Рјечник

sr Куповина   »   kk Shopping

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [елу төрт]

54 [elw tört]

Shopping

[Sawda jasaw]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Ја желим купити поклон. Мен--ы-----сат-п -л-й-н -еп--д-м. М-- с----- с---- а----- д-- е---- М-н с-й-ы- с-т-п а-а-ы- д-п е-і-. --------------------------------- Мен сыйлық сатып алайын деп едім. 0
M-------ıq-sa-ıp-a----n de--e-im. M-- s----- s---- a----- d-- e---- M-n s-y-ı- s-t-p a-a-ı- d-p e-i-. --------------------------------- Men sıylıq satıp alayın dep edim.
Али ништа превише скупо. Бі-ақ -т- қы--ат-б-----ы-. Б---- ө-- қ----- б-------- Б-р-қ ө-е қ-м-а- б-л-а-ы-. -------------------------- Бірақ өте қымбат болмасын. 0
Bi--q ----q--b-------a---. B---- ö-- q----- b-------- B-r-q ö-e q-m-a- b-l-a-ı-. -------------------------- Biraq öte qımbat bolmasın.
Имате ли можда ташну? Мү---н, с-м------ы---л-р--з? М------ с---- с---- а------- М-м-і-, с-м-е с-т-п а-а-с-з- ---------------------------- Мүмкін, сөмке сатып аларсыз? 0
Mü-k--,--ömke s-tıp---ar-ı-? M------ s---- s---- a------- M-m-i-, s-m-e s-t-p a-a-s-z- ---------------------------- Mümkin, sömke satıp alarsız?
Коју боју желите? Қа-да- тү-і- -ал---ы-? Қ----- т---- қ-------- Қ-н-а- т-с-н қ-л-й-ы-? ---------------------- Қандай түсін қалайсыз? 0
Q-nd---t-----qal-ysı-? Q----- t---- q-------- Q-n-a- t-s-n q-l-y-ı-? ---------------------- Qanday tüsin qalaysız?
Црну, браон или белу? Қ--а,----ы--ә--- а- --? Қ---- қ---- ә--- а- п-- Қ-р-, қ-ң-р ә-д- а- п-? ----------------------- Қара, қоңыр әлде ақ па? 0
Qara,-q-ñ----l---aq-pa? Q---- q---- ä--- a- p-- Q-r-, q-ñ-r ä-d- a- p-? ----------------------- Qara, qoñır älde aq pa?
Велику или малу? Үлке--- б- ә--е к--кент--ы----? Ү------ б- ә--- к---------- б-- Ү-к-н-н б- ә-д- к-ш-е-т-й-н б-? ------------------------------- Үлкенін бе әлде кішкентайын ба? 0
Ü-k--i- b-----e-ki--e-ta----b-? Ü------ b- ä--- k---------- b-- Ü-k-n-n b- ä-d- k-ş-e-t-y-n b-? ------------------------------- Ülkenin be älde kişkentayın ba?
Могу ли видети ову? Мынан---ө---м-б-----а? М----- к----- б--- м-- М-н-н- к-р-е- б-л- м-? ---------------------- Мынаны көрсем бола ма? 0
Mınanı-----e-----a-ma? M----- k----- b--- m-- M-n-n- k-r-e- b-l- m-? ---------------------- Mınanı körsem bola ma?
Је ли од коже? Б-лға-- --? Б------ м-- Б-л-а-ы м-? ----------- Былғары ма? 0
Bı-ğ-----a? B------ m-- B-l-a-ı m-? ----------- Bılğarı ma?
Или је од вештачког материјала? Ә--е ж--а-ды -атери----а? Ә--- ж------ м------- м-- Ә-д- ж-с-н-ы м-т-р-а- м-? ------------------------- Әлде жасанды материал ма? 0
Ä--- j---ndı -ate-ï-l-ma? Ä--- j------ m------- m-- Ä-d- j-s-n-ı m-t-r-a- m-? ------------------------- Älde jasandı materïal ma?
Наравно, од коже. Ә---- ---ғ-р-. Ә---- б------- Ә-и-е б-л-а-ы- -------------- Әрине былғары. 0
Är-n-------rı. Ä---- b------- Ä-ï-e b-l-a-ı- -------------- Ärïne bılğarı.
То је нарочито добар квалитет. С----ы -ре-ше жа--ы. С----- е----- ж----- С-п-с- е-е-ш- ж-қ-ы- -------------------- Сапасы ерекше жақсы. 0
Sa-a-ı er-kş- -aqsı. S----- e----- j----- S-p-s- e-e-ş- j-q-ı- -------------------- Sapası erekşe jaqsı.
А ташна је заиста повољна. Cө-ке-і- ба----, -ас,---- -и----. C------- б------ р--- ө-- т------ C-м-е-і- б-ғ-с-, р-с- ө-е т-і-д-. --------------------------------- Cөмкенің бағасы, рас, өте тиімді. 0
C-mke-iñ ---a--, ra-- -te--ï-m--. C------- b------ r--- ö-- t------ C-m-e-i- b-ğ-s-, r-s- ö-e t-i-d-. --------------------------------- Cömkeniñ bağası, ras, öte tïimdi.
Ова ми се допада. Маған -на---. М---- ұ------ М-ғ-н ұ-а-д-. ------------- Маған ұнайды. 0
M--an--na---. M---- u------ M-ğ-n u-a-d-. ------------- Mağan unaydı.
Ову ћу узети. Ме- --ы-ал--ы-. М-- о-- а------ М-н о-ы а-а-ы-. --------------- Мен оны аламын. 0
Me--on- --amın. M-- o-- a------ M-n o-ı a-a-ı-. --------------- Men onı alamın.
Могу ли је евентуално заменити? Қал-с--,---ы-ты-- алам ба? Қ------- а------- а--- б-- Қ-л-с-м- а-ы-т-р- а-а- б-? -------------------------- Қаласам, ауыстыра алам ба? 0
Q-la--m,-aw-st--a-a-a----? Q------- a------- a--- b-- Q-l-s-m- a-ı-t-r- a-a- b-? -------------------------- Qalasam, awıstıra alam ba?
Подразумева се. Ә---е. Ә----- Ә-и-е- ------ Әрине. 0
Ä----. Ä----- Ä-ï-e- ------ Ärïne.
Запаковаћемо је као поклон. Біз -н- сый--- --і- -р---ы-. Б-- о-- с----- е--- о------- Б-з о-ы с-й-ы- е-і- о-а-м-з- ---------------------------- Біз оны сыйлық етіп ораймыз. 0
Bi- -nı---y-ı--e-i--or-ym-z. B-- o-- s----- e--- o------- B-z o-ı s-y-ı- e-i- o-a-m-z- ---------------------------- Biz onı sıylıq etip oraymız.
Тамо преко је благајна. Кас-- ана ж-қ--. К---- а-- ж----- К-с-а а-а ж-қ-а- ---------------- Касса ана жақта. 0
Kassa -n- --qt-. K---- a-- j----- K-s-a a-a j-q-a- ---------------- Kassa ana jaqta.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.