Рјечник

sr Радити   »   kk Working

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [елу бес]

55 [elw bes]

Working

[Jumıs istew]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Шта сте по занимању? М------ғ-ң-з н-? М----------- н-- М-м-н-ы-ы-ы- н-? ---------------- Мамандығыңыз не? 0
Ma---d--ı----n-? M----------- n-- M-m-n-ı-ı-ı- n-? ---------------- Mamandığıñız ne?
Мој муж је по занимању доктор. К--е--м--ң--а-ан-ығ- --дәр-г-р. К--------- м-------- - д------- К-й-у-м-і- м-м-н-ы-ы - д-р-г-р- ------------------------------- Күйеуімнің мамандығы - дәрігер. 0
Küy--im--ñ m-----ığı ---ä-----. K--------- m-------- - d------- K-y-w-m-i- m-m-n-ı-ı - d-r-g-r- ------------------------------- Küyewimniñ mamandığı - däriger.
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. М-н -а--ы---н----б-ке-бо-ы--і--еймін. М-- ж---- к-- м------ б---- і-------- М-н ж-р-ы к-н м-д-и-е б-л-п і-т-й-і-. ------------------------------------- Мен жарты күн медбике болып істеймін. 0
Men -art---ü------ïk--bo--p ---eym--. M-- j---- k-- m------ b---- i-------- M-n j-r-ı k-n m-d-ï-e b-l-p i-t-y-i-. ------------------------------------- Men jartı kün medbïke bolıp isteymin.
Ускоро ћемо добити пензију. Ж-қынд--зей-е--қы-аламыз. Ж------ з-------- а------ Ж-қ-н-а з-й-е-а-ы а-а-ы-. ------------------------- Жақында зейнетақы аламыз. 0
Jaqı-da --y--taqı-al-m--. J------ z-------- a------ J-q-n-a z-y-e-a-ı a-a-ı-. ------------------------- Jaqında zeynetaqı alamız.
Али су порези високи. Біра- салық-мө-шер--ж-ғ-ры. Б---- с---- м------ ж------ Б-р-қ с-л-қ м-л-е-і ж-ғ-р-. --------------------------- Бірақ салық мөлшері жоғары. 0
B-raq -a-ıq-----e-- j-ğarı. B---- s---- m------ j------ B-r-q s-l-q m-l-e-i j-ğ-r-. --------------------------- Biraq salıq mölşeri joğarı.
И здравствено осигурање је високо. Меди-инал-қ--ақ--н-ы-у--а -ымбат. М---------- с--------- д- қ------ М-д-ц-н-л-қ с-қ-а-д-р- д- қ-м-а-. --------------------------------- Медициналық сақтандыру да қымбат. 0
Me------l-q-saqtand--- -a-----at. M---------- s--------- d- q------ M-d-c-n-l-q s-q-a-d-r- d- q-m-a-. --------------------------------- Medïcïnalıq saqtandırw da qımbat.
Шта желиш једном постати? Сенің-кі-------ң-ке----? С---- к-- б----- к------ С-н-ң к-м б-л-ы- к-л-д-? ------------------------ Сенің кім болғың келеді? 0
Sen-- -im -o-----k----i? S---- k-- b----- k------ S-n-ñ k-m b-l-ı- k-l-d-? ------------------------ Seniñ kim bolğıñ keledi?
Ја желим постати инжењер. Мен-ин-е--- бо---- --л---. М-- и------ б----- к------ М-н и-ж-н-р б-л-ы- к-л-д-. -------------------------- Мен инженер болғым келеді. 0
M-n -nje-------------led-. M-- ï------ b----- k------ M-n ï-j-n-r b-l-ı- k-l-d-. -------------------------- Men ïnjener bolğım keledi.
Желим да студирам на универзитету. М-н-ун------т-т-е о---ы- к-леді. М-- у------------ о----- к------ М-н у-и-е-с-т-т-е о-ы-ы- к-л-д-. -------------------------------- Мен университетте оқығым келеді. 0
M-n w-ïve--ï--t---oqığı- -el--i. M-- w------------ o----- k------ M-n w-ï-e-s-t-t-e o-ı-ı- k-l-d-. -------------------------------- Men wnïversïtette oqığım keledi.
Ја сам приправник. М--------ибеден өт-шім-н. М-- т---------- ө-------- М-н т-ж-р-б-д-н ө-у-і-і-. ------------------------- Мен тәжірибеден өтушімін. 0
Men-t----ïbede- --w----n. M-- t---------- ö-------- M-n t-j-r-b-d-n ö-w-i-i-. ------------------------- Men täjirïbeden ötwşimin.
Ја не зарађујем много. М---ң--абыс-- көп е--с. М---- т------ к-- е---- М-н-ң т-б-с-м к-п е-е-. ----------------------- Менің табысым көп емес. 0
Me-i---a--sım k----m--. M---- t------ k-- e---- M-n-ñ t-b-s-m k-p e-e-. ----------------------- Meniñ tabısım köp emes.
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. М-- ше-е-д- т-жі--бе--- өті- жүрм--. М-- ш------ т---------- ө--- ж------ М-н ш-т-л-е т-ж-р-б-д-н ө-і- ж-р-і-. ------------------------------------ Мен шетелде тәжірибеден өтіп жүрмін. 0
Men -et-lde-täj-rïbe--n ---p---r--n. M-- ş------ t---------- ö--- j------ M-n ş-t-l-e t-j-r-b-d-n ö-i- j-r-i-. ------------------------------------ Men şetelde täjirïbeden ötip jürmin.
Ово је мој шеф. Бұл-м--і- баст--ы-. Б-- м---- б-------- Б-л м-н-ң б-с-ы-ы-. ------------------- Бұл менің бастығым. 0
B----eniñ-ba-t-ğım. B-- m---- b-------- B-l m-n-ñ b-s-ı-ı-. ------------------- Bul meniñ bastığım.
Имам драге колеге. Менің-ә-іп---т-р-м --қ-ы. М---- ә----------- ж----- М-н-ң ә-і-т-с-е-і- ж-қ-ы- ------------------------- Менің әріптестерім жақсы. 0
M-n-ñ ä--p--s-erim --qsı. M---- ä----------- j----- M-n-ñ ä-i-t-s-e-i- j-q-ı- ------------------------- Meniñ äriptesterim jaqsı.
У подне увек идемо у кантину. Т-с-----з-үнемі-асхан-ғ------м-з. Т---- б-- ү---- а------- б------- Т-с-е б-з ү-е-і а-х-н-ғ- б-р-м-з- --------------------------------- Түсте біз үнемі асханаға барамыз. 0
Tüs----iz--ne-i ---a-ağ- ---a---. T---- b-- ü---- a------- b------- T-s-e b-z ü-e-i a-x-n-ğ- b-r-m-z- --------------------------------- Tüste biz ünemi asxanağa baramız.
Ја тражим радно место. Ме- --мыс ізде- жүрмі-. М-- ж---- і---- ж------ М-н ж-м-с і-д-п ж-р-і-. ----------------------- Мен жұмыс іздеп жүрмін. 0
M-n--u-----zdep-jü--i-. M-- j---- i---- j------ M-n j-m-s i-d-p j-r-i-. ----------------------- Men jumıs izdep jürmin.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Ж---ссы- --р-ен--е-б-р -ыл болд-. Ж------- ж-------- б-- ж-- б----- Ж-м-с-ы- ж-р-е-і-е б-р ж-л б-л-ы- --------------------------------- Жұмыссыз жүргеніме бір жыл болды. 0
J-mıs--z jü---n--- bir j-l-bo-dı. J------- j-------- b-- j-- b----- J-m-s-ı- j-r-e-i-e b-r j-l b-l-ı- --------------------------------- Jumıssız jürgenime bir jıl boldı.
У овој земљи има превише незапослених. Б-л----- ---ыссыз-ар --м-к--. Б-- е--- ж---------- т-- к--- Б-л е-д- ж-м-с-ы-д-р т-м к-п- ----------------------------- Бұл елде жұмыссыздар тым көп. 0
B----l---j---ssız-ar tı- köp. B-- e--- j---------- t-- k--- B-l e-d- j-m-s-ı-d-r t-m k-p- ----------------------------- Bul elde jumıssızdar tım köp.

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?