Си---е-и--ңиз--оюн-а -им ---у--иш-е---з?
Сиз кесибиңиз боюнча ким болуп иштейсиз?
С-з к-с-б-ң-з б-ю-ч- к-м б-л-п и-т-й-и-?
----------------------------------------
Сиз кесибиңиз боюнча ким болуп иштейсиз? 0 S---ke-ib--iz -oyu--------bol-p i--ey-iz?Siz kesibiŋiz boyunça kim bolup işteysiz?S-z k-s-b-ŋ-z b-y-n-a k-m b-l-p i-t-y-i-?-----------------------------------------Siz kesibiŋiz boyunça kim bolup işteysiz?
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра.
М-н жа--м--үн -----ым--олу- иште-м.
Мен жарым күн медайым болуп иштейм.
М-н ж-р-м к-н м-д-й-м б-л-п и-т-й-.
-----------------------------------
Мен жарым күн медайым болуп иштейм. 0 Me--jar---k-n-me---ı------- i-----.Men jarım kün medayım bolup işteym.M-n j-r-m k-n m-d-y-m b-l-p i-t-y-.-----------------------------------Men jarım kün medayım bolup işteym.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра.
Се- --- -о--уң-келе-?
Сен ким болгуң келет?
С-н к-м б-л-у- к-л-т-
---------------------
Сен ким болгуң келет? 0 S---k-m-b-lg----el--?Sen kim bolguŋ kelet?S-n k-m b-l-u- k-l-t----------------------Sen kim bolguŋ kelet?
М-н -ра-ти---тм-н.
Мен практикантмын.
М-н п-а-т-к-н-м-н-
------------------
Мен практикантмын. 0 M-n p-a-t-ka-tm--.Men praktikantmın.M-n p-a-t-k-n-m-n-------------------Men praktikantmın.
М-н---п а-----а-п--м.
Мен көп акча таппайм.
М-н к-п а-ч- т-п-а-м-
---------------------
Мен көп акча таппайм. 0 Me- --p --ça-ta-pay-.Men köp akça tappaym.M-n k-p a-ç- t-p-a-m----------------------Men köp akça tappaym.
Мен-ч---өлк--- стажир-вк--а---түп-ж--ам.
Мен чет өлкөдө стажировкадан өтүп жатам.
М-н ч-т ө-к-д- с-а-и-о-к-д-н ө-ү- ж-т-м-
----------------------------------------
Мен чет өлкөдө стажировкадан өтүп жатам. 0 M-n ç-t-ö-köd- staji--vka-an ö--- ja---.Men çet ölködö stajirovkadan ötüp jatam.M-n ç-t ö-k-d- s-a-i-o-k-d-n ö-ü- j-t-m-----------------------------------------Men çet ölködö stajirovkadan ötüp jatam.
Мени--ж-к-ы к-с-п-еш-ер-м----.
Менин жакшы кесиптештерим бар.
М-н-н ж-к-ы к-с-п-е-т-р-м б-р-
------------------------------
Менин жакшы кесиптештерим бар. 0 Men-n -a--ı ke--pt---eri--b-r.Menin jakşı kesipteşterim bar.M-n-n j-k-ı k-s-p-e-t-r-m b-r-------------------------------Menin jakşı kesipteşterim bar.
М----- из----ж-там--.
Мен иш издеп жатамын.
М-н и- и-д-п ж-т-м-н-
---------------------
Мен иш издеп жатамын. 0 M-- iş -zdep --tamı-.Men iş izdep jatamın.M-n i- i-d-p j-t-m-n----------------------Men iş izdep jatamın.
Мен-б-- --л--н-бе-и-жу-ушс-з--н.
Мен бир жылдан бери жумушсузмун.
М-н б-р ж-л-а- б-р- ж-м-ш-у-м-н-
--------------------------------
Мен бир жылдан бери жумушсузмун. 0 M---b-r--ıl-a- be-i j-m-ş--z--n.Men bir jıldan beri jumuşsuzmun.M-n b-r j-l-a- b-r- j-m-ş-u-m-n---------------------------------Men bir jıldan beri jumuşsuzmun.
Бул----өд- --м-шсузда- өтө --п.
Бул өлкөдө жумушсуздар өтө көп.
Б-л ө-к-д- ж-м-ш-у-д-р ө-ө к-п-
-------------------------------
Бул өлкөдө жумушсуздар өтө көп. 0 Bu- -----ö -um-şs---ar-ötö-k--.Bul ölködö jumuşsuzdar ötö köp.B-l ö-k-d- j-m-ş-u-d-r ö-ö k-p--------------------------------Bul ölködö jumuşsuzdar ötö köp.
Већина људи памти свој први дан у школи.
Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога.
Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота.
Али зашто?
Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе?
Разлог лежи у развоју.
Говор и меморија се развијају готово истовремено.
Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик.
То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства.
Научници су децу тестирали на различите начине.
Том приликом дошли су до занимљивог открића.
Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка.
Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије.
Прве три године живота деца уче огроман број ствари.
Свакога дана доживљавају нове ствари.
У тој животној доби стичу многа важна искуства.
Па ипак све то нестане.
Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом.
У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују.
Аутобиографско памћење чува лично доживљено.
Ово ради на принципу вођења дневника.
У њему је записано све што нам је у животу важно.
На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет.
Али њен развој зависи од учења матерњег језика.
Њу можемо активирати искључиво путем говора.
Ствари које смо као беба научили нису нестале.
Све оне су меморисане негде у мозгу.
Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?