski portugalski kao materinski jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španjolske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj europski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Europi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!