Рјечник

sr У кући   »   sl V hiši

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [sedemnajst]

V hiši

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Овде је наша кућа. Tuk-j -----ša --š-. T____ j_ n___ h____ T-k-j j- n-š- h-š-. ------------------- Tukaj je naša hiša. 0
Горе је кров. Zgor-j--- s---h-. Z_____ j_ s______ Z-o-a- j- s-r-h-. ----------------- Zgoraj je streha. 0
Доле је подрум. Spod-- -e--le-. S_____ j_ k____ S-o-a- j- k-e-. --------------- Spodaj je klet. 0
Иза куће је врт. Za ---o-j--vr-. Z_ h___ j_ v___ Z- h-š- j- v-t- --------------- Za hišo je vrt. 0
Пред кућом нема улице. Pred-hi-o -- -----e-c-ste. P___ h___ n_ n_____ c_____ P-e- h-š- n- n-b-n- c-s-e- -------------------------- Pred hišo ni nobene ceste. 0
Поред куће је дрвеће. Pol---h-š- s--d-evesa. P____ h___ s_ d_______ P-l-g h-š- s- d-e-e-a- ---------------------- Poleg hiše so drevesa. 0
Овде је мој стан. T-kaj j- --j- s-a--van--. T____ j_ m___ s__________ T-k-j j- m-j- s-a-o-a-j-. ------------------------- Tukaj je moje stanovanje. 0
Овде су кухиња и купатило. T-kaj s-a k-------in k-pa----a. T____ s__ k______ i_ k_________ T-k-j s-a k-h-n-a i- k-p-l-i-a- ------------------------------- Tukaj sta kuhinja in kopalnica. 0
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Tam st- dnev-----ba i----aln-c-. T__ s__ d_____ s___ i_ s________ T-m s-a d-e-n- s-b- i- s-a-n-c-. -------------------------------- Tam sta dnevna soba in spalnica. 0
Врата куће су затворена. V----a---at--so-z-p--a. V_____ v____ s_ z______ V-o-n- v-a-a s- z-p-t-. ----------------------- Vhodna vrata so zaprta. 0
Али прозори су отворени. A---- --n- so-o-pr--. A____ o___ s_ o______ A-p-k o-n- s- o-p-t-. --------------------- Ampak okna so odprta. 0
Данас је вруће. D--e---e---o--. D____ j_ v_____ D-n-s j- v-o-e- --------------- Danes je vroče. 0
Ми идемо у дневну собу. G-emo -g-ev-)-- d-e--o--o--. G____ (______ v d_____ s____ G-e-o (-r-v-) v d-e-n- s-b-. ---------------------------- Gremo (greva) v dnevno sobo. 0
Тамо су софа и фотеља. T-- -----ofa i--st--. T__ s__ z___ i_ s____ T-m s-a z-f- i- s-o-. --------------------- Tam sta zofa in stol. 0
Седните! Us-d------! /--s--i-a --! U______ s__ / U______ s__ U-e-i-e s-! / U-e-i-a s-! ------------------------- Usedite se! / Usedita se! 0
Тамо стоји мој компјутер. Ta--s-oji-moj-rač-n--n--. T__ s____ m__ r__________ T-m s-o-i m-j r-č-n-l-i-. ------------------------- Tam stoji moj računalnik. 0
Тамо стоји моја музичка линија. Tam-----o----t---- nap--va. T__ j_ m___ s_____ n_______ T-m j- m-j- s-e-e- n-p-a-a- --------------------------- Tam je moja stereo naprava. 0
Телевизор је потпуно нов. Televi-or -- -opo---ma no-. T________ j_ p________ n___ T-l-v-z-r j- p-p-l-o-a n-v- --------------------------- Televizor je popolnoma nov. 0

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!