Zbirka izraza

Javni lokalni promet   »   Јавни локални саобраћај

36 [trideset i šest]

Javni lokalni promet

Javni lokalni promet

36 [тридесет и шест]

36 [trideset i šest]

+

Јавни локални саобраћај

[Javni lokalni saobraćaj]

+

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   

hrvatski srpski igra Više
Gdje je autobusni kolodvor? Гд- ј- а-------- с------? Где је аутобуска станица? 0
Gd- j- a-------- s------? Gde je autobuska stanica? 		+
Koji autobus vozi u centar? Ко-- а------ в--- у ц-----? Који аутобус вози у центар? 0
Ko-- a------ v--- u c-----? Koji autobus vozi u centar? 		+
Koju liniju moram uzeti? Ко-- л----- м---- у----? Коју линију морам узети? 0
Ko-- l----- m---- u----? Koju liniju moram uzeti? 		+
     
Moram li presjedati? Мо--- л- п--------? Морам ли преседати? 0
Mo--- l- p--------? Moram li presedati? 		+
Gdje moram presjesti? Гд- м---- п-------? Где морам пресести? 0
Gd- m---- p-------? Gde moram presesti? 		+
Koliko košta karta? Ко---- к---- к----? Колико кошта карта? 0
Ko---- k---- k----? Koliko košta karta? 		+
     
Koliko stanica ima do centra? Ко---- с------ и-- д- ц-----? Колико станица има до центра? 0
Ko---- s------ i-- d- c-----? Koliko stanica ima do centra? 		+
Morate ovdje izaći. Мо---- о--- и----. Морате овде изаћи. 0
Mo---- o--- i-----. Morate ovde izaći. 		+
Morate izaći otraga. Мо---- и---- н----. Морате изаћи назад. 0
Mo---- i----- n----. Morate izaći nazad. 		+
     
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. Сл----- м---- д----- з- 5 м-----. Следећи метро долази за 5 минута. 0
Sl------ m---- d----- z- 5 m-----. Sledeći metro dolazi za 5 minuta. 		+
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. Сл----- т------ д----- з- 10 м-----. Следећи трамвај долази за 10 минута. 0
Sl------ t------ d----- z- 10 m-----. Sledeći tramvaj dolazi za 10 minuta. 		+
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. Сл----- а------ д----- з- 15 м-----. Следећи аутобус долази за 15 минута. 0
Sl------ a------ d----- z- 15 m-----. Sledeći autobus dolazi za 15 minuta. 		+
     
Kada vozi zadnji metro? Ка-- в--- з---- м----? Када вози задњи метро? 0
Ka-- v--- z----- m----? Kada vozi zadnji metro? 		+
Kada vozi zadnji tramvaj? Ка-- в--- з---- т------? Када вози задњи трамвај? 0
Ka-- v--- z----- t------? Kada vozi zadnji tramvaj? 		+
Kada vozi zadnji autobus? Ка-- в--- з---- а------? Када вози задњи аутобус? 0
Ka-- v--- z----- a------? Kada vozi zadnji autobus? 		+
     
Imate li putnu kartu? Им--- л- в---- к----? Имате ли возну карту? 0
Im--- l- v---- k----? Imate li voznu kartu? 		+
Putnu kartu? – Ne, nemam. Во--- к----? – Н-- н----. Возну карту? – Не, немам. 0
Vo--- k----? – N-- n----. Voznu kartu? – Ne, nemam. 		+
Onda morate platiti kaznu. Он-- м----- п------ к----. Онда морате платити казну. 0
On-- m----- p------ k----. Onda morate platiti kaznu. 		+
     

preuzimanje datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je točno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s time. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduvjet za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost koristiti svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas bio je potreban za obranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 milijuna godina. Prvi jezični elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičnih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Da li ste znali?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz europskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 milijuna ljudi govori brazilski portugalski kao materinski jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španjolske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj europski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Europi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!