Guia de conversação

pt Determinantes possessivos 1   »   sr Присвојне заменице 1

66 [sessenta e seis]

Determinantes possessivos 1

Determinantes possessivos 1

66 [шездесет и шест]

66 [šezdeset i šest]

Присвојне заменице 1

[Prisvojne zamenice 1]

Escolha como deseja ver a tradução:   
Português (PT) Sérvio Tocar mais
eu – meu / minha ј--- --ј-/ -о------оје ј- – м-- / м--- / м--- ј- – м-ј / м-ј- / м-ј- ---------------------- ја – мој / моја / моје 0
j--– -oj----o---/-m-je j- – m-- / m--- / m--- j- – m-j / m-j- / m-j- ---------------------- ja – moj / moja / moje
Eu não encontro a minha chave. Ј---е-мо-у-на-и м-ј кљу-. Ј- н- м--- н--- м-- к---- Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј к-у-. ------------------------- Ја не могу наћи мој кључ. 0
Ja -e mogu-naći mo---lj-č. J- n- m--- n---- m-- k----- J- n- m-g- n-c-i m-j k-j-č- --------------------------- Ja ne mogu naći moj ključ.
Eu não encontro o meu bilhete. Ј- -- м-гу -аћи м----воз------ту. Ј- н- м--- н--- м--- в---- к----- Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј- в-з-у к-р-у- --------------------------------- Ја не могу наћи моју возну карту. 0
Ja -- mo-u---c-i ---u --z-u-k---u. J- n- m--- n---- m--- v---- k----- J- n- m-g- n-c-i m-j- v-z-u k-r-u- ---------------------------------- Ja ne mogu naći moju voznu kartu.
tu – teu / tua ти------- - т--ј- /---оје т- – т--- / т---- / т---- т- – т-о- / т-о-а / т-о-е ------------------------- ти – твој / твоја / твоје 0
t- --t----/ --o-a /--vo-e t- – t--- / t---- / t---- t- – t-o- / t-o-a / t-o-e ------------------------- ti – tvoj / tvoja / tvoje
Encontraste a tua chave? Је-- -и--------в----љ-ч? Ј--- л- н---- т--- к---- Ј-с- л- н-ш-о т-о- к-у-? ------------------------ Јеси ли нашао твој кључ? 0
J--- li-n--ao----- ----č? J--- l- n---- t--- k----- J-s- l- n-š-o t-o- k-j-č- ------------------------- Jesi li našao tvoj ključ?
Encontraste o teu bilhete? Ј--и-ли-н-----т-оју ----у --р-у? Ј--- л- н---- т---- в---- к----- Ј-с- л- н-ш-о т-о-у в-з-у к-р-у- -------------------------------- Јеси ли нашао твоју возну карту? 0
J-si-li n-ša- --oj- vozn--ka-t-? J--- l- n---- t---- v---- k----- J-s- l- n-š-o t-o-u v-z-u k-r-u- -------------------------------- Jesi li našao tvoju voznu kartu?
ele – dele он --њ-----/-ње-о-а-/-њ----о о- – њ---- / њ----- / њ----- о- – њ-г-в / њ-г-в- / њ-г-в- ---------------------------- он – његов / његова / његово 0
on – nj-go-----j-go---- n--g-vo o- – n----- / n------ / n------ o- – n-e-o- / n-e-o-a / n-e-o-o ------------------------------- on – njegov / njegova / njegovo
Sabes onde é que está a chave dele? Зн-- ли-г-е ј--ње--в-к-уч? З--- л- г-- ј- њ---- к---- З-а- л- г-е ј- њ-г-в к-у-? -------------------------- Знаш ли где је његов кључ? 0
Zn----i-gde--e n--go- ---uč? Z--- l- g-- j- n----- k----- Z-a- l- g-e j- n-e-o- k-j-č- ---------------------------- Znaš li gde je njegov ključ?
Sabes onde é que está o bilhete dele? Зн-- -- гд---е ---о-а во-на-ка-та? З--- л- г-- ј- њ----- в---- к----- З-а- л- г-е ј- њ-г-в- в-з-а к-р-а- ---------------------------------- Знаш ли где је његова возна карта? 0
Zna--li-g-e-----j-g----v-----k-rt-? Z--- l- g-- j- n------ v---- k----- Z-a- l- g-e j- n-e-o-a v-z-a k-r-a- ----------------------------------- Znaš li gde je njegova vozna karta?
ela – dela о-а-- -е- - -ена-/-њ-но о-- – њ-- / њ--- / њ--- о-а – њ-н / њ-н- / њ-н- ----------------------- она – њен / њена / њено 0
o-- - njen-- -j--- ---j-no o-- – n--- / n---- / n---- o-a – n-e- / n-e-a / n-e-o -------------------------- ona – njen / njena / njeno
O dinheiro dela desapareceu. Њ-н -о-а--је ----ао. Њ-- н---- ј- н------ Њ-н н-в-ц ј- н-с-а-. -------------------- Њен новац је нестао. 0
Nj-- no--c-je-n-stao. N--- n---- j- n------ N-e- n-v-c j- n-s-a-. --------------------- Njen novac je nestao.
E o cartão de crédito dela também desapareceu. Њен- кре---н--карт-ц- је-та-о-----ст---. Њ--- к------- к------ ј- т----- н------- Њ-н- к-е-и-н- к-р-и-а ј- т-к-ђ- н-с-а-а- ---------------------------------------- Њена кредитна картица је такође нестала. 0
Njen- -------a k-r-ica j-----o---n--t--a. N---- k------- k------ j- t----- n------- N-e-a k-e-i-n- k-r-i-a j- t-k-đ- n-s-a-a- ----------------------------------------- Njena kreditna kartica je takođe nestala.
nós – nosso / nossa ми---н-- / -а-а-- --ше м- – н-- / н--- / н--- м- – н-ш / н-ш- / н-ш- ---------------------- ми – наш / наша / наше 0
mi –---- --n--- / -aše m- – n-- / n--- / n--- m- – n-š / n-š- / n-š- ---------------------- mi – naš / naša / naše
O nosso avô está doente. Наш-д-д- -е--о-ес-а-. Н-- д--- ј- б-------- Н-ш д-д- ј- б-л-с-а-. --------------------- Наш деда је болестан. 0
N----eda je -o--st-n. N-- d--- j- b-------- N-š d-d- j- b-l-s-a-. --------------------- Naš deda je bolestan.
A nossa avó está bem de saúde. Н-ша -----је-зд-ав-. Н--- б--- ј- з------ Н-ш- б-к- ј- з-р-в-. -------------------- Наша бака је здрава. 0
Naš--b-k--j--zdrava. N--- b--- j- z------ N-š- b-k- j- z-r-v-. -------------------- Naša baka je zdrava.
vós – vosso / vossa в--- в-ш-/-в-ша -----е в- – в-- / в--- / в--- в- – в-ш / в-ш- / в-ш- ---------------------- ви – ваш / ваша / ваше 0
vi-–---- / v-ša-----še v- – v-- / v--- / v--- v- – v-š / v-š- / v-š- ---------------------- vi – vaš / vaša / vaše
Meninos, onde é que está o vosso pai? Д-цо, где-ј- -аш-та-а? Д---- г-- ј- в-- т---- Д-ц-, г-е ј- в-ш т-т-? ---------------------- Децо, где је ваш тата? 0
Deco, gd- ---vaš -a-a? D---- g-- j- v-- t---- D-c-, g-e j- v-š t-t-? ---------------------- Deco, gde je vaš tata?
Meninos, onde é que está a vossa mãe? Д-цо---де-ј- -а----ам-? Д---- г-- ј- в--- м---- Д-ц-, г-е ј- в-ш- м-м-? ----------------------- Децо, где је ваша мама? 0
De--, --e -- v-š- -a--? D---- g-- j- v--- m---- D-c-, g-e j- v-š- m-m-? ----------------------- Deco, gde je vaša mama?

Descarga MP3 (.zip ficheiros)

Nenhum vídeo encontrado!

Linguagem criativa

A criatividade é atualmente um atributo importante. Todos desejam ser criativos. Pois as pessoas criativas são consideradas inteligentes. Também a nossa língua devia ser criativa. Antigamente, tentava-se falar o mais corretamente possível. Atualmente, deseja-se que consigamos falar o mais criativamente possível. Um exemplo disso é a publicidade e os novos meios de comunicação. Eles exemplificam o modo como se pode brincar com a língua. Há cerca de 50 anos que a criatividade tem vindo a ganhar maior importância. Há até mesmo uma área da investigação que se ocupa deste fenómeno. Estes processos criativos são investigados por psicólogos, pedagogos e filósofos. A criatividade é, assim, definida como uma capacidade para se produzir algo novo. Deste modo, um falante criativo também produz novas formas linguísticas. Que podem ser palavras ou estruturas gramaticais. Os linguistas identificam na linguagem criativa o modo com as línguas se alteram. Mas nem todas as pessoas compreendem os novos elementos linguísticos. Para que se compreenda uma linguagem criativa, é preciso estar bem informado. É preciso saber como é o funcionamento de uma língua. E, além disso, é necessário conhecer a cultura a que pertencem os falantes dessa língua. Apenas deste modo conseguimos perceber o que estes falantes pretendem dizer. Um bom exemplo é o caso da linguagem dos jovens (jargão). Tanto as crianças como os jovens inventam sempre palavras novas. Muitas vezes, os adultos não as compreendem. Até já existem, entretanto, dicionários que explicam a linguagem dos jovens. Todavia, passada uma geração, grande parte destes dicionários apresentam-se desatualizados. Contudo, é possível aprender-se uma linguagem mais criativa. Há vários cursos de formação nesta área. A regra mais importante é a seguinte: desperte a sua voz interior!