Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   et Küsimused – minevik 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [kaheksakümmend kuus]

Küsimused – minevik 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Mi-l--t---p-- ---k---si-? M------ l---- s- k------- M-l-i-t l-p-u s- k-n-s-d- ------------------------- Millist lipsu sa kandsid? 0
Који ауто си купио / купила? Mil---- --to ---ost--d? M------ a--- s- o------ M-l-i-e a-t- s- o-t-i-? ----------------------- Millise auto sa ostsid? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? Mi-li-e-a--l--e sa -e-li-i-? M------ a------ s- t-------- M-l-i-e a-a-e-e s- t-l-i-i-? ---------------------------- Millise ajalehe sa tellisid? 0
Кога сте видели? Ked--te -ä----? K--- t- n------ K-d- t- n-g-t-? --------------- Keda te nägite? 0
Кога сте срели? Ke-le------k---us--e? K------ t- k--------- K-l-e-a t- k-h-u-i-e- --------------------- Kellega te kohtusite? 0
Кога сте препознали? Ke--e--e -ra --n--it-? K---- t- ä-- t-------- K-l-e t- ä-a t-n-s-t-? ---------------------- Kelle te ära tundsite? 0
Када сте устали? Mi-l----- --kasite? M----- t- ä-------- M-l-a- t- ä-k-s-t-? ------------------- Millal te ärkasite? 0
Када сте почели? M---a- -e-a--s-----e? M----- t- a---------- M-l-a- t- a-u-t-s-t-? --------------------- Millal te alustasite? 0
Када сте престали? M--l-l ---lõ-et-si--? M----- t- l---------- M-l-a- t- l-p-t-s-t-? --------------------- Millal te lõpetasite? 0
Зашто сте се пробудили? Miks t- -rka-it-? M--- t- ä-------- M-k- t- ä-k-s-t-? ----------------- Miks te ärkasite? 0
Зашто сте постали учитељ? M--s te-õpe-----s h--kas-te? M--- t- õ-------- h--------- M-k- t- õ-e-a-a-s h-k-a-i-e- ---------------------------- Miks te õpetajaks hakkasite? 0
Зашто сте узели такси? M-ks-t- t---o---t---e? M--- t- t---- v------- M-k- t- t-k-o v-t-i-e- ---------------------- Miks te takso võtsite? 0
Одакле сте дошли? K--t -e----ite? K--- t- t------ K-s- t- t-l-t-? --------------- Kust te tulite? 0
Где сте ишли? K-h------ä----e? K--- t- l------- K-h- t- l-k-i-e- ---------------- Kuhu te läksite? 0
Где сте били? Ku- t- ol-t-? K-- t- o----- K-s t- o-i-e- ------------- Kus te olite? 0
Коме си помогао / помогла? Ke-- ----it--i-? K--- s- a------- K-d- s- a-t-s-d- ---------------- Keda sa aitasid? 0
Коме си писао / писала? K---e-- -- k---uta--d? K------ s- k---------- K-l-e-e s- k-r-u-a-i-? ---------------------- Kellele sa kirjutasid? 0
Коме си одговорио / одговорила? K-ll---------sta---? K------ s- v-------- K-l-e-e s- v-s-a-i-? -------------------- Kellele sa vastasid? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...