Рјечник

sr Осећаји   »   sl Čustva

56 [педесет и шест]

Осећаји

Осећаји

56 [šestinpetdeset]

Čustva

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Бити расположен. Už-va-i U------ U-i-a-i ------- Uživati 0
Расположени смо. Mi ---v--- (-e ---mo-p-ij----).-- --dva-(Me---)-u-iv-v---s--------pr----n--. M- u------ (-- i---- p--------- / M---- (------ u------ (-- i---- p--------- M- u-i-a-o (-e i-a-o p-i-e-n-)- / M-d-a (-e-v-) u-i-a-a (-e i-a-a p-i-e-n-)- ---------------------------------------------------------------------------- Mi uživamo (se imamo prijetno). / Midva (Medve) uživava (se imava prijetno). 0
Нисмо расположени. Ne už-v-mo ---ivav--. N- u------ (--------- N- u-i-a-o (-ž-v-v-)- --------------------- Ne uživamo (uživava). 0
Плашити се. bat- -e b--- s- b-t- s- ------- bati se 0
Ја се плашим. Bo--m-se. B---- s-- B-j-m s-. --------- Bojim se. 0
Ја се не плашим. Ne --j-- se. N- b---- s-- N- b-j-m s-. ------------ Ne bojim se. 0
Имати времена im--- čas i---- č-- i-e-i č-s --------- imeti čas 0
Он има времена. On---a---s. O- i-- č--- O- i-a č-s- ----------- On ima čas. 0
Он нема времена. O- -ima--as-. O- n--- č---- O- n-m- č-s-. ------------- On nima časa. 0
Досађивати се dolg--a---- -e d---------- s- d-l-o-a-i-i s- -------------- dolgočasiti se 0
Она се досађује. Ona -- dol--čas-- (N-ej--- d---č-s.) O-- s- d--------- (---- j- d-------- O-a s- d-l-o-a-i- (-j-j j- d-l-č-s-) ------------------------------------ Ona se dolgočasi. (Njej je dolgčas.) 0
Она се не досађује. Ona--e-ne d-----a--. (--e--n- -olgčas.) O-- s- n- d--------- (---- n- d-------- O-a s- n- d-l-o-a-i- (-j-j n- d-l-č-s-) --------------------------------------- Ona se ne dolgočasi. (Njej ni dolgčas.) 0
Бити гладан b--- la--n b--- l---- b-t- l-č-n ---------- biti lačen 0
Јесте ли гладни? Ali--t- la-ni? A-- s-- l----- A-i s-e l-č-i- -------------- Ali ste lačni? 0
Ви нисте гладни? Al- n--t- lač--? A-- n---- l----- A-i n-s-e l-č-i- ---------------- Ali niste lačni? 0
Бити жедан bit---e--n b--- ž---- b-t- ž-j-n ---------- biti žejen 0
Они су жедни. Vi--t--ž--ni.---e s-----j---) V- s-- ž----- (-- s-- ž------ V- s-e ž-j-i- (-e s-e ž-j-e-) ----------------------------- Vi ste žejni. (Ve ste žejne.) 0
Они нису жедни. Vi-n--te---j-i----e-----e --j--.) V- n---- ž----- (-- n---- ž------ V- n-s-e ž-j-i- (-e n-s-e ž-j-e-) --------------------------------- Vi niste žejni. (Ve niste žejne.) 0

Тајни језици

Језицима другима саопштавамо шта мислимо и осећамо. Најважнија сврха језика је, дакле, разумевање. Али, људи понекад не желе да их свако разуме. Тада измишљају тајне језике. Тајни језици фасцинирају човечанство већ хиљадама година. Још је Јулије Цезар имао сопствени тајни језик. Он је слао шифриране поруке свуда по свом империјуму. Наравно да његови непријатељи нису били у стању да те поруке разумеју. Тајни језици су облик заштићене комуникације. Уз њихову помоћ се разликујемо од других људи. Њиме показујемо да спадамо у једну ексклузивну групу. Тајне језике користимо из бројних разлога. Љубавници су одвајкада писали шифроване поруке. Извесне професионалне групације такође имају сопствени тајни језик. Постоји језик мађионичара, лопова и пословних људи. Но тајни језици се понајвише употребљавају у политикчке сврхе. Тајне поруке су се употребљавале скоро у свим ратовима. Војне и обавештајне службе имају експерте за тајне језике. Криптологија је наука о дешифровању. Модерни кодови засновани су на компликованим математичким формулама. Њих је врло тешко дешифровати. Наш живот се не може замислити без шифрованих језика. Шифровани подаци се у данашње време користе у многим областима. Кредитне карте, имејлови - све функционише путем шифре. Тајни језици су посебно фасцинантни деци. Она уживају да са вршњацима размењују тајне поруке. Чак можемо рећи да су тајни језици корисни за дечји развој. Они унапређују креативност и осећај за језик.