Zbirka izraza

hr Raditi   »   sv Arbeta

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [femtiofem]

Arbeta

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
Što ste po zanimanju? V---har -- -ör-yrke? Vad har ni för yrke? V-d h-r n- f-r y-k-? -------------------- Vad har ni för yrke? 0
Moj muž je liječnik po zanimanju. M-----n är --kar--ti-l---ke-. Min man är läkare till yrket. M-n m-n ä- l-k-r- t-l- y-k-t- ----------------------------- Min man är läkare till yrket. 0
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. Jag ------r----t-- -om--j-ksk-ters-a. Jag arbetar deltid som sjuksköterska. J-g a-b-t-r d-l-i- s-m s-u-s-ö-e-s-a- ------------------------------------- Jag arbetar deltid som sjuksköterska. 0
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. Sn--- få- v--pen--on. Snart får vi pension. S-a-t f-r v- p-n-i-n- --------------------- Snart får vi pension. 0
Ali porezi su visoki. M-- ---t-er-a ----öga. Men skatterna är höga. M-n s-a-t-r-a ä- h-g-. ---------------------- Men skatterna är höga. 0
I zdravstveno osiguranje je skupo. O-h s--k-----k----en----h--. Och sjukförsäkringen är hög. O-h s-u-f-r-ä-r-n-e- ä- h-g- ---------------------------- Och sjukförsäkringen är hög. 0
Što želiš jednom postati? Va- v-l---u-bli? Vad vill du bli? V-d v-l- d- b-i- ---------------- Vad vill du bli? 0
Želim biti inženjer. J-g -il- --i---g-nj--. Jag vill bli ingenjör. J-g v-l- b-i i-g-n-ö-. ---------------------- Jag vill bli ingenjör. 0
Želim studirati na sveučilištu. Ja--vi---stu------- --iv------t. Jag vill studera på universitet. J-g v-l- s-u-e-a p- u-i-e-s-t-t- -------------------------------- Jag vill studera på universitet. 0
Ja sam pripravnik. Ja- ä----a--ik---. Jag är praktikant. J-g ä- p-a-t-k-n-. ------------------ Jag är praktikant. 0
Ne zarađujem puno. J-g tjä-a- --te myc-et. Jag tjänar inte mycket. J-g t-ä-a- i-t- m-c-e-. ----------------------- Jag tjänar inte mycket. 0
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. J-g --ak--s---- --om-an--. Jag praktiserar utomlands. J-g p-a-t-s-r-r u-o-l-n-s- -------------------------- Jag praktiserar utomlands. 0
Ovo je moj šef. De- -är ä- -in----f. Det där är min chef. D-t d-r ä- m-n c-e-. -------------------- Det där är min chef. 0
Imam drage kolege. Jag-ha---rev--g----l-e---. Jag har trevliga kollegor. J-g h-r t-e-l-g- k-l-e-o-. -------------------------- Jag har trevliga kollegor. 0
U podne uvijek idemo u kantinu. V-d ----h------r--- -l---d ti-l----so---r--t---angen. Vid lunchtid går vi alltid till personalrestaurangen. V-d l-n-h-i- g-r v- a-l-i- t-l- p-r-o-a-r-s-a-r-n-e-. ----------------------------------------------------- Vid lunchtid går vi alltid till personalrestaurangen. 0
Tražim radno mjesto. Jag sö-e---n-an-t-ll----. Jag söker en anställning. J-g s-k-r e- a-s-ä-l-i-g- ------------------------- Jag söker en anställning. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. Ja---ar va--t -r--t-lö- i ett å-. Jag har varit arbetslös i ett år. J-g h-r v-r-t a-b-t-l-s i e-t å-. --------------------------------- Jag har varit arbetslös i ett år. 0
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. I -et -ä- l-n--- fin-s --- --l---ör --n-a -rb-----s-. I det här landet finns det allt för många arbetslösa. I d-t h-r l-n-e- f-n-s d-t a-l- f-r m-n-a a-b-t-l-s-. ----------------------------------------------------- I det här landet finns det allt för många arbetslösa. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?