Рјечник

sr Негација 2   »   fi Kieltomuoto 2

65 [шездесет и пет]

Негација 2

Негација 2

65 [kuusikymmentäviisi]

Kieltomuoto 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Да ли је прстен скуп? O----t--- sorm-s k-l-i-? O--- t--- s----- k------ O-k- t-m- s-r-u- k-l-i-? ------------------------ Onko tämä sormus kallis? 0
Не, он кошта само стотину евра. E----e --ks--------sa-a-e-r-a. E-- s- m----- v--- s--- e----- E-, s- m-k-a- v-i- s-t- e-r-a- ------------------------------ Ei, se maksaa vain sata euroa. 0
Али ја имам само педесет. Mu-ta m--u--a--- -a-n--ii-iky-men--. M---- m------ o- v--- v------------- M-t-a m-n-l-a o- v-i- v-i-i-y-m-n-ä- ------------------------------------ Mutta minulla on vain viisikymmentä. 0
Јеси ли већ готов / готовa? O-e--o -o v-l-is? O----- j- v------ O-e-k- j- v-l-i-? ----------------- Oletko jo valmis? 0
Не, још не. Ei,-e----el-. E-- e- v----- E-, e- v-e-ä- ------------- Ei, en vielä. 0
Али сам ускоро готов / готова. M--t- ------ohta--a-m-s. M---- o--- k---- v------ M-t-a o-e- k-h-a v-l-i-. ------------------------ Mutta olen kohta valmis. 0
Желиш ли још супе? H-l-ai---------l- ke-tt--? H---------- v---- k------- H-l-a-s-t-o v-e-ä k-i-t-a- -------------------------- Haluaisitko vielä keittoa? 0
Не, не желим више. E-, e- -a-ua e-ää. E-- e- h---- e---- E-, e- h-l-a e-ä-. ------------------ Ei, en halua enää. 0
Али још један сладолед. M--ta hal-----n v---ä---ä---ö-. M---- h-------- v---- j-------- M-t-a h-l-a-s-n v-e-ä j-ä-e-ö-. ------------------------------- Mutta haluaisin vielä jäätelön. 0
Станујеш ли већ дуго овде? O-et----s-n-t --u-- -ä--l-? O----- a----- k---- t------ O-e-k- a-u-u- k-u-n t-ä-l-? --------------------------- Oletko asunut kauan täällä? 0
Не, тек један месец. E----asta-k---a--e-. E-- v---- k--------- E-, v-s-a k-u-a-d-n- -------------------- En, vasta kuukauden. 0
Али већ познајем много људи. M-----tu-nen j---aljo- ----s-ä. M---- t----- j- p----- i------- M-t-a t-n-e- j- p-l-o- i-m-s-ä- ------------------------------- Mutta tunnen jo paljon ihmisiä. 0
Путујеш ли сутра кући? Lä-d--k---u--en------i--? L------- h------- k------ L-h-e-k- h-o-e-n- k-t-i-? ------------------------- Lähdetkö huomenna kotiin? 0
Не, тек за викенд. En---ast---i-kon-----na. E-- v---- v------------- E-, v-s-a v-i-o-l-p-u-a- ------------------------ En, vasta viikonloppuna. 0
Али се враћам већ у недељу. Mu----t---n -o-sun---t-i-a t--a--i-. M---- t---- j- s---------- t-------- M-t-a t-l-n j- s-n-u-t-i-a t-k-i-i-. ------------------------------------ Mutta tulen jo sunnuntaina takaisin. 0
Да ли је твоја ћерка већ одрасла? Onk- -yt----s-----aiku-ne-? O--- t-------- j- a-------- O-k- t-t-ä-e-i j- a-k-i-e-? --------------------------- Onko tyttäresi jo aikuinen? 0
Не, она има тек седамнаест година. Ei- --- ---vast- s-its-m-n---s--. E-- h-- o- v---- s--------------- E-, h-n o- v-s-a s-i-s-m-n-o-s-a- --------------------------------- Ei, hän on vasta seitsemäntoista. 0
Али она већ има момка. Mu--- ---el-- o---o -o----s---ä. M---- h------ o- j- p----------- M-t-a h-n-l-ä o- j- p-i-a-s-ä-ä- -------------------------------- Mutta hänellä on jo poikaystävä. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Шта нам речи говоре

на свету постојe милиони књига. Колико их је до данас написано, тачно се не зна. У њима се налази огромно знање. Када би их неко све прочитао, знао би о животу много тога. Зато што нам књиге показују на који начин се мења свет у коме живимо. Свака време има своје књиге. Из њих се може сазнати шта је људима важно. На жалост, нема никога ко би могао прочитати сваку књигу. Али, модерна технологија нам може помоћи у анализи књига. Путем дигитализације књиге се могу чувати електронским путем - као и подаци. Потом се њихов садржај може анализирати. На тај начин лингвисти долазе до тога како се језик мењао. Још је занимљивије бројати колико се често поједине речи употребљавају. На тај начин се може препознати значај извесних ствари. Научници су проучили преко пет милиона књига. У питању су биле књиге из последњих пет векова. При том је анализирано 500 милијарди речи. Фреквентност речи показала је како су људи некада живели, а како живе данас. У језику се огледају идеје и трендови. Реч мушкарци , на пример, је изгубила на значењу. У данашње време користи се много ређе него у прошлости. Употреба речи жене , напротив, све више добија на значају. Кад посматрамо речи, такође можемо доћи до тога шта радо једемо. Педесетих година је реч сладолед била врло важна. Онда су на популарности добиле речи пица и паста . Већ неколико година је популаран појам суши . За све који воле језике има једна добра вест ... Из године у годину, језик добија све више речи!