Рјечник

sr Активности на годишњем одмору   »   kk Vacation activities

48 [четрдесет и осам]

Активности на годишњем одмору

Активности на годишњем одмору

48 [қырыз сегіз]

48 [qırız segiz]

Vacation activities

[Belsendi demalıs]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Је ли плажа чиста? Жағажай-та-- -а? Ж------ т--- м-- Ж-ғ-ж-й т-з- м-? ---------------- Жағажай таза ма? 0
Ja--j-y --za m-? J------ t--- m-- J-ğ-j-y t-z- m-? ---------------- Jağajay taza ma?
Може ли се тамо купати? Ол--ерде-ш-м-лу----о-- м-? О- ж---- ш------- б--- м-- О- ж-р-е ш-м-л-ғ- б-л- м-? -------------------------- Ол жерде шомылуға бола ма? 0
Ol --r-e ş------- bol--ma? O- j---- ş------- b--- m-- O- j-r-e ş-m-l-ğ- b-l- m-? -------------------------- Ol jerde şomılwğa bola ma?
Није ли опасно тамо се купати? Ол ж--де шо---- --у--ті е-----е? О- ж---- ш----- қ------ е--- п-- О- ж-р-е ш-м-л- қ-у-п-і е-е- п-? -------------------------------- Ол жерде шомылу қауіпті емес пе? 0
Ol-jer-- ----l- qaw-----e--- pe? O- j---- ş----- q------ e--- p-- O- j-r-e ş-m-l- q-w-p-i e-e- p-? -------------------------------- Ol jerde şomılw qawipti emes pe?
Може ли се овде изнајмити сунцобран? М-нда -ү---о--а----н---л-а -лс----л- м-? М---- к-- қ--------- ж---- а--- б--- м-- М-н-а к-н қ-л-а-ы-ы- ж-л-а а-с- б-л- м-? ---------------------------------------- Мұнда күн қолшатырын жалға алса бола ма? 0
Mun---k-----lşa-ır---jal-a----a--ola--a? M---- k-- q--------- j---- a--- b--- m-- M-n-a k-n q-l-a-ı-ı- j-l-a a-s- b-l- m-? ---------------------------------------- Munda kün qolşatırın jalğa alsa bola ma?
Може ли се овде изнајмити лежаљка? М-нда---л-- ш-зл-н--а-са бо-а ма? М---- ж---- ш------ а--- б--- м-- М-н-а ж-л-а ш-з-о-г а-с- б-л- м-? --------------------------------- Мұнда жалға шезлонг алса бола ма? 0
M--da ja-ğ- --z----------b--a---? M---- j---- ş------ a--- b--- m-- M-n-a j-l-a ş-z-o-g a-s- b-l- m-? --------------------------------- Munda jalğa şezlong alsa bola ma?
Може ли се овде изнајмити чамац? Мұнд----л-а-қ-й-қ-а------ла -а? М---- ж---- қ---- а--- б--- м-- М-н-а ж-л-а қ-й-қ а-с- б-л- м-? ------------------------------- Мұнда жалға қайық алса бола ма? 0
M--d- jal-a-q-------s--b--- ma? M---- j---- q---- a--- b--- m-- M-n-a j-l-a q-y-q a-s- b-l- m-? ------------------------------- Munda jalğa qayıq alsa bola ma?
Ја бих радо сурфао / сурфала. М-- -ерф-н---н а-н-л-са-----м. М-- с--------- а-------- е---- М-н с-р-и-г-е- а-н-л-с-р е-і-. ------------------------------ Мен серфингпен айналысар едім. 0
Me- -erfïngpen --na---a- e-i-. M-- s--------- a-------- e---- M-n s-r-ï-g-e- a-n-l-s-r e-i-. ------------------------------ Men serfïngpen aynalısar edim.
Ја бих радо ронио / ронила. Ме- -уғ--с-ң-ісе--де- е---. М-- с--- с------- д-- е---- М-н с-ғ- с-ң-і-е- д-п е-і-. --------------------------- Мен суға сүңгісем деп едім. 0
Men--w---süñ-i-e----p-e-im. M-- s--- s------- d-- e---- M-n s-ğ- s-ñ-i-e- d-p e-i-. --------------------------- Men swğa süñgisem dep edim.
Ја бих радо скијао / скијала на води. Су --ң-ыс-- теп--- деп-еді-. С- ш------- т----- д-- е---- С- ш-ң-ы-ы- т-п-е- д-п е-і-. ---------------------------- Су шаңғысын тепсем деп едім. 0
S--şa--ıs-----pse- -ep ed-m. S- ş------- t----- d-- e---- S- ş-ñ-ı-ı- t-p-e- d-p e-i-. ---------------------------- Sw şañğısın tepsem dep edim.
Може ли се изнајмити даска за сурфање? Серфинг та-тасы----л-а --у---бол---а? С------ т------- ж---- а---- б--- м-- С-р-и-г т-қ-а-ы- ж-л-а а-у-а б-л- м-? ------------------------------------- Серфинг тақтасын жалға алуға бола ма? 0
Se------t-qt--ın-j-l---a-wğa --l--ma? S------ t------- j---- a---- b--- m-- S-r-ï-g t-q-a-ı- j-l-a a-w-a b-l- m-? ------------------------------------- Serfïng taqtasın jalğa alwğa bola ma?
Може ли се изнајмити опрема за роњење? Да-ви-г -е-е--ж-рақ--р-н-жалға а-у----о-а ма? Д------ к--------------- ж---- а---- б--- м-- Д-й-и-г к-р-к-ж-р-қ-а-ы- ж-л-а а-у-а б-л- м-? --------------------------------------------- Дайвинг керек-жарақтарын жалға алуға бола ма? 0
D---ïn--ker----a-aq---ı---al----lw-a--o-a--a? D------ k--------------- j---- a---- b--- m-- D-y-ï-g k-r-k-j-r-q-a-ı- j-l-a a-w-a b-l- m-? --------------------------------------------- Dayvïng kerek-jaraqtarın jalğa alwğa bola ma?
Могу ли се изнајмити водене скије? С--ш-ңғ-сы------- а-у-а ---а-ы--а? С- ш------- ж---- а---- б----- м-- С- ш-ң-ы-ы- ж-л-а а-у-а б-л-д- м-? ---------------------------------- Су шаңғысын жалға алуға болады ма? 0
S- şa-ğ-----j---- a--ğ--b--adı-m-? S- ş------- j---- a---- b----- m-- S- ş-ñ-ı-ı- j-l-a a-w-a b-l-d- m-? ---------------------------------- Sw şañğısın jalğa alwğa boladı ma?
Ја сам тек почетник. М-- -н---үй-е--п-ж--ы-м-н. М-- е--- ү------ ж-------- М-н е-д- ү-р-н-п ж-т-р-ы-. -------------------------- Мен енді үйреніп жатырмын. 0
M-- -n-i-------p-jat-rmı-. M-- e--- ü------ j-------- M-n e-d- ü-r-n-p j-t-r-ı-. -------------------------- Men endi üyrenip jatırmın.
Ја сам просечно добар / добра. М---ң---ңг-йім ------. М---- д------- о------ М-н-ң д-ң-е-і- о-т-ш-. ---------------------- Менің деңгейім орташа. 0
Me-iñ -e-geyim ---a--. M---- d------- o------ M-n-ñ d-ñ-e-i- o-t-ş-. ---------------------- Meniñ deñgeyim ortaşa.
Сналазим се већ с тим. М-н м-----а--ы-білемін. М-- м--- ж---- б------- М-н м-н- ж-қ-ы б-л-м-н- ----------------------- Мен мұны жақсы білемін. 0
M-- munı --q---bi-----. M-- m--- j---- b------- M-n m-n- j-q-ı b-l-m-n- ----------------------- Men munı jaqsı bilemin.
Где је ски лифт? Ш--ғ---ө-----ші қ-йд-? Ш---- к-------- қ----- Ш-ң-ы к-т-р-і-і қ-й-а- ---------------------- Шаңғы көтергіші қайда? 0
Şa-ğı k-t-rg--- -a---? Ş---- k-------- q----- Ş-ñ-ı k-t-r-i-i q-y-a- ---------------------- Şañğı kötergişi qayda?
Имаш ли са собом скије? Ш---ың-----а келді--б-? Ш------- а-- к----- б-- Ш-ң-ы-д- а-а к-л-і- б-? ----------------------- Шаңғыңды ала келдің бе? 0
Şañ-ıñd- -l- -e-di---e? Ş------- a-- k----- b-- Ş-ñ-ı-d- a-a k-l-i- b-? ----------------------- Şañğıñdı ala keldiñ be?
Имаш ли обућу за скијање ту? Ш-ңғ----теңк-сін-ал-----ді- -е? Ш---- б--------- а-- к----- б-- Ш-ң-ы б-т-ң-е-і- а-а к-л-і- б-? ------------------------------- Шаңғы бәтеңкесін ала келдің бе? 0
Ş-ñğı-b--e-kes----l----l-iñ---? Ş---- b--------- a-- k----- b-- Ş-ñ-ı b-t-ñ-e-i- a-a k-l-i- b-? ------------------------------- Şañğı bäteñkesin ala keldiñ be?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик слика

Једна немачка пословица каже : Слика нам каже више од стотину речи. То значи да се слике врло често разумеју боље од говора. Слике такође могу боље да преносе емоције. Из тог разлога реклама употребљава много слика. Слике функционишу другачије од језика. Оне нам истовремено приказују неколико ствари и то у њиховој целокупности. То значи да цела слика постиже известан учинак. У језику се већином користи више речи. Но слике и речи иду руку под руку. Да би описали неку слику, потребне су нам речи. Али, многе текстове можемо разумети тек уз помоћ слике. Лингвисти већ дуже време проучавају однос између слика и говора. Поставља се питање да ли слике у ствари представљају један засебан језик. Ако је нешто снимљено, можемо гледати слике. Али порука филма није конкретна. Уколико једна слика треба да функционише као говор, мора бити конкретна. Што мање приказује - то је јаснија порука. Пиктограми ово одлично илуструју. То су једноставни и јасни симболи у облику сличице. Они замењују вербални језик и као такви су облик визуелне комуникације. Свакоме је познат пиктограм “забрањено пушење”. На њему је приказана цигарета прекрижена косом цртом. Захвањујући глобализацији слике добијају на значају. При томе се мора научити сликовни језик. Он се не разуме у читавом свету, мада тако многи мисле. То је зато што наше разумевање слика зависи од културе из које потичемо. Шта видимо зависи од бројних чинилаца. Према томе, неки људи не виде цигарете већ само тамне линије.
Да ли си знао?
Турски спада у породицу око 40 туркијских језика. Највећа сродност турског је с азербејџанским језиком. То је матерњи или други језик за више од 80 милиона људи. Они првенствено живе у Турској и на Балкану. Исељеници су донели турски и у Европу, Америку и Аустралију. И на турски су утицали други језици. У језичком фонду се пре свега налазе речи из арапског и француског. Пуно различитих дијалеката је одлика турског језика. Истанбулски дијалект се при томе сматра основом данашњег књижевног језика. Граматика познаје укупно шест падежа. Карактеристика турског је такође аглутинирајућа језичка структура. То значи да се граматички облици изражавају суфиксима. Редослед тих наставака је тачно утврђен, иако их може бити много. Овај принцип разликује турски од индогерманских језика.