Zbirka izraza

hr Raditi   »   uk Робота

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [п’ятдесят п’ять]

55 [pʺyatdesyat pʺyatʹ]

Робота

[Robota]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Što ste po zanimanju? Хто В---- пр---с-є-? Х-- В- з- п--------- Х-о В- з- п-о-е-і-ю- -------------------- Хто Ви за професією? 0
K-t- V- za-p-o----y--u? K--- V- z- p----------- K-t- V- z- p-o-e-i-e-u- ----------------------- Khto Vy za profesiyeyu?
Moj muž je liječnik po zanimanju. Мі- -оло-і-----ікар-----ро-е---ю. М-- ч------ – л---- з- п--------- М-й ч-л-в-к – л-к-р з- п-о-е-і-ю- --------------------------------- Мій чоловік – лікар за професією. 0
M--̆ -h--o--k----i-a- -a--rof-si-ey-. M--- c------- – l---- z- p----------- M-y- c-o-o-i- – l-k-r z- p-o-e-i-e-u- ------------------------------------- Miy̆ cholovik – likar za profesiyeyu.
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. Я-п-ац-ю-ме-се-т-о- -а-п-- -та-к-. Я п----- м--------- н- п-- с------ Я п-а-ю- м-д-е-т-о- н- п-в с-а-к-. ---------------------------------- Я працюю медсестрою на пів ставки. 0
Y- pr----uyu--edse-t---- na pi--sta---. Y- p-------- m---------- n- p-- s------ Y- p-a-s-u-u m-d-e-t-o-u n- p-v s-a-k-. --------------------------------------- YA pratsyuyu medsestroyu na piv stavky.
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. С-о-о--и --де-о -т-и--в--- пенсію. С---- м- б----- о--------- п------ С-о-о м- б-д-м- о-р-м-в-т- п-н-і-. ---------------------------------- Скоро ми будемо отримувати пенсію. 0
Skoro------de-- otry--v--- --nsiyu. S---- m- b----- o--------- p------- S-o-o m- b-d-m- o-r-m-v-t- p-n-i-u- ----------------------------------- Skoro my budemo otrymuvaty pensiyu.
Ali porezi su visoki. Але-пода-к--в-с-кі. А-- п------ в------ А-е п-д-т-и в-с-к-. ------------------- Але податки високі. 0
Ale p-d------y-o-i. A-- p------ v------ A-e p-d-t-y v-s-k-. ------------------- Ale podatky vysoki.
I zdravstveno osiguranje je skupo. І-----трах---ння ----ге. І м------------- д------ І м-д-т-а-у-а-н- д-р-г-. ------------------------ І медстрахування дороге. 0
I---d-t-a-h-----y- dor-he. I m--------------- d------ I m-d-t-a-h-v-n-y- d-r-h-. -------------------------- I medstrakhuvannya dorohe.
Što želiš jednom postati? К-м-ти-х---ш-к-лис- с----? К-- т- х---- к----- с----- К-м т- х-ч-ш к-л-с- с-а-и- -------------------------- Ким ти хочеш колись стати? 0
Kym-t---h-c-es- ----s--s-a-y? K-- t- k------- k----- s----- K-m t- k-o-h-s- k-l-s- s-a-y- ----------------------------- Kym ty khochesh kolysʹ staty?
Želim biti inženjer. Я х-тів-би --ат- ін-е--р--. Я х---- б- с---- і--------- Я х-т-в б- с-а-и і-ж-н-р-м- --------------------------- Я хотів би стати інженером. 0
YA--h-ti- b---t----in-h-ner--. Y- k----- b- s---- i---------- Y- k-o-i- b- s-a-y i-z-e-e-o-. ------------------------------ YA khotiv by staty inzhenerom.
Želim studirati na sveučilištu. Я х-ч--на-чатися-- -н-в-р----т-. Я х--- н-------- в у------------ Я х-ч- н-в-а-и-я в у-і-е-с-т-т-. -------------------------------- Я хочу навчатися в університеті. 0
Y--kho-h----vch-----a-v u----rsyt--i. Y- k----- n---------- v u------------ Y- k-o-h- n-v-h-t-s-a v u-i-e-s-t-t-. ------------------------------------- YA khochu navchatysya v universyteti.
Ja sam pripravnik. Я п------ан-. Я п---------- Я п-а-т-к-н-. ------------- Я практикант. 0
Y- -ra--y--nt. Y- p---------- Y- p-a-t-k-n-. -------------- YA praktykant.
Ne zarađujem puno. Я зар-б-я---еба-а--. Я з------- н-------- Я з-р-б-я- н-б-г-т-. -------------------- Я заробляю небагато. 0
Y--z---b----- ---a--t-. Y- z--------- n-------- Y- z-r-b-y-y- n-b-h-t-. ----------------------- YA zaroblyayu nebahato.
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. Я -р-х-джу п---тику за ------ом. Я п------- п------- з- к-------- Я п-о-о-ж- п-а-т-к- з- к-р-о-о-. -------------------------------- Я проходжу практику за кордоном. 0
Y- pro-ho-z----rak-yk--z--ko--o-om. Y- p--------- p------- z- k-------- Y- p-o-h-d-h- p-a-t-k- z- k-r-o-o-. ----------------------------------- YA prokhodzhu praktyku za kordonom.
Ovo je moj šef. Ц- ----ке-ів-ик. Ц- м-- к-------- Ц- м-й к-р-в-и-. ---------------- Це мій керівник. 0
T-e-miy- ---iv-y-. T-- m--- k-------- T-e m-y- k-r-v-y-. ------------------ Tse miy̆ kerivnyk.
Imam drage kolege. Я м-ю-л-б-я-н-- к--е-. Я м-- л-------- к----- Я м-ю л-б-я-н-х к-л-г- ---------------------- Я маю люб’язних колег. 0
Y--m-yu-ly-bʺ-az-yk--ko-eh. Y- m--- l----------- k----- Y- m-y- l-u-ʺ-a-n-k- k-l-h- --------------------------- YA mayu lyubʺyaznykh koleh.
U podne uvijek idemo u kantinu. На-обід -и--------х------до----ль-і. Н- о--- м- з----- х----- д- ї------- Н- о-і- м- з-в-д- х-д-м- д- ї-а-ь-і- ------------------------------------ На обід ми завжди ходимо до їдальні. 0
Na-o-id my-za-z-d---ho-y-- do ---a---i. N- o--- m- z------ k------ d- i-------- N- o-i- m- z-v-h-y k-o-y-o d- i-d-l-n-. --------------------------------------- Na obid my zavzhdy khodymo do ïdalʹni.
Tražim radno mjesto. Я ш--а------т-. Я ш---- р------ Я ш-к-ю р-б-т-. --------------- Я шукаю роботу. 0
Y---huk-yu ---o-u. Y- s------ r------ Y- s-u-a-u r-b-t-. ------------------ YA shukayu robotu.
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. Я--же --к ---ро--т----- бе---б-тна. Я в-- р-- б---------- / б---------- Я в-е р-к б-з-о-і-н-й / б-з-о-і-н-. ----------------------------------- Я вже рік безробітний / безробітна. 0
Y- v---------e-rob---yy̆-- --z-o--t-a. Y- v--- r-- b----------- / b---------- Y- v-h- r-k b-z-o-i-n-y- / b-z-o-i-n-. -------------------------------------- YA vzhe rik bezrobitnyy̆ / bezrobitna.
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. У-ц-- -р-ї-- --за-а-а-о бе-роб-т-их. У ц-- к----- є з------- б----------- У ц-й к-а-н- є з-б-г-т- б-з-о-і-н-х- ------------------------------------ У цій країні є забагато безробітних. 0
U -si-- kr-i-ni y-----a--t---e--obit-ykh. U t---- k------ y- z------- b------------ U t-i-̆ k-a-̈-i y- z-b-h-t- b-z-o-i-n-k-. ----------------------------------------- U tsiy̆ kraïni ye zabahato bezrobitnykh.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?