Рјечник

sr У банци   »   kk At the bank

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [алпыс]

60 [alpıs]

At the bank

[Bankte]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Ја желим отворити рачун. М-н--о- -ш-й-н--е--ед-м. Мен шот ашайын деп едім. М-н ш-т а-а-ы- д-п е-і-. ------------------------ Мен шот ашайын деп едім. 0
M-n ş-----a--- d----dim. Men şot aşayın dep edim. M-n ş-t a-a-ı- d-p e-i-. ------------------------ Men şot aşayın dep edim.
Овде је мој пасош. М---у-- -ө---ж-ты-. Мынау - төлқұжатым. М-н-у - т-л-ұ-а-ы-. ------------------- Мынау - төлқұжатым. 0
Mına- --t-lq-ja-ı-. Mınaw - tölqujatım. M-n-w - t-l-u-a-ı-. ------------------- Mınaw - tölqujatım.
А овде је моја адреса. Мын-у-- ме---ж-йы-. Мынау - мекенжайым. М-н-у - м-к-н-а-ы-. ------------------- Мынау - мекенжайым. 0
M--a- - -----j--ım. Mınaw - mekenjayım. M-n-w - m-k-n-a-ı-. ------------------- Mınaw - mekenjayım.
Ја желим уплатити новац на мој рачун. Ш--ым----ша---лс-м-д-- е-і-. Шотыма ақша салсам деп едім. Ш-т-м- а-ш- с-л-а- д-п е-і-. ---------------------------- Шотыма ақша салсам деп едім. 0
Ş--ım--aqş--s-l-----e-----m. Şotıma aqşa salsam dep edim. Ş-t-m- a-ş- s-l-a- d-p e-i-. ---------------------------- Şotıma aqşa salsam dep edim.
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Ш--------ақш--ал--- -еп --ім. Шотымнан ақша алсам деп едім. Ш-т-м-а- а-ш- а-с-м д-п е-і-. ----------------------------- Шотымнан ақша алсам деп едім. 0
Ş------n---şa a---m --- edi-. Şotımnan aqşa alsam dep edim. Ş-t-m-a- a-ş- a-s-m d-p e-i-. ----------------------------- Şotımnan aqşa alsam dep edim.
Ја желим узети изводе са рачуна. Шот---ан --і--- --ш--ме --сам-----е-. Шотымнан үзінді көшірме алсам деп ем. Ш-т-м-а- ү-і-д- к-ш-р-е а-с-м д-п е-. ------------------------------------- Шотымнан үзінді көшірме алсам деп ем. 0
Şo---n-n-üz---i--ö--rme -ls-m --p-e-. Şotımnan üzindi köşirme alsam dep em. Ş-t-m-a- ü-i-d- k-ş-r-e a-s-m d-p e-. ------------------------------------- Şotımnan üzindi köşirme alsam dep em.
Ја желим уновчити путнички чек. Ж-- -егі-бо--н-а ақша--лғы- к-леді. Жол чегі бойынша ақша алғым келеді. Ж-л ч-г- б-й-н-а а-ш- а-ғ-м к-л-д-. ----------------------------------- Жол чегі бойынша ақша алғым келеді. 0
J-- ç----b---n---a-şa ---ım--ele--. Jol çegi boyınşa aqşa alğım keledi. J-l ç-g- b-y-n-a a-ş- a-ğ-m k-l-d-. ----------------------------------- Jol çegi boyınşa aqşa alğım keledi.
Колики су трошкови? Ко--сс-я--а-ша? Комиссия қанша? К-м-с-и- қ-н-а- --------------- Комиссия қанша? 0
K-mï-s--a qa-şa? Komïssïya qanşa? K-m-s-ï-a q-n-a- ---------------- Komïssïya qanşa?
Где морам потписати? Қай ---ге қол-қояйы-? Қай жерге қол қояйын? Қ-й ж-р-е қ-л қ-я-ы-? --------------------- Қай жерге қол қояйын? 0
Qay je-ge --l--oy-y-n? Qay jerge qol qoyayın? Q-y j-r-e q-l q-y-y-n- ---------------------- Qay jerge qol qoyayın?
Ја очекујем дознаку из Немачке. Г-рм-н-я-ан-а-ш--а--ары--н-күт------ е-і-. Германиядан ақша аударымын күтіп жүр едім. Г-р-а-и-д-н а-ш- а-д-р-м-н к-т-п ж-р е-і-. ------------------------------------------ Германиядан ақша аударымын күтіп жүр едім. 0
Germa-ïyad-n-aqş--a----ı--n-kü-ip-jür---i-. Germanïyadan aqşa awdarımın kütip jür edim. G-r-a-ï-a-a- a-ş- a-d-r-m-n k-t-p j-r e-i-. ------------------------------------------- Germanïyadan aqşa awdarımın kütip jür edim.
Овде је мој број рачуна. М--а- - шо-ымн-ң-нө-ір-. Мынау - шотымның нөмірі. М-н-у - ш-т-м-ы- н-м-р-. ------------------------ Мынау - шотымның нөмірі. 0
Mınaw - -o--m-ı---ö-iri. Mınaw - şotımnıñ nömiri. M-n-w - ş-t-m-ı- n-m-r-. ------------------------ Mınaw - şotımnıñ nömiri.
Да ли је новац стигао? А-ша-т-с-- --? Ақша түсті ме? А-ш- т-с-і м-? -------------- Ақша түсті ме? 0
Aqş----s-- -e? Aqşa tüsti me? A-ş- t-s-i m-? -------------- Aqşa tüsti me?
Ја желим заменити тај новац. М-н- а-ша-ы -у-сты-айы--д---е---. Мына ақшаны ауыстырайын деп едім. М-н- а-ш-н- а-ы-т-р-й-н д-п е-і-. --------------------------------- Мына ақшаны ауыстырайын деп едім. 0
Mı---aq--nı a--st--a--n--e- -d-m. Mına aqşanı awıstırayın dep edim. M-n- a-ş-n- a-ı-t-r-y-n d-p e-i-. --------------------------------- Mına aqşanı awıstırayın dep edim.
Ја требам америчке доларе. Ма----АҚШ------ры-ке-е-. Маған АҚШ доллары керек. М-ғ-н А-Ш д-л-а-ы к-р-к- ------------------------ Маған АҚШ доллары керек. 0
Mağ---A-- d-l-arı-kerek. Mağan AQŞ dolları kerek. M-ğ-n A-Ş d-l-a-ı k-r-k- ------------------------ Mağan AQŞ dolları kerek.
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. Ұс-----н-ноттар-а- -ер-ңі-ш-. Ұсақ банкноттардан беріңізші. Ұ-а- б-н-н-т-а-д-н б-р-ң-з-і- ----------------------------- Ұсақ банкноттардан беріңізші. 0
U--q-b--knott-rd-n-b-r-ñiz--. Usaq banknottardan beriñizşi. U-a- b-n-n-t-a-d-n b-r-ñ-z-i- ----------------------------- Usaq banknottardan beriñizşi.
Има ли овде банкомат? Мұ--а-б---ом-- б-- --? Мұнда банкомат бар ма? М-н-а б-н-о-а- б-р м-? ---------------------- Мұнда банкомат бар ма? 0
M-n---ban---at bar---? Munda bankomat bar ma? M-n-a b-n-o-a- b-r m-? ---------------------- Munda bankomat bar ma?
Колико новца се може подигнути? Қ--ша а-ш- шешу-е-б-ла--? Қанша ақша шешуге болады? Қ-н-а а-ш- ш-ш-г- б-л-д-? ------------------------- Қанша ақша шешуге болады? 0
Qanş----şa ----g- --l--ı? Qanşa aqşa şeşwge boladı? Q-n-a a-ş- ş-ş-g- b-l-d-? ------------------------- Qanşa aqşa şeşwge boladı?
Које кредитне картице се могу користити? Қанд-- -е-ие --р--сы- -айд--анса-б---ды? Қандай несие картасын пайдаланса болады? Қ-н-а- н-с-е к-р-а-ы- п-й-а-а-с- б-л-д-? ---------------------------------------- Қандай несие картасын пайдаланса болады? 0
Qa---y n---- -a-t-s---p-yd--an-a-b--a--? Qanday nesïe kartasın paydalansa boladı? Q-n-a- n-s-e k-r-a-ı- p-y-a-a-s- b-l-d-? ---------------------------------------- Qanday nesïe kartasın paydalansa boladı?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.