Рјечник

sr Негација 2   »   ro Negaţie 2

65 [шездесет и пет]

Негација 2

Негација 2

65 [şaizeci şi cinci]

Negaţie 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Да ли је прстен скуп? Este-s--m- -n-l-l? E___ s____ i______ E-t- s-u-p i-e-u-? ------------------ Este scump inelul? 0
Не, он кошта само стотину евра. N-- nu c-s---de--t o-s-t---e ----. N__ n_ c____ d____ o s___ d_ E____ N-, n- c-s-ă d-c-t o s-t- d- E-r-. ---------------------------------- Nu, nu costă decât o sută de Euro. 0
Али ја имам само педесет. Dar-e- -m --m-i-c--ci--c-. D__ e_ a_ n____ c_________ D-r e- a- n-m-i c-n-i-e-i- -------------------------- Dar eu am numai cincizeci. 0
Јеси ли већ готов / готовa? E-t--g-t--deja? E___ g___ d____ E-t- g-t- d-j-? --------------- Eşti gata deja? 0
Не, још не. N-- î----nu. N__ î___ n__ N-, î-c- n-. ------------ Nu, încă nu. 0
Али сам ускоро готов / готова. D-----e-i-t---n- g---. D__ i______ s___ g____ D-r i-e-i-t s-n- g-t-. ---------------------- Dar imediat sunt gata. 0
Желиш ли још супе? M-- ----ş-i--up-? M__ d______ s____ M-i d-r-ş-i s-p-? ----------------- Mai doreşti supă? 0
Не, не желим више. N-,--- m-- -----c. N__ n_ m__ d______ N-, n- m-i d-r-s-. ------------------ Nu, nu mai doresc. 0
Али још један сладолед. Dar---c- o î--h-ţ-tă. D__ î___ o î_________ D-r î-c- o î-g-e-a-ă- --------------------- Dar încă o îngheţată. 0
Станујеш ли већ дуго овде? Lo-ui-şt---e -ult ---p ---i? L________ d_ m___ t___ a____ L-c-i-ş-i d- m-l- t-m- a-c-? ---------------------------- Locuieşti de mult timp aici? 0
Не, тек један месец. N-- abia d------n-. N__ a___ d_ o l____ N-, a-i- d- o l-n-. ------------------- Nu, abia de o lună. 0
Али већ познајем много људи. Da- --n-s--d--a--ulte--ers--ne. D__ c_____ d___ m____ p________ D-r c-n-s- d-j- m-l-e p-r-o-n-. ------------------------------- Dar cunosc deja multe persoane. 0
Путујеш ли сутра кући? M------âine a---ă? M____ m____ a_____ M-r-i m-i-e a-a-ă- ------------------ Mergi mâine acasă? 0
Не, тек за викенд. N---numa---- --âr-it de -ăp-ă-ână. N__ n____ l_ s______ d_ s_________ N-, n-m-i l- s-â-ş-t d- s-p-ă-â-ă- ---------------------------------- Nu, numai la sfârşit de săptămână. 0
Али се враћам већ у недељу. Da--m------r- dej----mi-i--. D__ m_ î_____ d___ d________ D-r m- î-t-r- d-j- d-m-n-c-. ---------------------------- Dar mă întorc deja duminică. 0
Да ли је твоја ћерка већ одрасла? F-i-a ta---te----a-m-jor-? F____ t_ e___ d___ m______ F-i-a t- e-t- d-j- m-j-r-? -------------------------- Fiica ta este deja majoră? 0
Не, она има тек седамнаест година. N---a-e-num-i --p-e-p-e--ce a--. N__ a__ n____ ş____________ a___ N-, a-e n-m-i ş-p-e-p-e-e-e a-i- -------------------------------- Nu, are numai şaptesprezece ani. 0
Али она већ има момка. Da--are -ej- un--r-e-en. D__ a__ d___ u_ p_______ D-r a-e d-j- u- p-i-t-n- ------------------------ Dar are deja un prieten. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + румунски (1-100) МП3 румунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Шта нам речи говоре

на свету постојe милиони књига. Колико их је до данас написано, тачно се не зна. У њима се налази огромно знање. Када би их неко све прочитао, знао би о животу много тога. Зато што нам књиге показују на који начин се мења свет у коме живимо. Свака време има своје књиге. Из њих се може сазнати шта је људима важно. На жалост, нема никога ко би могао прочитати сваку књигу. Али, модерна технологија нам може помоћи у анализи књига. Путем дигитализације књиге се могу чувати електронским путем - као и подаци. Потом се њихов садржај може анализирати. На тај начин лингвисти долазе до тога како се језик мењао. Још је занимљивије бројати колико се често поједине речи употребљавају. На тај начин се може препознати значај извесних ствари. Научници су проучили преко пет милиона књига. У питању су биле књиге из последњих пет векова. При том је анализирано 500 милијарди речи. Фреквентност речи показала је како су људи некада живели, а како живе данас. У језику се огледају идеје и трендови. Реч мушкарци , на пример, је изгубила на значењу. У данашње време користи се много ређе него у прошлости. Употреба речи жене , напротив, све више добија на значају. Кад посматрамо речи, такође можемо доћи до тога шта радо једемо. Педесетих година је реч сладолед била врло важна. Онда су на популарности добиле речи пица и паста . Већ неколико година је популаран појам суши . За све који воле језике има једна добра вест ... Из године у годину, језик добија све више речи!