Рјечник

sr У природи   »   sl V naravi

26 [двадесет и шест]

У природи

У природи

26 [šestindvajset]

V naravi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Видиш ли тамо кулу? Vidi--t-- st---? V---- t-- s----- V-d-š t-m s-o-p- ---------------- Vidiš tam stolp? 0
Видиш ли тамо планину? V-diš--a- ---o? V---- t-- g---- V-d-š t-m g-r-? --------------- Vidiš tam goro? 0
Видиш ли тамо село? Vidi--ta----s? V---- t-- v--- V-d-š t-m v-s- -------------- Vidiš tam vas? 0
Видиш ли тамо реку? Vid-- t-m----o? V---- t-- r---- V-d-š t-m r-k-? --------------- Vidiš tam reko? 0
Видиш ли тамо мост? V-d-----m--ost? V---- t-- m---- V-d-š t-m m-s-? --------------- Vidiš tam most? 0
Видиш ли тамо језеро? Vidiš---- jez---? V---- t-- j------ V-d-š t-m j-z-r-? ----------------- Vidiš tam jezero? 0
Она птица тамо ми се свиђа. T---- -tič-t---m-----v---. T---- p--- t-- m- j- v---- T-s-i p-i- t-m m- j- v-e-. -------------------------- Tisti ptič tam mi je všeč. 0
Оно дрво тамо ми се свиђа. Drev---a- mi--- -š-č. D---- t-- m- j- v---- D-e-o t-m m- j- v-e-. --------------------- Drevo tam mi je všeč. 0
Овај камен овде ми се свиђа. Ta k-me---u-aj m- je ----. T- k---- t---- m- j- v---- T- k-m-n t-k-j m- j- v-e-. -------------------------- Ta kamen tukaj mi je všeč. 0
Онај парк тамо ми се свиђа. T- par- m---- --eč. T- p--- m- j- v---- T- p-r- m- j- v-e-. ------------------- Ta park mi je všeč. 0
Онај врт тамо ми се свиђа. T---r--mi--e--šeč. T- v-- m- j- v---- T- v-t m- j- v-e-. ------------------ Ta vrt mi je všeč. 0
Овај цвет овде ми се свиђа. T---ože --k-j-s- m------. T- r--- t---- s- m- v---- T- r-ž- t-k-j s- m- v-e-. ------------------------- Te rože tukaj so mi všeč. 0
Мислим да је лепо. T----------i l--bk-. T- s- m- z-- l------ T- s- m- z-i l-u-k-. -------------------- To se mi zdi ljubko. 0
Мислим да је интересантно. T--s- mi zd- zan-----. T- s- m- z-- z-------- T- s- m- z-i z-n-m-v-. ---------------------- To se mi zdi zanimivo. 0
Мислим да је прелепо. T- -------d- -u--v-t-. T- s- m- z-- č-------- T- s- m- z-i č-d-v-t-. ---------------------- To se mi zdi čudovito. 0
Мислим да је ружно. To -e--i---- g--o. T- s- m- z-- g---- T- s- m- z-i g-d-. ------------------ To se mi zdi grdo. 0
Мислим да је досадно. To--- ---z---d-l-o-----. T- s- m- z-- d---------- T- s- m- z-i d-l-o-a-n-. ------------------------ To se mi zdi dolgočasno. 0
Мислим да је страшно. To-se ---zdi---r--no. T- s- m- z-- s------- T- s- m- z-i s-r-š-o- --------------------- To se mi zdi strašno. 0

Језици и изреке

Изреке постоје у сваком језику. Зато су оне важна одлика националног идентитета. У њима се одражавају вредности и норме једне земље. Оне имају општепознату, трајну форму - односно, не могу се мењати. Изреке су увек кратке и сажете. У њима се врло често употребљавају метафоре. Такође су многе од њих поетски конструисане. Већина изрека нам даје савете или објашњава правила понашања. Но неке од њих садрже у себи отворену критику. У њима се такође врло често употребљавају стереотипове. У њима се, дакле, ради о наводно типичним карактеристикама земаља и народа. Изреке имају дугу традицију. Аристотел их је хвалио, називајући их малим мудростима. Оне су важно стилско средство и у реторици и у књижевности. Њихова посебност је у томе да не губе на актуелности. У лингвистици постоји дисциплина која се бави само њима. Многе изреке постоје у неколиким језицима. При том могу бити лексички сличне. У том случају они који говоре различитим језиком употребљавају исте речи. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Друге изреке су семантички сличне. Оне исту идеју изражавају различитим речима. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Изреке нам помажу у бољем разумевању људи и култура. Најинтересантније су изреке које налазимо широм света. Оне се односе на “важне” теме из људског живота. Оне, дакле, обрађују универзална искуства. Оне нам показују да смо слични - без обзира којим језиком говоримо.
Да ли си знао?
Латвијски спада у источну групу балтичких језика. Говори га више од 2 милиона људи. Латвијски је с литванским у најужем сродству. Ипак, ова два језика нису пуно слични. Може се, значи, десити да се један Литванац и један Латвијац споразумевају на руском. И структура латвијског језика је мање архаична од литванског. У традиционалним песмама и стиховима има још пуно старинских елемената. Они указују на сродност латвијског у односу на литвански. Латвијски лексички фонд је веома занимљиво структуриран. Садржи пуно речи из других језика. Као на пример из немачког, шведског, руског или енглеског. Али неке речи су такође тек недавно створене јер су до сада једноставно недостајале у језику. Латвијски се пише латиничним словима и нагласак је на првом слогу у речи. Граматика познаје пуно посебности којих нема у другим језицима. Граматичка правила су, међутим, увек јасна и недвосмислена.