Рјечник

sr У кући   »   kk Around the house

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [он жеті]

17 [on jeti]

Around the house

[Üy işinde]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Овде је наша кућа. Мын-у - бі--і- ү-. М---- — б----- ү-- М-н-у — б-з-і- ү-. ------------------ Мынау — біздің үй. 0
M-n-- - -izd-- ü-. M---- — b----- ü-- M-n-w — b-z-i- ü-. ------------------ Mınaw — bizdiñ üy.
Горе је кров. Жо-арыда ш--ыр. Ж------- ш----- Ж-ғ-р-д- ш-т-р- --------------- Жоғарыда шатыр. 0
Jo----da ş-t-r. J------- ş----- J-ğ-r-d- ş-t-r- --------------- Joğarıda şatır.
Доле је подрум. Тө-е--е жерт-ле. Т------ ж------- Т-м-н-е ж-р-ө-е- ---------------- Төменде жертөле. 0
Tömende-jertöle. T------ j------- T-m-n-e j-r-ö-e- ---------------- Tömende jertöle.
Иза куће је врт. Үй-ің арт---- --қ-а -ар. Ү---- а------ б---- б--- Ү-д-ң а-т-н-а б-қ-а б-р- ------------------------ Үйдің артында бақша бар. 0
Ü---ñ-a-t-nda--aq-- -ar. Ü---- a------ b---- b--- Ü-d-ñ a-t-n-a b-q-a b-r- ------------------------ Üydiñ artında baqşa bar.
Пред кућом нема улице. Ү-ді--а-дын-а-к-ш- ---. Ү---- а------ к--- ж--- Ү-д-ң а-д-н-а к-ш- ж-қ- ----------------------- Үйдің алдында көше жоқ. 0
Üydi--al--nda-k--- jo-. Ü---- a------ k--- j--- Ü-d-ñ a-d-n-a k-ş- j-q- ----------------------- Üydiñ aldında köşe joq.
Поред куће је дрвеће. Үй-----а-ынд----аш-а--ба-. Ү---- қ------ а------ б--- Ү-д-ң қ-с-н-а а-а-т-р б-р- -------------------------- Үйдің қасында ағаштар бар. 0
Ü-d---q---nd--a-a--ar -ar. Ü---- q------ a------ b--- Ü-d-ñ q-s-n-a a-a-t-r b-r- -------------------------- Üydiñ qasında ağaştar bar.
Овде је мој стан. Мын---- м--ің-пәт-рім. М---- – м---- п------- М-н-у – м-н-ң п-т-р-м- ---------------------- Мынау – менің пәтерім. 0
M--a----m-ni- pät-r-m. M---- – m---- p------- M-n-w – m-n-ñ p-t-r-m- ---------------------- Mınaw – meniñ päterim.
Овде су кухиња и купатило. Мұ-д- ас-- м-н-жу--ат-н--ө---. М---- а--- м-- ж------- б----- М-н-а а-ү- м-н ж-ы-а-ы- б-л-е- ------------------------------ Мұнда асүй мен жуынатын бөлме. 0
Mun-a ---y---- -w-n-tın-bö-me. M---- a--- m-- j------- b----- M-n-a a-ü- m-n j-ı-a-ı- b-l-e- ------------------------------ Munda asüy men jwınatın bölme.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. А-- --қ-а---на--б--м----н ---ын---л--. А-- ж---- қ---- б---- м-- ж---- б----- А-а ж-қ-а қ-н-қ б-л-е м-н ж-т-н б-л-е- -------------------------------------- Ана жақта қонақ бөлме мен жатын бөлме. 0
An----q---qo--- b-lme ----jat-n b--m-. A-- j---- q---- b---- m-- j---- b----- A-a j-q-a q-n-q b-l-e m-n j-t-n b-l-e- -------------------------------------- Ana jaqta qonaq bölme men jatın bölme.
Врата куће су затворена. К------с-к -а-----ұ-. К---- е--- ж---- т--- К-р-р е-і- ж-б-қ т-р- --------------------- Кірер есік жабық тұр. 0
K-----es-k ja-ı----r. K---- e--- j---- t--- K-r-r e-i- j-b-q t-r- --------------------- Kirer esik jabıq tur.
Али прозори су отворени. Б--а----ре----р аш--. Б---- т-------- а---- Б-р-қ т-р-з-л-р а-ы-. --------------------- Бірақ терезелер ашық. 0
B---q-te-e--le- ----. B---- t-------- a---- B-r-q t-r-z-l-r a-ı-. --------------------- Biraq terezeler aşıq.
Данас је вруће. Бүг---күн-ыс---. Б---- к-- ы----- Б-г-н к-н ы-т-қ- ---------------- Бүгін күн ыстық. 0
Büg-n --- ---ı-. B---- k-- ı----- B-g-n k-n ı-t-q- ---------------- Bügin kün ıstıq.
Ми идемо у дневну собу. Бі- қонақ -ө-м-ге-б--а---. Б-- қ---- б------ б------- Б-з қ-н-қ б-л-е-е б-р-м-з- -------------------------- Біз қонақ бөлмеге барамыз. 0
B-z-qona--b-l-eg--ba---ız. B-- q---- b------ b------- B-z q-n-q b-l-e-e b-r-m-z- -------------------------- Biz qonaq bölmege baramız.
Тамо су софа и фотеља. Ана -ақ-- д-в----ен----сл- тұ-. А-- ж---- д---- м-- к----- т--- А-а ж-қ-а д-в-н м-н к-е-л- т-р- ------------------------------- Ана жақта диван мен кресло тұр. 0
Ana --qta-d--an me----es-- t-r. A-- j---- d---- m-- k----- t--- A-a j-q-a d-v-n m-n k-e-l- t-r- ------------------------------- Ana jaqta dïvan men kreslo tur.
Седните! От-ры-ы-! О-------- О-ы-ы-ы-! --------- Отырыңыз! 0
O--rıñı-! O-------- O-ı-ı-ı-! --------- Otırıñız!
Тамо стоји мој компјутер. Ана ж-р-- --нің к-мпью-ер-м -ұр. А-- ж---- м---- к---------- т--- А-а ж-р-е м-н-ң к-м-ь-т-р-м т-р- -------------------------------- Ана жерде менің компьютерім тұр. 0
A-a --rd- m-n---ko--yut-----t--. A-- j---- m---- k---------- t--- A-a j-r-e m-n-ñ k-m-y-t-r-m t-r- -------------------------------- Ana jerde meniñ kompyuterim tur.
Тамо стоји моја музичка линија. А-а-ж-қ-а-м--і- с----- асп---м-тұ-. А-- ж---- м---- с----- а------ т--- А-а ж-қ-а м-н-ң с-е-е- а-п-б-м т-р- ----------------------------------- Ана жақта менің стерео аспабым тұр. 0
A-----qt- men-ñ--t-re- -s-abı----r. A-- j---- m---- s----- a------ t--- A-a j-q-a m-n-ñ s-e-e- a-p-b-m t-r- ----------------------------------- Ana jaqta meniñ stereo aspabım tur.
Телевизор је потпуно нов. Т--е----р-жап-ж-ң-. Т-------- ж-------- Т-л-д-д-р ж-п-ж-ң-. ------------------- Теледидар жап-жаңа. 0
Tele-ïd-- -ap--aña. T-------- j-------- T-l-d-d-r j-p-j-ñ-. ------------------- Teledïdar jap-jaña.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!