Рјечник

sr У природи   »   kk In nature

26 [двадесет и шест]

У природи

У природи

26 [жиырма алты]

26 [jïırma altı]

In nature

[Tabïğat ayasında]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Видиш ли тамо кулу? А--у -ұн--ан----р---тұ--ың -а? А--- м------- к---- т----- б-- А-а- м-н-р-н- к-р-п т-р-ы- б-? ------------------------------ Анау мұнараны көріп тұрсың ба? 0
Anaw -unar--ı kör-p -urs-ñ -a? A--- m------- k---- t----- b-- A-a- m-n-r-n- k-r-p t-r-ı- b-? ------------------------------ Anaw munaranı körip tursıñ ba?
Видиш ли тамо планину? А--у т---ы -ө--п--ұр-ың б-? А--- т---- к---- т----- б-- А-а- т-у-ы к-р-п т-р-ы- б-? --------------------------- Анау тауды көріп тұрсың ба? 0
A--w--a--- k--i- tu---- ba? A--- t---- k---- t----- b-- A-a- t-w-ı k-r-p t-r-ı- b-? --------------------------- Anaw tawdı körip tursıñ ba?
Видиш ли тамо село? А-а--а--лды-к-ріп--ұ-с-ң б-? А--- а----- к---- т----- б-- А-а- а-ы-д- к-р-п т-р-ы- б-? ---------------------------- Анау ауылды көріп тұрсың ба? 0
A--w----l-ı --rip-----ıñ---? A--- a----- k---- t----- b-- A-a- a-ı-d- k-r-p t-r-ı- b-? ---------------------------- Anaw awıldı körip tursıñ ba?
Видиш ли тамо реку? Анау----нді көрі-----с-----? А--- ө----- к---- т----- б-- А-а- ө-е-д- к-р-п т-р-ы- б-? ---------------------------- Анау өзенді көріп тұрсың ба? 0
A-aw ö-e--- ---i- tursı--b-? A--- ö----- k---- t----- b-- A-a- ö-e-d- k-r-p t-r-ı- b-? ---------------------------- Anaw özendi körip tursıñ ba?
Видиш ли тамо мост? А----к-п-----к------ұ-с-- ба? А--- к------ к---- т----- б-- А-а- к-п-р-і к-р-п т-р-ы- б-? ----------------------------- Анау көпірді көріп тұрсың ба? 0
A-a--köpi--i k-----t----ñ --? A--- k------ k---- t----- b-- A-a- k-p-r-i k-r-p t-r-ı- b-? ----------------------------- Anaw köpirdi körip tursıñ ba?
Видиш ли тамо језеро? А-а- к-л-і---р-п--ұр--ң--а? А--- к---- к---- т----- б-- А-а- к-л-і к-р-п т-р-ы- б-? --------------------------- Анау көлді көріп тұрсың ба? 0
A-a- kö-d- kör-p----s-ñ--a? A--- k---- k---- t----- b-- A-a- k-l-i k-r-p t-r-ı- b-? --------------------------- Anaw köldi körip tursıñ ba?
Она птица тамо ми се свиђа. Мын- қ-с ---ан-----ды. М--- қ-- м---- ұ------ М-н- қ-с м-ғ-н ұ-а-д-. ---------------------- Мына құс маған ұнайды. 0
Mın- q-- -ağ---un--d-. M--- q-- m---- u------ M-n- q-s m-ğ-n u-a-d-. ---------------------- Mına qus mağan unaydı.
Оно дрво тамо ми се свиђа. М-н--а-аш---ғ-н----й-ы. М--- а--- м---- ұ------ М-н- а-а- м-ғ-н ұ-а-д-. ----------------------- Мына ағаш маған ұнайды. 0
Mın- --aş ma-an -nay--. M--- a--- m---- u------ M-n- a-a- m-ğ-n u-a-d-. ----------------------- Mına ağaş mağan unaydı.
Овај камен овде ми се свиђа. Мына та----ғ-н-ұ--й-ы. М--- т-- м---- ұ------ М-н- т-с м-ғ-н ұ-а-д-. ---------------------- Мына тас маған ұнайды. 0
Mı-a-----mağ-- -n-y-ı. M--- t-- m---- u------ M-n- t-s m-ğ-n u-a-d-. ---------------------- Mına tas mağan unaydı.
Онај парк тамо ми се свиђа. Мын- с---а- -а-а- -н--д-. М--- с----- м---- ұ------ М-н- с-я-а- м-ғ-н ұ-а-д-. ------------------------- Мына саябақ маған ұнайды. 0
M-na-s-ya-aq---ğ-n---a-dı. M--- s------ m---- u------ M-n- s-y-b-q m-ğ-n u-a-d-. -------------------------- Mına sayabaq mağan unaydı.
Онај врт тамо ми се свиђа. Мы---ба- --ғ----на--ы. М--- б-- м---- ұ------ М-н- б-қ м-ғ-н ұ-а-д-. ---------------------- Мына бақ маған ұнайды. 0
Mı---b----ağ-----a--ı. M--- b-- m---- u------ M-n- b-q m-ğ-n u-a-d-. ---------------------- Mına baq mağan unaydı.
Овај цвет овде ми се свиђа. Мын- г-л--а-----н-йды. М--- г-- м---- ұ------ М-н- г-л м-ғ-н ұ-а-д-. ---------------------- Мына гүл маған ұнайды. 0
M--a-g-l ---an-u-ayd-. M--- g-- m---- u------ M-n- g-l m-ğ-n u-a-d-. ---------------------- Mına gül mağan unaydı.
Мислим да је лепо. М---ңш-,--ұ- --е-і. М------- б-- ә----- М-н-ң-е- б-л ә-е-і- ------------------- Меніңше, бұл әдемі. 0
M-n----,------d-m-. M------- b-- ä----- M-n-ñ-e- b-l ä-e-i- ------------------- Meniñşe, bul ädemi.
Мислим да је интересантно. М--і-----бұ-----ы-. М------- б-- қ----- М-н-ң-е- б-л қ-з-қ- ------------------- Меніңше, бұл қызық. 0
M----ş-- bul --z--. M------- b-- q----- M-n-ñ-e- b-l q-z-q- ------------------- Meniñşe, bul qızıq.
Мислим да је прелепо. Ме--ң-е----- -аж--. М------- б-- ғ----- М-н-ң-е- б-л ғ-ж-п- ------------------- Меніңше, бұл ғажап. 0
Me-i--e, -ul ğ-jap. M------- b-- ğ----- M-n-ñ-e- b-l ğ-j-p- ------------------- Meniñşe, bul ğajap.
Мислим да је ружно. Ме--ңш-- -ұл-с------з. М------- б-- с-------- М-н-ң-е- б-л с-р-қ-ы-. ---------------------- Меніңше, бұл сұрықсыз. 0
M--iñşe- --l ---ı--ız. M------- b-- s-------- M-n-ñ-e- b-l s-r-q-ı-. ---------------------- Meniñşe, bul surıqsız.
Мислим да је досадно. Ме-і-ше---ұл-қ-------. М------- б-- қ-------- М-н-ң-е- б-л қ-з-қ-ы-. ---------------------- Меніңше, бұл қызықсыз. 0
Me---şe- -ul-qızıqs--. M------- b-- q-------- M-n-ñ-e- b-l q-z-q-ı-. ---------------------- Meniñşe, bul qızıqsız.
Мислим да је страшно. Мені-ше--бұл қ------ш--. М------- б-- қ---------- М-н-ң-е- б-л қ-р-ы-ы-т-. ------------------------ Меніңше, бұл қорқынышты. 0
Me----e--bul -o-q-n--tı. M------- b-- q---------- M-n-ñ-e- b-l q-r-ı-ı-t-. ------------------------ Meniñşe, bul qorqınıştı.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језици и изреке

Изреке постоје у сваком језику. Зато су оне важна одлика националног идентитета. У њима се одражавају вредности и норме једне земље. Оне имају општепознату, трајну форму - односно, не могу се мењати. Изреке су увек кратке и сажете. У њима се врло често употребљавају метафоре. Такође су многе од њих поетски конструисане. Већина изрека нам даје савете или објашњава правила понашања. Но неке од њих садрже у себи отворену критику. У њима се такође врло често употребљавају стереотипове. У њима се, дакле, ради о наводно типичним карактеристикама земаља и народа. Изреке имају дугу традицију. Аристотел их је хвалио, називајући их малим мудростима. Оне су важно стилско средство и у реторици и у књижевности. Њихова посебност је у томе да не губе на актуелности. У лингвистици постоји дисциплина која се бави само њима. Многе изреке постоје у неколиким језицима. При том могу бити лексички сличне. У том случају они који говоре различитим језиком употребљавају исте речи. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Друге изреке су семантички сличне. Оне исту идеју изражавају различитим речима. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Изреке нам помажу у бољем разумевању људи и култура. Најинтересантније су изреке које налазимо широм света. Оне се односе на “важне” теме из људског живота. Оне, дакле, обрађују универзална искуства. Оне нам показују да смо слични - без обзира којим језиком говоримо.
Да ли си знао?
Латвијски спада у источну групу балтичких језика. Говори га више од 2 милиона људи. Латвијски је с литванским у најужем сродству. Ипак, ова два језика нису пуно слични. Може се, значи, десити да се један Литванац и један Латвијац споразумевају на руском. И структура латвијског језика је мање архаична од литванског. У традиционалним песмама и стиховима има још пуно старинских елемената. Они указују на сродност латвијског у односу на литвански. Латвијски лексички фонд је веома занимљиво структуриран. Садржи пуно речи из других језика. Као на пример из немачког, шведског, руског или енглеског. Али неке речи су такође тек недавно створене јер су до сада једноставно недостајале у језику. Латвијски се пише латиничним словима и нагласак је на првом слогу у речи. Граматика познаје пуно посебности којих нема у другим језицима. Граматичка правила су, међутим, увек јасна и недвосмислена.