Рјечник

sr У кући   »   ko 집 안에서

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [열일곱]

17 [yeol-ilgob]

집 안에서

[jib an-eseo]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски корејски Игра Више
Овде је наша кућа. 우- -이 -기 있어요. 우- 집- 여- 있--- 우- 집- 여- 있-요- ------------- 우리 집이 여기 있어요. 0
uli ----i--eog---s--e---. u-- j---- y---- i-------- u-i j-b-i y-o-i i-s-e-y-. ------------------------- uli jib-i yeogi iss-eoyo.
Горе је кров. 위에는 지붕이---요. 위-- 지-- 있--- 위-는 지-이 있-요- ------------ 위에는 지붕이 있어요. 0
wi--e-n -i-un----i-s-e--o. w------ j------- i-------- w-e-e-n j-b-n--- i-s-e-y-. -------------------------- wieneun jibung-i iss-eoyo.
Доле је подрум. 밑-는 지-가-있어요. 밑-- 지-- 있--- 밑-는 지-가 있-요- ------------ 밑에는 지하가 있어요. 0
m-t-e--un j--a-- -s--e-yo. m-------- j----- i-------- m-t-e-e-n j-h-g- i-s-e-y-. -------------------------- mit-eneun jihaga iss-eoyo.
Иза куће је врт. 집-뒤-- 정원- ---. 집 뒤-- 정-- 있--- 집 뒤-는 정-이 있-요- -------------- 집 뒤에는 정원이 있어요. 0
j------eneun j--ng--o--------eoy-. j-- d------- j---------- i-------- j-b d-i-n-u- j-o-g-w-n-i i-s-e-y-. ---------------------------------- jib dwieneun jeong-won-i iss-eoyo.
Пред кућом нема улице. 집--에- 도로가-없어요. 집 앞-- 도-- 없--- 집 앞-는 도-가 없-요- -------------- 집 앞에는 도로가 없어요. 0
jib--p--ne-----log-------eoyo. j-- a------- d----- e--------- j-b a---n-u- d-l-g- e-b---o-o- ------------------------------ jib ap-eneun dologa eobs-eoyo.
Поред куће је дрвеће. 집-옆에------ -어-. 집 옆-- 나--- 있--- 집 옆-는 나-들- 있-요- --------------- 집 옆에는 나무들이 있어요. 0
ji- y-o----eu- --m---------s--eoyo. j-- y--------- n--------- i-------- j-b y-o---n-u- n-m-d-u--- i-s-e-y-. ----------------------------------- jib yeop-eneun namudeul-i iss-eoyo.
Овде је мој стан. 제 -파-가 ---있어-. 제 아--- 여- 있--- 제 아-트- 여- 있-요- -------------- 제 아파트가 여기 있어요. 0
j- -p---uga -e-gi i---e--o. j- a------- y---- i-------- j- a-a-e-g- y-o-i i-s-e-y-. --------------------------- je apateuga yeogi iss-eoyo.
Овде су кухиња и купатило. 부-- 욕실- -기---요. 부-- 욕-- 여- 있--- 부-과 욕-이 여- 있-요- --------------- 부엌과 욕실이 여기 있어요. 0
b---k-----o-s-l-i-yeogi-iss-e-yo. b------- y------- y---- i-------- b-e-k-w- y-g-i--- y-o-i i-s-e-y-. --------------------------------- bueokgwa yogsil-i yeogi iss-eoyo.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. 거--------- 있어-. 거-- 침-- 저- 있--- 거-과 침-이 저- 있-요- --------------- 거실과 침실이 저기 있어요. 0
ge--i--w- c--m-i--i-je--- --s-e---. g-------- c-------- j---- i-------- g-o-i-g-a c-i-s-l-i j-o-i i-s-e-y-. ----------------------------------- geosilgwa chimsil-i jeogi iss-eoyo.
Врата куће су затворена. 대문이 닫혀----. 대-- 닫- 있--- 대-이 닫- 있-요- ----------- 대문이 닫혀 있어요. 0
da-mun-i -a---e- -----oyo. d------- d------ i-------- d-e-u--- d-d-y-o i-s-e-y-. -------------------------- daemun-i dadhyeo iss-eoyo.
Али прозори су отворени. 하---창문들은----있-요. 하-- 창--- 열- 있--- 하-만 창-들- 열- 있-요- ---------------- 하지만 창문들은 열려 있어요. 0
h-j-ma--c-a--mu-d--l--u- ye--l--o i---eoy-. h------ c--------------- y------- i-------- h-j-m-n c-a-g-u-d-u---u- y-o-l-e- i-s-e-y-. ------------------------------------------- hajiman changmundeul-eun yeollyeo iss-eoyo.
Данас је вруће. 오-은 더워요. 오-- 더--- 오-은 더-요- -------- 오늘은 더워요. 0
o-e----u---e-w-y-. o-------- d------- o-e-l-e-n d-o-o-o- ------------------ oneul-eun deowoyo.
Ми идемо у дневну собу. 우리는 거실---- 있-요. 우-- 거-- 가- 있--- 우-는 거-에 가- 있-요- --------------- 우리는 거실에 가고 있어요. 0
ul-ne-- geo-il-e -----iss-eo--. u------ g------- g--- i-------- u-i-e-n g-o-i--- g-g- i-s-e-y-. ------------------------------- ulineun geosil-e gago iss-eoyo.
Тамо су софа и фотеља. 소----락의-가 ------. 소-- 안---- 저- 있--- 소-와 안-의-가 저- 있-요- ----------------- 소파와 안락의자가 저기 있어요. 0
sopa-a -nlag-u-ja-a--eog- iss--oyo. s----- a----------- j---- i-------- s-p-w- a-l-g-u-j-g- j-o-i i-s-e-y-. ----------------------------------- sopawa anlag-uijaga jeogi iss-eoyo.
Седните! 앉-세-! 앉---- 앉-세-! ----- 앉으세요! 0
anj-eu--y-! a---------- a-j-e-s-y-! ----------- anj-euseyo!
Тамо стоји мој компјутер. 제 -퓨터---- -어-. 제 컴--- 저- 있--- 제 컴-터- 저- 있-요- -------------- 제 컴퓨터가 저기 있어요. 0
j--keom-yu----- -e----i-s--oyo. j- k----------- j---- i-------- j- k-o-p-u-e-g- j-o-i i-s-e-y-. ------------------------------- je keompyuteoga jeogi iss-eoyo.
Тамо стоји моја музичка линија. 제 ---가-저- 있--. 제 오--- 저- 있--- 제 오-오- 저- 있-요- -------------- 제 오디오가 저기 있어요. 0
je ---oga-je--i iss-eo--. j- o----- j---- i-------- j- o-i-g- j-o-i i-s-e-y-. ------------------------- je odioga jeogi iss-eoyo.
Телевизор је потпуно нов. T-- 새-거 예요. T-- 새 거 예-- T-는 새 거 예-. ----------- TV는 새 거 예요. 0
T----n-sae --o y-yo. T----- s-- g-- y---- T-n-u- s-e g-o y-y-. -------------------- TVneun sae geo yeyo.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!