Рјечник

sr Негација 2   »   ro Negaţie 2

65 [шездесет и пет]

Негација 2

Негација 2

65 [şaizeci şi cinci]

Negaţie 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Да ли је прстен скуп? Es-- scump-in-lul? E--- s---- i------ E-t- s-u-p i-e-u-? ------------------ Este scump inelul? 0
Не, он кошта само стотину евра. N-,-nu--ostă -ecât-- s-tă-de-E--o. N-- n- c---- d---- o s--- d- E---- N-, n- c-s-ă d-c-t o s-t- d- E-r-. ---------------------------------- Nu, nu costă decât o sută de Euro. 0
Али ја имам само педесет. D---e-------mai----c-zec-. D-- e- a- n---- c--------- D-r e- a- n-m-i c-n-i-e-i- -------------------------- Dar eu am numai cincizeci. 0
Јеси ли већ готов / готовa? E-----a-- --j-? E--- g--- d---- E-t- g-t- d-j-? --------------- Eşti gata deja? 0
Не, још не. Nu- -nc- -u. N-- î--- n-- N-, î-c- n-. ------------ Nu, încă nu. 0
Али сам ускоро готов / готова. Dar i---i---su-- gat-. D-- i------ s--- g---- D-r i-e-i-t s-n- g-t-. ---------------------- Dar imediat sunt gata. 0
Желиш ли још супе? M-i-do---t- ----? M-- d------ s---- M-i d-r-ş-i s-p-? ----------------- Mai doreşti supă? 0
Не, не желим више. N----u--ai--o-esc. N-- n- m-- d------ N-, n- m-i d-r-s-. ------------------ Nu, nu mai doresc. 0
Али још један сладолед. Dar --c- - îng-e-ată. D-- î--- o î--------- D-r î-c- o î-g-e-a-ă- --------------------- Dar încă o îngheţată. 0
Станујеш ли већ дуго овде? Locuieşti-de--u-t t--- ai-i? L-------- d- m--- t--- a---- L-c-i-ş-i d- m-l- t-m- a-c-? ---------------------------- Locuieşti de mult timp aici? 0
Не, тек један месец. Nu----i------ -un-. N-- a--- d- o l---- N-, a-i- d- o l-n-. ------------------- Nu, abia de o lună. 0
Али већ познајем много људи. D-r c-no-c -ej---u-t- per-----. D-- c----- d--- m---- p-------- D-r c-n-s- d-j- m-l-e p-r-o-n-. ------------------------------- Dar cunosc deja multe persoane. 0
Путујеш ли сутра кући? Me--i mâ-ne--ca--? M---- m---- a----- M-r-i m-i-e a-a-ă- ------------------ Mergi mâine acasă? 0
Не, тек за викенд. Nu---u-ai-la----------e-săptă-ână. N-- n---- l- s------ d- s--------- N-, n-m-i l- s-â-ş-t d- s-p-ă-â-ă- ---------------------------------- Nu, numai la sfârşit de săptămână. 0
Али се враћам већ у недељу. Da- mă--n-orc d--a-d-minic-. D-- m- î----- d--- d-------- D-r m- î-t-r- d-j- d-m-n-c-. ---------------------------- Dar mă întorc deja duminică. 0
Да ли је твоја ћерка већ одрасла? Fi-c--ta------d--a-m-j--ă? F---- t- e--- d--- m------ F-i-a t- e-t- d-j- m-j-r-? -------------------------- Fiica ta este deja majoră? 0
Не, она има тек седамнаест година. Nu, --- -u--i şa-te-pr--ec--ani. N-- a-- n---- ş------------ a--- N-, a-e n-m-i ş-p-e-p-e-e-e a-i- -------------------------------- Nu, are numai şaptesprezece ani. 0
Али она већ има момка. Dar are ---a--n priet--. D-- a-- d--- u- p------- D-r a-e d-j- u- p-i-t-n- ------------------------ Dar are deja un prieten. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Шта нам речи говоре

на свету постојe милиони књига. Колико их је до данас написано, тачно се не зна. У њима се налази огромно знање. Када би их неко све прочитао, знао би о животу много тога. Зато што нам књиге показују на који начин се мења свет у коме живимо. Свака време има своје књиге. Из њих се може сазнати шта је људима важно. На жалост, нема никога ко би могао прочитати сваку књигу. Али, модерна технологија нам може помоћи у анализи књига. Путем дигитализације књиге се могу чувати електронским путем - као и подаци. Потом се њихов садржај може анализирати. На тај начин лингвисти долазе до тога како се језик мењао. Још је занимљивије бројати колико се често поједине речи употребљавају. На тај начин се може препознати значај извесних ствари. Научници су проучили преко пет милиона књига. У питању су биле књиге из последњих пет векова. При том је анализирано 500 милијарди речи. Фреквентност речи показала је како су људи некада живели, а како живе данас. У језику се огледају идеје и трендови. Реч мушкарци , на пример, је изгубила на значењу. У данашње време користи се много ређе него у прошлости. Употреба речи жене , напротив, све више добија на значају. Кад посматрамо речи, такође можемо доћи до тога шта радо једемо. Педесетих година је реч сладолед била врло важна. Онда су на популарности добиле речи пица и паста . Већ неколико година је популаран појам суши . За све који воле језике има једна добра вест ... Из године у годину, језик добија све више речи!