Рјечник

sr Везници 2   »   sl Vezniki 2

95 [деведесет и пет]

Везници 2

Везници 2

95 [petindevetdeset]

Vezniki 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Од када она не ради више? O- --a--ona---č-n---e--? O- k--- o-- v-- n- d---- O- k-a- o-a v-č n- d-l-? ------------------------ Od kdaj ona več ne dela? 0
Од њене удаје? Od ----e-por---? O- n---- p------ O- n-e-e p-r-k-? ---------------- Od njene poroke? 0
Да, она не ради више од када се удала. Ja, o---ne --la-v--,-o--ar s- -e-p--o-i-a. J-- o-- n- d--- v--- o---- s- j- p-------- J-, o-a n- d-l- v-č- o-k-r s- j- p-r-č-l-. ------------------------------------------ Ja, ona ne dela več, odkar se je poročila. 0
Од када се удала, она не ради више. Od-a--se j--poroč-la, -----la--eč. O---- s- j- p-------- n- d--- v--- O-k-r s- j- p-r-č-l-, n- d-l- v-č- ---------------------------------- Odkar se je poročila, ne dela več. 0
Од када се они познају, срећни су. Odka--se-poz-at----t- sr-č--. O---- s- p------- s-- s------ O-k-r s- p-z-a-a- s-a s-e-n-. ----------------------------- Odkar se poznata, sta srečna. 0
Од када имају децу, излазе ређе. Od-a----a-a--tr-----g-e--- ----d---a ve-. O---- i---- o------ g----- p-------- v--- O-k-r i-a-a o-r-k-, g-e-t- p-r-d-o-a v-n- ----------------------------------------- Odkar imata otroke, gresta poredkoma ven. 0
Када ће она телефонирати? K-aj-tele--ni--? K--- t---------- K-a- t-l-f-n-r-? ---------------- Kdaj telefonira? 0
За време вожње? Med--o--j-? M-- v------ M-d v-ž-j-? ----------- Med vožnjo? 0
Да, док вози ауто. J-, m---em -o-vo-------. J-- m----- k- v--- a---- J-, m-d-e- k- v-z- a-t-. ------------------------ Ja, medtem ko vozi avto. 0
Она телефонира док вози ауто. T-lefoni--,-m---em-----ozi--v--. T---------- m----- k- v--- a---- T-l-f-n-r-, m-d-e- k- v-z- a-t-. -------------------------------- Telefonira, medtem ko vozi avto. 0
Она гледа телевизију док пегла. Gle-a-t-l--i-i--, -e---- k- lik-. G---- t---------- m----- k- l---- G-e-a t-l-v-z-j-, m-d-e- k- l-k-. --------------------------------- Gleda televizijo, medtem ko lika. 0
Она слуша музику док ради задатке. Pos-----gla---- m-d--m-ko----avl-------e na-oge. P------ g------ m----- k- o------- s---- n------ P-s-u-a g-a-b-, m-d-e- k- o-r-v-j- s-o-e n-l-g-. ------------------------------------------------ Posluša glasbo, medtem ko opravlja svoje naloge. 0
Ја не видим ништа, када немам наочале. N---ne vi-im,---d-- ----m-oča-. N-- n- v----- k---- n---- o---- N-č n- v-d-m- k-d-r n-m-m o-a-. ------------------------------- Nič ne vidim, kadar nimam očal. 0
Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. N-č--- razu-----ka--- -e-gl-s-a-ta-- gl--na. N-- n- r------- k---- j- g----- t--- g------ N-č n- r-z-m-m- k-d-r j- g-a-b- t-k- g-a-n-. -------------------------------------------- Nič ne razumem, kadar je glasba tako glasna. 0
Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. N-- -e--oh--,-kad---im---n----. N-- n- v----- k---- i--- n----- N-č n- v-h-m- k-d-r i-a- n-h-d- ------------------------------- Nič ne voham, kadar imam nahod. 0
Ми узимамо такси, ако пада киша. Vze-i ---o-ta---- -e ----e-eva-o. V---- b--- t----- č- b- d-------- V-e-i b-m- t-k-i- č- b- d-ž-v-l-. --------------------------------- Vzeli bomo taksi, če bo deževalo. 0
Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. Šl- bom- -a poto-a-j--po-s-e--,--- --denemo--- --tu. Š-- b--- n- p-------- p- s----- č- z------- n- l---- Š-i b-m- n- p-t-v-n-e p- s-e-u- č- z-d-n-m- n- l-t-. ---------------------------------------------------- Šli bomo na potovanje po svetu, če zadenemo na lotu. 0
Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. Za--li-b-m- j----- -- -- -o-k--lu -r-šel. Z----- b--- j----- č- n- b- k---- p------ Z-č-l- b-m- j-s-i- č- n- b- k-a-u p-i-e-. ----------------------------------------- Začeli bomo jesti, če ne bo kmalu prišel. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језици Европске зједнице

Европску заједницу се састоји од преко 25 земаља. У будућности ће још већи број земаља постати њена чланица. Са новом земљом у ЕЗ улази и нови језик. У овом тренутку се у ЕЗ говори преко 20 језика. Сви језици Европске заједнице су равноправни. Ова језичка шароликост је фасцинирајућа појава. Али, она собом доноси и бројне проблеме. Скептици су мишљења да је језичка разноликост у ствари препрека. Они сматрају да омета ефикасну сарадњу. Многи су мишљења да треба увести један заједнички језик. Њиме би се споразумевале све земље. Али, ово није тако једноставно. Ни један језик се не може прогласити званичним језиком. Земље које говоре друге језике сматрале би се запостављеним. Сем тога, у Европи не постоји један истински неутралан језик... Чак ни један вештачки језик као што је есперанто не би функционисао. Разлог томе је да језици одражавају културу народа који их говоре. Зато ниједна земља не жели да се одрекне свог језика. Земље у језику виде део сопственог идентитета. Политика језика једна је од важнијих тема на дневном реду Европске заједнице. Чак постоји и институција Комесара за вишејезичност. Европска заједница има највећи број преводилаца. Око 3500 људи раде на омогућавању разумевања у оквиру ње. Ипак није увек могуће превести све документе. Ово би коштало много времена и превише новца. Највећи број докумената се углавном преводи само на неке језике. Ово мноштво језика за Европску заједницу представља један од највећих изазова. Европа треба да се уједини а да се толики идентитети при томе не изгубе.